Kako prepoznati i ne nasesti na moderne fišing trikove

Digitalna pismenost svih generacija često se testira u virtuelnom svetu. Praznici, popusti i giveaway akcije na društvenim mrežama pravo su vreme za opadanje pažnje na internet prevare i fišing trikove, što dovodi do sve više žrtava i većih novčanih gubitaka.

Kreatori prevara koriste sofisticirane metode i lažne sadržaje koji čak i stručnjacima mogu izgledati autentično. Zbog toga, neophodno je upoznati se sa najnovijim fišing trikovima, i kreirati metode zaštite ličnih podataka u digitalnom prostoru.

U nastavku teksta pročitajte više o aktuelnim internet prevarama, načinima da ih prepoznate i zaštitite se kada na njih naiđete.

U poslednje vreme primećene su hakerske SMS poruke kojima se korisnici striming platforme Netfliks obaveštavaju da je njihova poslednja naplata pretplate odbijena, a link u poruci vodi ka lažnom Netfliks sajtu na kom je neophodno uneti lične podatke. U ovakvim situacijama uvek treba biti oprezan i posumnjati da se radi o sajtu koji prikuplja informacije koje kasnije mogu biti zloupotrebljene. Na zvaničnom Netfliksovom sajtu objavljeno je upozorenje da Netfliks nikada neće tražiti broj kreditne kartice, detalje o bankovnom računu ili lozinku vašeg naloga.

Sa još jednim primerom SMS fišinga susreli smo se ranije 2024. godine, kada su građani dobijali obaveštenje Pošte Srbije o prispeću pošiljke, čija isporuka neće biti moguća ukoliko se ne ažuriraju podaci. Cilj ove, i dalje aktuelne prevare, koja se zasniva na sofisticiranom interfejsu, jeste prikupljanje poverljivih podataka poput broja kartice, sigurnosnog koda i slično.

Ponovljena fišing objava na Fejsbuk stranici JGSP „Novi Sad“ navodi kako je ovo gradsko preduzeće pripremilo novogodišnje iznenađenje za građane Novog Sada, odnosno besplatni šestomesečni prevoz uz kupovinu Nsmart kartice za 235 dinara. JGSP upozorava građane Novog Sada da ne nasedaju na ovu prevaru, te da budu pažljivi prilikom deljenja svojih ličnih podataka, uključujući podatke svojih kreditnih kartica i bankovnih računa.

Ipak, kreditne prevare ostaju najpoznatiji oblik fišinga. Ovakve objave su česta pojava na društvenim mrežama i sadrže podatke koji pomažu da one, čak i opreznijima, deluju legitimno. Od potencijalnih žrtava se traži da uplate određeni iznos na ime navodnih troškova pripreme ugovora i obrade zajma, malo kasnije i dodatnu manju sumu za „iznenadne troškove“, a da pozajmicu nikada ne dočekaju. Erste Banka je i ranije upozoravala svoje korisnike da se proizvodi i usluge mogu ugovoriti isključivo u filijalama Banke i putem mBanking i NetBanking aplikacija, i da ni u kom slučaju ne „pecaju“ na ovakve vrste prevara.

Da biste se zaštitili od internet prevara i postarali da vaši lični podaci ne budu zloupotrebljeni, uložite vreme da se edukujete na ovu temu. Erste tim savetuje da posebnu pažnju obratite na mejlove i poruke koji od vas traže lične podatke, poput lozinki i podataka platnih kartica, te da proveravate kredibilitet adresa i sajtova sa kojih dobijate poruke i mejlove.

Ukoliko se ipak dogodi da budete žrtva prevare, odmah kontaktirajte svoju banku ako ste podelili finansijske informacije, prijavite slučaj lokalnim organima vlasti ili relevantnim institucijama i promenite lozinke na svim ugroženim nalozima.