Hotelski kompleks u Vranjskoj Banji prekretnica za srpski turizam

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić obišla je, u okviru posete Pčinjskom okrugu, Vranje i Vranjsku Banju, u kojoj se gradi jedan od najmodernijih hotelskih kompleksa u Srbiji, koji će vratiti popularnost jednoj od najlepših banja naše zemlje.

Brnabić je tom prilikom istakla da je ovaj projekat, koji će biti završen 2023. godine, od strateškog, kapitalnog značaja ne samo za Vranjsku Banju, već i za ceo srpski turizam.

Drago mi je što sam danas ovde. Prisustvovala sam i potpisivanju ugovora između „Milenijum tima“ i međunarodnog američkog brenda „Meriot“, pod kojim će biti ovi hoteli i od tada mi je želja da dođem i vidim kako napreduju radovi, navela je ona.

Premijerka je ukazala na to da je ovo kompleks kakav ćemo po prvi put imati u Srbiji, on će nas staviti na evropsku mapu turističkih destinacija i biće prekretnica za Srbiju kao turističku destinaciju.

Naime, kako je precizirala, hotelski kompleks u vrednosti od 90 miliona evra će zapošljavati 350 ljudi, a biće izgrađen u četiri faze, od kojih prva podrazumeva hotel veličine 40.000 kvadrata sa 190 soba i ostalim sadržajem, među kojima će biti i kongresna sala, najveća u našoj zemlji.

Prema njenim rečima, ovaj hotel će nam otvoriti nova vrata i biće prekretnica za srpski turizam, jer će nam dolaziti turisti velike platežne moći, koji će se zainteresovati i za druge banje.

Ona je ocenila da je ova investicija ogromna šansa i za Vranje, u kojem će biti potrebno raditi na dodatnim kapacitetima, ali i na dodatnim sadržajima.

Država će, kako je poručila, podržati taj projekat na svaki način, i u tom smislu navela da se gradi i petlja kako bi se lakše dolazilo sa auto-puta, odnosno Koridora 10.

Takođe, država će podržati i sve ostalo što možemo da uradimo sa lokalnom samoupravom, kao što je sređivanje šetališta, zelenila, kanalizacije, grejanja, što se već i radi kako bi do 2023. sve bilo spremno, poručila je premijerka.

Brnabić, koja je danas obišla i Trgovište, ocenila je da bi i za to mesto moglo dosta toga da se uradi u smislu turizma, posebno jer se nalazi na osam kilometara od granice sa Severnom Makedonijom.

Predsednik Opštine Vranjska Banja Dragan Sentić istakao je da će 350 ljudi dobiti posao u tom kompleksu, što će zadržati mlade ljude u Banji.

On je ocenio da će ovaj hotelski kompleks učiniti jednu od najtoplijih banja u Evropi turističkom destinacijom ne samo u okvirima Srbije, već Balkana, i dodao da se ceo kompleks, vredan 90 miliona evra, gradi zahvaljujući "Milenijum rizortsu".

Ovaj kompleks biće građen u četiri faze – prva faza obuhvata izgradnju hotela do 2023. godine, a sve ostale faze, od kojih u poslednju spadaju šumske kuće, odnosno šumske vile, biće završene do 2026. godine, objasnio je Sentić.

Prema njegovim rečima, do sada je u Vranjskoj Banji izgrađeno šetalište sa baštama i fontanama, a urađeno je i mnogo toga na sređivanju putne infrastrukture.

Predsednica Vlade je posetom Vranju završila dvodnevnu posetu Pčinjskom okrugu, uz ocenu da je dosta toga urađeno, da ima još da se radi, ali da je zadovoljna jer su životni uslovi građana znatno poboljšani.

Ona je obišla postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u selu Ćukovac, zatim Zdravstveni centar Vranje, gde je u toku zamena kotlarnica koje će ubuduće biti na biomasu, a prisustvovala je i potpisivanju Ugovora za dodatnu opremu za javno komunalna preduzeća između Ministarstva za zaštitu životne sredine i Grada Vranja.

Brnabić je navela da očekuje da se u Vranje vrati makar još jednom do kraja godine, kako bi otvorila postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, investicije vredne 16 miliona evra.

Prema njenim rečima, ono što je važno kod tog postrojenja jeste što će biti urađena kompletna kanalizaciona mreža kroz koju će se prečišćena voda ulivati u reku.

Završićemo i muzej u Vranju, jer smatram da je kulturni sadržaj veoma važan i zato sam insistirala na tome da se sredi pozorište, prenela je premijerka i dodala da je sa rukovodstvom grada razgovarala i o tome šta se može uraditi za inovacionu infrastrukturu.

Ona je ukazala na to da se problemi na koje su joj se građani u ova dva dana žalili razlikuju od opštine do opštine.

U tom smislu, kako je istakla, Bosilegrad je fokusiran na privredu i lokalne puteve, Trgovište na turističke potencijale i to na prekogranični turizam, jer su svesni da će u njihovo mesto teško doći investitor.

U Preševu i Bujanovcu je mnogo problema, naglasila je predsednica Vlade i napomenula da je to zbog toga što predstavnici Srba ne učestvuju u lokalnoj vlasti i nemaju šanse da kandiduju svoje projekte.

Naselja gde žive Srbi nemaju vodovod, kanalizaciju i nema ideje ni da se gradi, upozorila je ona i najavila da će sa Koordinacionim telom za Preševo, Medveđu i Bujanovac razgovarati o tome kako bi ti problemi mogli da se reše.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje kako će se rešiti problem „Geox“-a, objasnila da investitor ima ogromne probleme, koji su delom prouzrokovani virusom korona, ali i time što je to radno intenzivni investitor.

Naime, kod radno intenzivnih investitora troškovi se velikim delom svode na plate radnika, a u Srbiji je porasla prosečna plata u odnosu na 2014. godinu kada su oni došli, predočila je premijerka.

Prema njenim rečima, kompanija „Geox“ je došla u Srbiju jer smo bili destinacija gde je jeftina radna snaga, uz napomenu da ćemo u u budućnosti imati problem što će rasti plate kod nas, a radno intenzivni investitori će krenuti da se sele.

Ukoliko i odluče da odu iz Srbije, država će biti tu da pomogne i to zamenom investitora, tako da će svi ljudi nastaviti da rade, odnosno neće ostajati bez posla, poručila je ona.

Brnabić je najavila i da će sledećeg vikenda obići Jablanički okrug kako bi se u tom delu zemlje upoznala sa problemima građana.

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković je ocenio da premijerkina poseta Pčinjskom okrugu dokazuje da država ravnomerno razmišlja o svim delovima zemlje.

On je izrazio zadovoljstvo što će Vranje biti jedan od prvih gradova u Srbiji koji će imati postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, i ocenio da ne bi bilo mnogih kapitalnih projekata koji se grade u ovoj lokalnoj samoupravi bez saradnje i podrške države.