Investicije Beograda u javni prevoz među najvećima u Evropi

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić obratio se danas učesnicima Letnje škole za transport – železnicu, koju organizuju Transportna zajednica i Konrad Adenauer fondacija. Tom prilikom Vesić je istakao da je Beograd izuzetno zanimljiv za izučavanje javnog prevoza zbog činjenice da su investicije u javni prevoz i infrastrukturu u našem gradu trenutno među najvećim u Evropi. 

– Razlog za to je višedecenijsko zanemarivanje ove oblasti i potrebne infrastrukture. Poznato je da Beograd uskoro počinje sa radovima na izgradnji metroa, koji su bili najavljivani bezmalo 50 godina. Prvi put, metro je Beograđanima obećan još 1971. godine. Pored toga, počinjemo sa usavršavanjem i završetkom sistema BG voza, ali i proširenjem tramvajskog sistema. Glavni problem javnog transporta u Beogradu jeste činjenica da je naš osnovni podsistem autobuski. Gde god da je autobuski sistem osnovni, teško da je moguće ispoštovati zacrtani red vožnje, jer sve zavisi od gužve u saobraćaju. Ne postoji grad veličine Beograda u Evropi u kojem je autobuski podsistem glavni oslonac javnog prevoza i transporta. Nužno je da se grad preorijentiše na šinski podsistem koji je nezavistan i omogućava građanima da se brzo prevezu do željene lokacije i zbog toga su Beogradu neophodni metro i BG voz, kao i širenje tramvajske mreže – rekao je Vesić. 

On je naglasio da radovi na izgradnji metroa, odnosno izgradnja depoa na Makiškom polju počinje u novembru, javlja Beoinfo 

– Ubrzano se radi na eksproprijaciji i sve će biti spremno do novembra kada će početi radovi. Odmah nakon toga počinje i izgradnja prve linije, koja će najvećim delom biti pod zemljom, na nekim mestima čak i ispod 40 metara. Ovde, gde se trenutno nalazimo, na Dorćolu, metro će biti na oko 20 metara ispod zemlje. Verujemo da će do 2028. godine biti završena izgradnja prve linije metroa, koja je duga 21 kilometar i ima 21 stanicu. Istovremeno, radiće se i na drugoj liniji koja treba da bude završena do 2030. godine. Druga linija počinje u Zemunu, kod Železničke stanice, a završavaće se u Mirijevu. Dužina druge linije je nešto ispod 21 kilometra i takođe će imati 21 stanicu. Zbirno, očekuje nas izgradnja oko 42 kilometra metroa, sa 42 stanice, a po okončanju tog posla život ljudi u našem gradu biće bitno promenjen – dodao je Vesić. 

Prema njegovim rečima, istovremeno se radi na projektu BG voza, odnosno gradske železnice koja treba da omogući da se sve prigradske opštine, izuzev Grocke, povežu sa centrom grada brzom i efikasnom železničkom vezom. 

– Trenutno postoje četiri linije BG voza, sa 14 vozova koji saobraćaju na sat vremena. Primera radi, postoje tri polaska za Mladenovac dnevno, za Lazarevac sedam, ali to nije dovoljno ukoliko želimo da povežemo sve prigradske opštine sa centralnim delovima grada. Kada budu završeni novi, dupli koloseci prema Mladenovcu i Lazarevcu, kada BG voz bude išao do Železničke stanice u Zemunu, kao i prema lokaciji na kojoj će biti izgrađen Nacionalni stadion u Surčinu, odnosno prema aerodromu, centru Surčina i prema Obrenovcu, imaćemo voz na svakih desetak minuta u saobraćajnom „špicu”, a na svakih 25 minuta iz prigradskih opština ka centru. To će omogućiti ljudima koji žive u Mladenovcu, Lazarevcu i ostalim udaljenijim delovima grada da rade u centralnim delovima Beograda i obratno – rekao je zamenik gradonačelnika. 

Vesić je naveo da, osim svega navedenog, Beograd radi na proširenju tramvajske mreže. 

– U novembru bi trebalo da bude usvojen plan generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu, prema kojem će dužina tramvajske mreže u gradu biti povećana za oko 50 kilometara. Od stanice u Požeškoj ulici na Banovom brdu, tramvajska mreža će biti proširena ka Ceraku, a od Ulice Jurija Gagarina prema Bežaniji. Takođe, od Bogoslovije tramvajska mreža biće „spuštena” ka Adi Huji, a potom preko novog mosta na Dunavu koji će biti izgrađen tramvaji će stizati i na levu obalu Dunava – istakao je Vesić. 

Prema njegovim rečima, sve navedeno predstavlja pravu revoluciju u javnom prevozu u Beogradu. 

– Radimo na kupovini novih tramvaja, a kada 2030. godine budu okončani radovi na drugoj liniji metroa, šinski podsistem – metro, tramvaji i BG voz biće osnova javnog prevoza u našem gradu. Autobusi će samo dopunjavati ovaj podsistem i tada ćemo moći da kažemo da je u Beogradu od Makiškog polja do Mirijeva potrebno nešto manje od 40 minuta vožnje, što je danas praktično nezamislivo. Od Vukovog spomenika do centra Barajeva putovaće se 47 minuta, a do centra Lazarevca 63 minuta. Danas je to nezamislivo, ali to je plan Beograda kada je reč o razvoju gradske železnice i metroa. Zbog toga je Beograd pravo mesto za ovakvu konferenciju o javnom prevozu i transportu, jer je vrednost svih investicija u ovu oblast u Beogradu ogromna. Prve dve linije metroa vrede 4,4 milijarde evra, potrebno ulaganje u širenje BG voza iznosi 1,2 milijarde, a u tu sumu nije ubrojana svota potrebna za izgradnju treće linije metroa, za koju trenutno radimo „dizajn” zajedno sa kompanijom „Ežis”. U ovom trenutku, to su najveće investicije u javni prevoz u Evropi – poručio je Vesić. 

Direktor Transportne zajednice Matej Zakonjšek rekao je da je cilj Letnje škole za transport – železnicu povezivanje mladih stručnjaka u cilju poboljšanja kvaliteta i obima udela železničkog saobraćaja u regionu. On je podsetio da je u regionu, u poslednjih nekoliko decenija, 80 odsto ulaganja u putnu infrastrukturu „otišlo” na puteve dok je železnica bila zapostavljena. 

Norbert Bekman-Dirkes, direktor Konrad Adenauer fondacije za Srbiju i Crnu Goru, rekao je da su glavni ciljevi razvoj lokalne i regionalne železnice. On je podsetio na važnost ove vrste transporta i rekao da učesnici Letnje škole dolaze iz svih krajeva Evrope – Austrije, Nemačke, Belgije…