Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Pet najvažnijih novina u Zakonu o elektronskim komunikacijama

NALED
Srpska ekonomija

Građani Srbije u narednih godinu dana trebalo bi da imaju potpunu slobodu izbora od koje kompanije će dobijati usluge mobilne ili fiksne telefonije, interneta i televizije. Na to koga biramo za operatera više neće zavisiti isključivo od toga da li do našeg stana ili kuće stiže njihov kabl. To je jedna od ključnih novina Zakona o elektronskim komunikacijama.  

Novi zakon nalaže da svi provajderi imaju ravnopravan pristup već izgrađenoj infrastrukturi poput antena, tornjeva, stubova, kanala, vodova u zgradama, kablovske kanalizacije i dr.  

- Glavna zamisao je da se unapredi razvoj telekomunikacione infrastrukture. Umesto da svaki operator gradi vlastitu infrastrukturu, ravnopravan pristup omogućiće deljenje već postavljenih objekata, što će doprineti smanjenju troškova i efikasnije korišćenje resursa. Takođe, ovakvim pristupom se postiže kreiranje fer i konkurentnog okruženja za sve učesnike na tržištu – navodi Dragana Ilić, direktorka korporativnih poslova u kompaniji CETIN i predsednica Saveza za eUpravu u NALED-u.  

Direktnu podršku izmenama zakona pružio je NALED kroz projekat “Serbia at Your Fingertips – Digital Transformation for Development" finansiran od strane fonda UNDP. U pripremi novih zakonskih rešenja učestvovali su i predstavnici više od 20 državnih organa, Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), Regulatorne agencije za elektronske medije (REM), Saveta stranih investitora, Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i stručnjaci iz privrede.  

Druga važna novina jeste uvođenje obavezne registracije postojećih i novih pripejd korisnika mobilne telefonije. Ovim rešenjem postiže se veća pravna sigurnost i pre svega bezbednost jer se olakšava pronalaženje počinilaca krivičnih dela koji za njihovo izvršenje najčešće koriste pripejd brojeve i omogućava lakša i brža identifikacija korisnika. 

- U trenutnoj situaciji dešavalo se da pojedini korisnici negiraju da su koristili usluge, a nije bilo dokaza kojim bi se to potvrdilo, te će ubuduće  takva praksa biti onemogućena – ističe Ilić i dodaje da će se registracija najverovatnije vršiti putem Portala eUprava, čime bi se omogućilo da maltene svi građani koji imaju nalog na Portalu ovaj postupak završe brzo i efikasno, ali će postojati i opcija da se on završi i uživo, u poslovnicama operatora. Ova novina doprineće još jednom talasu povećanja korisnika elektronskih usluga odnosno eGrađana, što je još jedan pozitivan aspekt ove promene. 

Uzimajući u obzir aktuelne trendove u oblasti digitalizacije i sve veće prisustvo građana u onlajn svetu, treća važna novina zakona jeste uvođenje obaveze izdavanja eRačuna. Svi korisnici će imati priliku da steknu uvid u mesečna zaduženja putem mejla ili aplikacije na mobilnom telefonu, a potencijalno i putem SMS poruke. Na taj način se, prema ranijim navodima ministra informisanja i telekomunikacija, ostvaruje značajna ušteda u novcu, vremenu i papiru i doprinosi očuvanju životne sredine (računi se sada štampaju na oko 120 miliona papira godišnje).  

Četvrtom ključnom novinom, uvedena je obaveza svim kompanijama da omoguće krajnjim korisnicima da besplatno pozivaju brojeve iz opsega koji počinju sa 116, poput Pozivnog centra za nestalu decu (116000) i Pozivnog centra za pomoć deci (116111).  

Naposletku, izmenama Zakona o elektronskim komunikacijama operatorima se omogućava zajedničko ulaganje ili zajedničko finansiranje u mreže za prenos velikih količina podataka poput video zapisa visoke rezolucije velikom brzinom i pouzdanošću, ali se uvodi i obaveza da sve nove zgrade i rekonstruisane poslovne i stambene zgrade imaju projektovanu i izgrađenu optiku. 

Zakon je usklađen sa važećom direktivom EU o uspostavljanju Evropskog zakonika o elektronskim komunikacijama, koji predstavlja osnovu važećeg regulatornog okvira EU u oblasti elektronskih komunikacija. 

Ostali naslovi

Gde smo tri godine od uvođenja novog Zakona o javnim nabavkama?
Srpska ekonomija
Zakon o javnim nabavkama, kada je donošen, usklađen je sa principima Evropske unije i zajedno sa novim elektronskim portalom ocenjen kao dobar korak ka osnaživanju konkurencije i uvođenju transparentnijih postupaka. Glavni izazov, tri godine kasnije, ostaju veliki infrastrukturni projekti  
Dostavljanje dokumentacije uz redovni godišnji finansijski izveštaj do 30. juna
Srpska ekonomija
Obveznici revizije, čiji je redovan godišnji finansijski izveštaj javno objavljen kao potpun i računski tačan, dokumentaciju dostavljaju kreiranjem novog zahteva, i to „Dokumentacija uz RGFI”.Ukoliko su vršene izmene u odnosu na javno objavljeni izveštaj, dokumentacija se dostavlja putem zahteva „Korigovani RGFI sa dokumentacijom” putem posebnog informacionog sistema Agencije
Slika Kosovka devojka izložena u Konaku kneginje Ljubice
Srpska ekonomija
Jedna od najpoznatijih slika u istoriji umetnosti i kulture izložena je na inicijativu Ministarke kulutre. Slika je nastala na osnovu crteža iz 1914. godine, a kao inspiracija za ovo čuveno delo Urošu Prediću poslužila je istoimena narodna pesma, koju je smatrao jednom od najlepših u istoriji srpske književnosti
Tekstilna industrija važna za dalji privredni razvoj Srbije
Srpska ekonomija
Izgradnju nove fabrike pokrenula je domaća porodična kompanija u kojoj će posao dobiti 500 radnika. Srbiji su potrebne ovakve uspešne, porodične kompanije i Vlada će uraditi sve što je u njenoj moći kako bi podržala njihov razvoj, istakao je ministar Momirović. Prema rečima Marka Čadeža fabrika će biti završena do kraja godine
Upravljanje državnim novcem u Srbiji transparentno
Srpska ekonomija
Ministar finansija rekao je povodom ocene Stejt departmenta o ispunjavanju fiskalne transparentnosti Vlade Srbije da je ovo dobra vest koja je potvrda do sada sprovedenih reformi u oblasti javnih finansija. Izveštaj se objavljuje svake godine nakon analize da li se ispunjava minimum zahteva fiskalne transparentnosti i da li su dokumenti javno dostupni i pouzdani
Brzo i lako sad odvaja svako: kampanja Srbije i Evropske unije u odvajanju kućnog otpada postigla odlične rezultate
Srpska ekonomija
Od početka projekta u 17 gradova i opština u Srbiji prikupljeno je preko 760 tona kućnog otpada, a preusmereno je preko 4500 tona otpada sa deponija u reciklažu ili u dalju preradu. Količine nastavljaju da rastu kako se sve više građana uključuje, tako da odvajanje otpada postaje standard
Besplatni sportski programi za osnovce i srednjoškolce tokom raspusta
Srpska ekonomija
Tokom dva meseca, u 12 sportskih centara u Beogradu svi zainteresovani beogradski učenici uzrasta od sedam do 18 godina moći će da nauče da plivaju ili rekreativno da plivaju. Pored besplatne škole plivanja, biće organizovani i letnji kampovi sa raznovrsnim sportsko-rekreativnim programima
Preko 4 miliona dinara za učenike poljoprivredne škole u Požegi
Srpska ekonomija
Fondacija Ana i Vlade Divac: U okviru aktivnosti „Osnaživanje mladih poljoprivrednika”, dvadeset srednjoškolaca iz Požege i okolnih opština, koji su izabrani putem konkursa za dodelu sredstava za podsticaj poljoporivrede, dobilo je opremu u vrednosti do 250.000 dinara za unapređenje svojih gazdinstva
Potpisan sporazum između Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije i Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje
Srpska ekonomija
Reč je o saradnji u oblasti naučno-istraživačkog rada, razvoja medicine sporta i zdravstvene delatnosti. Takođe, saradnja podrazumeva dalji rad na poboljšanju zrdavstvene zaštite naših vrhunskih sportista u domenu sportske kardiologije
Svečano otvoren 23. međunarodni festival Dani orgulja
Srpska ekonomija
Manifestacija se održava u Katedrali Blažene Djevice Marije na Neimaru, a otvorena je koncertom koji je izveo mađarski orguljaš Žolt Mesaroš, istraživač opusa za orgulje Franca Lista, orguljaš i muzički direktor u Glavnoj župnoj crkvi unutar zidina Budimpešte