Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković učestvovala je juče na 91. Godišnjoj skupštini Banke za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlements – BIS). U radu ove skupštine guverner Jorgovanka Tabaković učestvovala je s guvernerima drugih centralnih banaka koje su članice-akcionari ove najstarije međunarodne finansijske institucije.
Drugu godinu zaredom, Godišnja skupština BIS-a održana je putem video-konferencije. Na početku, generalni direktor BIS-a gospodin Agustin Karstens predstavio je Godišnji izveštaj BIS-a za finansijsku 2020/2021. godinu i rezultate koji su ostvareni u poslovanju BIS-a. Konstatovano je da je svetska kriza izazvana pandemijom podsetila na značaj stabilnosti i međunarodne saradnje, zbog čega je godina koja je iza nas bila godina intenzivne saradnje BIS-a s centralnim bankama i regulatorima.
„Sve što smo radili i uradili u prethodnim godinama – od postignute i očuvane cenovne stabilnosti i relativne stabilnosti deviznog kursa, usidrenih inflacionih očekivanja i jakog finansijskog sistema do najviših deviznih rezervi – govori u prilog našem istrajavanju na stabilnosti i jačanju zemlje. Takvo preventivno delovanje omogućilo nam je i da se sa ekonomskim efektima pandemije borimo sa znatno bolje startne pozicije. Od početka pandemije Narodna banka Srbije među prvima je reagovala kako bi podržala građane, privredu i državu da finansijski lakše prebrode ovu krizu, čime smo obezbedili i nesmetano funkcionisanje svih finansijskih tokova. Bili smo i među prvim regulatorima u regionu i Evropi koji su uveli moratorijum na otplatu obaveza, a učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima dodatno smo smanjili, na 3,7%. Uprkos krizi, vodili smo računa da kreirane mehanizme odbrane čuvamo, što se vidi i po bruto deviznim rezervama, koje su na kraju maja bile za oko 780 miliona evra više nego na kraju 2019. godine. Sve zajedno omogućilo je da Srbija već u prvom tromesečju ove godine premaši pretkrizni nivo bruto domaćeg proizvoda, uz povoljne uslove finansiranja i očuvanu stabilnost na svim segmentima finansijskog tržišta”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.
I u ekonomskim istraživanjima BIS-a fokus je bio na uticaju pandemije na globalni finansijski sistem i realni sektor, odgovorima nosilaca politika, kao i izgledima za naredni period. Analizirani su koraci koji su preduzeti kako bi se promovisala globalna monetarna i finansijska stabilnost, uprkos ogromnim izazovima s kojima se suočavala celokupna zajednica centralnog bankarstva. Zaključeno je da je inicijalni odgovor centralnih banaka bio usmeren na ublažavanje stresa u finansijskom sektoru i obezbeđenje nesmetanog protoka kredita privatnom nefinansijskom sektoru, kao i da su centralne banke širom sveta na snažan i inovativan način odgovorile s ciljem efikasnog upravljanja krizom. Koristeći čitav opseg instrumenata kako bi održale likvidnost finansijskog tržišta i očuvale stabilnost finansijskog sistema, centralne banke su bile na prvoj liniji odgovora ekonomske politike. U novim publikacijama, koje su objavljene na početku pandemije, BIS je davao pravovremenu analizu aktuelnih kretanja na finansijskim tržištima, sprovođenja monetarne politike i promene regulative. Istraživanja BIS-a davala su i daju odgovor na hitna kratkoročna pitanja, ali se nije zapostavilo ni proaktivno istraživanje tema koje su od strateškog i trajnijeg značaja. Istovremeno, BIS je podržao napore centralnih banaka za unapređenje znanja u vezi s klimatskim promenama, učešćem na međunarodnim forumima i sprovođenjem istraživanja na ovu temu.
Tokom finansijske 2020/2021. godine BIS je podržao i dalji razvoj finansijskih tehnologija i bankarskih usluga, uz ocenu da je pandemija dodatno ubrzala prelazak na digitalna plaćanja i da centralne banke rade na poboljšanju postojećih platnih sistema u ostvarivanju ključnih ciljeva javne politike. Razmatran je napredak u realizaciji Strategije za inovacije do 2025. (Innovation BIS 2025), uz zadržan fokus na investiranja u tehnologiju sledeće generacije kako bi se izgradilo digitalno radno okruženje koje je otporno i spremno na buduće izazove. „Narodna banke Srbije je pre više od dve i po godine građanima omogućila jedan od najsavremenijih načina plaćanja – IPS NBS sistem. Sredinom drugog tromesečja 2021. godine oboren je rekord u dnevnom broju plaćanja realizovanih u IPS NBS sistemu, kada je ostvareno više od 206,5 hiljada plaćanja. Porastao je i broj korisnika elektronskog i mobilnog bankarstva (fizičkih i pravnih lica i preduzetnika) u prvom tromesečju 2021. u odnosu na isti period prošle godine – za 28,95% veći je broj korisnika mobilnog bankarstva i za 14,45% veći je broj korisnika elektronskog bankarstva”, podsetila je guverner Jorgovanka Tabaković.
Zajednički zaključak 91. Godišnje skupštine BIS-a bio je da je, uz intenzivnu saradnju centralnih banaka i vlada, negativan efekat ekonomskog šoka na privredu i finansijski sistem bitno umanjen. Pandemija virusa korona podstakla je komplementarne odgovore monetarnih i fiskalnih vlasti, a sprovođenje koordiniranih mera monetarne, fiskalne i prudencijalne politike omogućilo je stabilizaciju finansijskog sistema na globalnom nivou. Zajednički je zaključak i da će efekti mera centralnih banaka imati snažan uticaj i u budućem periodu. Iako još uvek nije postignut pun oporavak svetske ekonomije, postoje dobri razlozi za optimizam, s obzirom na to da su odlučni napori kreatora ekonomske politike postavili adekvatne temelje za ekonomski oporavak. Ključni zadatak biće uspostavljanje čvrstih temelja za oporavak koji će omogućiti normalizaciju i dobro upravljanje rizicima, saopšteno je iz Kabineta guvernera.