Zeleni otpad i mulj mogu biti resursi uz pravilno upravljanje

U Naučno-tehnološkom parku Niš održana je treća radionica "Cirkularna ekonomija-nordijska iskustva" koji sprovode ambasade Danske, Finske, Norveške i Švedske sa namerom da se podigne svest lokalnih partnera o važnosti cirkularne ekonomije i da se kroz prenošenje nordijskih iskustava podrži Srbija u sprovođenju principa cirkularne ekonomije.

"Naša namera je da diskutujemo o tome kako je važno povezati i integrisati različite investicije u razvoju jednog grada – upravljanje otpadom i otpadnim vodama. Osim švedskih kompanija, na principima cirkularne ekonomije posluju i one kompanije koje rade u Srbiji, a osnovane su u Nišu, kao što je Flamma System", rekla je Karin Mek Donald, direktorka Razvojne saradnje Švedske pri ambasadi u Srbiji. Ona je dodala da zeleni otpad i mulj mogu biti resursi, samo ako se njime pravilno upravlja, u čemu će im pomoći "zelene investicije". 

Švedska ima dugogodišnju saradnju sa Nišom u pripremi projekta za postrojenje za prečišćavanje voda. Postrojenje će sprečavati ispuštanje 30 miliona tona otpadnih voda u Nišavu svake godine, a kroz tretman mulja proizvedeni biogas moći će da se koristi za proizvodnju električne i toplotne energije.

Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski rekla je, nakon sastanka sa ambasadorima nordijskih zemalja, da je važno što pohvale stižu od zemalja koje imaju veliko iskustvo u cirkularnoj ekonomiji.

"Na dobrom smo putu da pređemo sa linearne na cirkularnu ekonomiju i da polako, ali sigurno promenimo svest građana o životnoj sredini", rekla je Sotirovski.

Ona je dodala da je Niš na korak do raspisivanja međunarodnog tendera za izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda.

Govoreći o cirkularnoj ekonomiji kao važnoj temi koja se tiče svih građana, jer su resursi ograničeni, ambasadorka Danske u Srbiji Suzane Šajn rekla je da smo "do sada živeli u linearnoj ekonomiji – stvari smo koristili, bacali i kupovali nove, vodu koristili i ispuštali prljavu vodu".

Ona je dodala da to nije put kojim treba da idemo napred, već da ekonomija treba da bude cirkularna.

"Cirkularna ekonomija nije nešto ekskluzivno samo za jednu grupu, već je nešto što je važno za svakog od nas, za opštine, gradove, region i vlade", rekla je ambasadorka Šajn i čestitala Gradu Nišu na preduzimanju koraka ka izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Nordijske zemlje imaju dugogodišnje iskustvo u inovativnim rešenjima i ulaganjima na lokalnom nivou za razvoj pametnih gradova u kojima se izazovi pretvaraju u mogućnosti - otpad postaje resurs, a voda, otpad i energija rešavaju se kroz integrisani način.

Pomoćnica ministra zaštite životne sredine Sandra Dokić, pratila je projekat "Cirkularna ekonomija-nordijska iskustva" od početka i učestvovala na svim konferencijama u gradovima u Srbiji.

Ona je ocenila da je važno što su konferencijama obuhvaćene sve značajne oblasti – biorazgradiv otpad, upravljanje otpadom i upravljanje otpadnim vodama.

"To je sve veoma važno za Srbiju i važno nam je da uzmemo primere dobre prakse koje postoje u Evropi. Značajno je što imamo podršku nordijskih zemalja, što su oni prepoznali da je u Srbiji momenat da se o tome priča, da se obiđu ta četiri grada, da se podele iskustva i uključe njihovi eksperti", rekla je Sandra Dokić i dodala će Ministarstvo zaštite životne sredine uvek podržavati slične inicijative. 

Nakon konferencija održanih u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, projekat "Cirkularna ekonomija – nordijska iskustva" imaće četvrtu, završnu konferenciju u Privrednoj komori u Beogradu.

Partneri na projektu "Cirkularna ekonomija-nordijska iskustva" su: Nordijska poslovna alijansa, Privredna komora Srbije, NALED, Grad Niš, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i Naučno-tehnološki park Niš.