Država u potpunosti posvećena rastu životnog standarda

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali izjavio je danas da je država izašla sa predlogom da rast minimalne zarade za sledeću godinu bude 9,4 odsto zbog posvećenosti poboljšanju životnog standarda, ali bez ugrožavanja zaposlenosti, do čega bi došlo ako bi zarada rasla više nego što finansije dozvoljavaju.

Mali je, gostujući na Radio-televiziji Srbije (RTS), istakao da je država predložila da se minimalna zarada za 2022. godinu poveća sa 32.022 na preko 35.000 dinara, i najavio da će u četvrtak biti održana naredna sednica Socijalno-ekonomskog saveta.

Prvi put će minimalna zarada biti približno 300 evra i to je znak kontinuiteta koji imamo kao Vlada. Od 2017. godine, kada smo završili fiskalnu konsolidaciju, ona je porasla čak 52 odsto, a rast našeg BDP-a je bio 17,3 odsto u tom periodu. Dakle, minimalna zarada raste tri puta brže nego BDP, objasnio je on.

Ministar je, odgovarajući na pitanje kada će minimalna zarada u potpunosti pokriti minimalnu potrošačku korpu, rekao da se polako bližimo tom cilju, podsetivši na to da je 2017. godine pokrivenost bila 62, a danas je 81,5 odsto.

Prema njegovim rečima, u odnosu na minimalnu potrošačku korpu, minimalna zarada raste pet puta više, jer je stopa rasta potrošačke korpe bila 10,3 odsto, dok je zarada rasla 52 odsto od 2017. godine.

Prema napravljenim projekcijama, očekujemo da 2023, 2024. godine da u potpunosti pokrijemo minimalnu potrošačku korpu. Posvećeni smo rastu životnog standarda, ali bez ugrožavanja zaposlenosti, što je postignuto otvaranjem radnih mesta, a moglo bi biti ugroženo ako bi minimalna zarada rasla više nego što bi finansije dozvolile, ponovio je Mali.

On je napomenuo da je minimalna zarada 2010. godine bila 15.700 dinara, dok se danas govori o 300 evra, što  je pokazatelj značajnog rasta u prethodnom periodu.

U julu je prosečna zarada bila veća od 65.000 dinara, a cilj je da do kraja 2025. godine bude 900 evra, predočio je ministar i naveo da smo u dinamici ostvarenja tog cilja koji je definisan programom „Srbija 2025“.

Mali je objasnio da će najveći teret rasta minimalne zarade država preuzeti na sebe, objasnivši da će za poslodavce najveći deo kompenzovati država kroz povećanje neoporezivog dela sa 18.300 na 19.300 dinara i sa smanjenjem doprinosa za PIO fond od 0,5 odsto.

Prema njegovim rečima, ovim se nastavlja praksa rasterećenja poreza i doprinosa na zarade, koja će sada biti 61,1 odsto, dok je 2017. godine opterećenje bilo 63,3 procenata.

Odgovornom ekonomskom politikom, kako je poručio, postepeno smanjujemo opterećenje na zarade i na taj način doprinosimo otvaranju radnih mesta, zapošljavanju, rastu životnog standarda i plata.

Ministar se osvrnuo i na nastavak isplate pomoći u mesecima koji slede, i naglasio da se poštuje predviđena dinamika trećeg paketa pomoći građanima i privredi.

Naime, kako je precizirao, 22. septembra će biti isplaćeno 50 evra penzionerima, u novembru sledi uplata drugih 30 evra svim punoletnim građanima, a u decembru dodatnih 20 evra pomoći za sve.

Tu je i predviđenih 20.000 dinara pomoći penzionerima, što će biti isplaćeno u februaru ili martu sledeće godine. To je približno osam milijardi evra koliko isplaćujemo, ali uz održanje pune makroekonomske stabilnosti, istakao je Mali.

Ministar je preneo da je u ovom trenutku udeo javnog duga u odnosu na BDP 55,5 odsto, što je daleko ispod nivoa koji je propisan Mastriškim ugovorom, navodeći da smo za prvih sedam meseci ove godine planirali 198 milijardi deficit, a rezultat je 39 milijardi minusa.

U drugom kvartalu rast je bio 13,4 odsto, a uključujući i prvi kvartal, do kraja godine očekujemo rast od minimum 6,5 odsto, objasnio je on i dodao da ćemo ponovo imati jedan od tri najbolja rezultata u Evropi.

Mali je podsetio na to da je 28. avgusta potpisan ugovor za izgradnju 69 kilometara Dunavskog koridora, od Požarevca do Golupca.

U ovom trenutku, kako je ponovio, gradimo sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica, i to u doba najveće ekonomske krize ikada. Izdvajamo novac i za infrastrukturne projekte i za izgradnju bolnica, kliničkih centara, ali i za povećanje plata i penzija. To dovoljno govori o našoj stabilnosti.

Ministar se osvrnuo i na predstojeći sastanak sa novom direktorkom Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju, koji je zakazan za danas, ističući da njihova odluka o stavljanju na raspolaganje 890 miliona dolara našoj zemlji nije novac koji smo tražili, ali da će biti iskorišćen za vraćanje starih kredita i nastavak investicija.

On je napomenuo da je MMF prošle nedelje doneo odluku da svim svojim članicama alocira onoliko novca koliko svaka od tih članica ima specijalnih prava vučenja, ističući da je to za Srbiju 890 miliona dolara, uz povoljnu kamatnu stopu od 0,05 odsto.

Taj novac je već alociran, samo treba da vidimo kada ćemo ga povući. To jeste dobra vest, ali mi ta sredstva nikada ne bismo tražili. Nastavljamo sporazum sa MMF-om, koji je isključivo savetodavnog karaktera, s obzirom na to da smo usmereni na  nastavak reformi, i to pre svega javnih preduzeća, zaključio je Mali.