Mali predstavio izmene zakona o akcizama i o ličnoj karti

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali predstavio je danas poslanicima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji treba da doprinese postizanju postepene harmonizacije akcizne politike u oblasti oporezivanja alkoholnih pića sa standardima Evropske unije.

Mali je objasnio da se ovim dokumentom predlažu izmene u načinu obračunavanja i plaćanja akcize na jaka alkoholna pića, dodavši da trenutno Zakon o akcizama, u delu oporezivanja akcizom alkoholnih pića, nije usaglašen sa odgovarajućim direktivama EU.

Zbog toga se sada, kako je dodao, u cilju postepenog usklađivanja domaćeg zakonodavstva iz oblasti oporezivanja akcizom alkoholnih pića, predlažu izmene koje će dovesti do postepene harmonizacije propisa.

Ministar je precizirao da naš sistem oporezivanja akcizom jakih alkoholnih pića nije u saglasnosti sa članom 37 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je potpisan 2008. godine, a stupio je na snagu 1. septembra 2013. godine.

Usvajanjem navedenih izmena i usaglašavanjem sa propisima EU stvaraju se uslovi za otvaranje Poglavlja 16 – Porezi, pri čemu se stvaraju i preduslovi za Klaster 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) u pregovorima sa EU kako bismo proces pristupanja nastavili još bržim tempom, istakao je Mali.

On je objasnio da je postojala razlika u načinu obračuna akcize na jaka alkoholna pića između EU i Srbije, tako što EU akcizu na jaka alkoholna pića utvrđuje po hektolitru (100 litara) čistog alkohola na 20°S.

Sa druge strane, kako je naveo, akciza u Srbiji na jaka alkoholna pića se, prema važećem zakonskom rešenju, obračunava i plaća u zavisnosti od vrste jakog alkoholnog pića, a to su kod nas rakije od voća, grožđa, vina i druge voćne rakije, rakije od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina i ostala jaka alkoholna pića.

Preciznije, prema aktuelnom Zakonu o akcizama, donetom 2001. godine, sva jaka alkoholna pića podeljena su u tri akcizne kategorije u zavisnosti od sirovina od kojih se proizvode i sadržaja etanola. Sve tri kategorije alkoholnih pića spadaju u različitu akciznu grupu i na njih se plaća različiti iznos akcize.

Mali je objasnio da se ovim zakonom predlaže da se sva jaka alkoholna pića, nezavisno od sirovina od kojih se proizvode i sadržaja etanola, oporezuju prema sadržanom procentu čistog alkohola merenom na temperaturi od 20°S u tom gotovom proizvodu, čime se izjednačava poreski tretman svih jakih alkoholnih pića.

Na taj način, u potpunosti se gubi razlika u fiskalnom opterećenju između različitih vrsta jakih alkoholnih pića, pod uslovom da sadrže isti procenat alkohola, naveo je on.

Na dnevnom redu skupštinskog zasedanja nalazi se i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, koji će, kako je ministar objasnio predstavljajući ovaj dokument, doprineti boljoj pravnoj sigurnosti i bezbednosti građana, smanjenju troškova i efikasnijem ostvarivanju prava građana.

Prema njegovim rečima, cilj izmena jeste da građani i od kuće, bez odlaska na šalter, ostvare svoja prava kako bismo povećali efikasnost rada naše uprave i to je deo velikog programa digitalizacije i programa – Stop birokratiji.

Da ne zavisimo od šaltera i šalterskih službenika, što manje koristimo papir i više štitimo životnu sredinu, poručio je ministar i dodao da je bilo potrebno i da se olakša servisni rad MUP-a i Vlade Srbije.

On je naveo da, prema odredbama ovog zakona, građani u slučaju nestanka lične karte neće morati da je oglašavaju u  Službenom glasniku i plaćaju naknadu.

Prema njegovim rečima, MUP će, nakon donošenja rešenja o nevažećoj ličnoj karti, da je oglasi nevažećom na svojoj veb-prezentaciji, čime se, pored pojednostavljivanja procedure, smanjuju troškovi i povećava pravna sigurnost i opšta bezbednost.

Ministar je rekao da se u čip lične karte upisuje sertifikat za elektronsku identifikaciju, na osnovu čega lična karta predstavlja i sredstvo za identifikaciju na daljinu.

U ovaj lični dokument se, kako je istakao, unosi i kvalifikovani sertifikat za elektronski potpis i ona će biti sredstvo za kreiranje elektronskog potpisa visokog stepena pouzdanosti u elektronskom poslovanju.

Izmenama je omogućeno i unošenje adrese prebivališta u obrazac lične karte kako bi se definisala mesna nadležnost organa za postupanje u upravnim stvarima, precizirao je Mali.