Srbija u energetsku tranziciju krenula usvajanjem novih zakona

Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je danas na međunarodnoj konferenciji Društva termičara Srbije „Elektrane/Powerplants 2021” da se čitav svet nalazi u sred velikih promena i zelene energetske tranzicije i da u ovom delu Evrope Srbija može da bude vodilja tih procesa. Ona je istakla da su promene neminovne i da Srbija ima dovoljno kapaciteta da definiše ozbiljne pravce i strategije kako bi obezbedila energetsku bezbednost, održivu energetiku i rudarstvo uz poštovanje principa zaštite životne sredine.
 
„Verujem da je uvek bolje da budemo deo promene nego da pasivno čekamo da se promena dogodi, jer tada možemo biti u još nepovoljnijim uslovima. Klimatske promene i energetska tranzicija jesu realnost a na nama je da tu realnost iskoristimo kao podsticaj za brži razvoj energetskog sektora. Ako želimo Srbiju koja ima dovoljno energije za razvoj, onda je sada pravi trenutak da počnemo da planiramo kako želimo tu energiju da obezbedimo. Ne tako što ćemo zatvarati naše elektrane preko noći, nego tako što ćemo planirati svaki korak i postepeno ići ka zelenoj energetici”, rekla je Mihajlovićeva.
 
Ona je rekla da je Srbija u energetsku tranziciju krenula usvajanjem novih zakona iz oblasti rudarstva i energetike i da su učinjene krupne, dugoročne i strateške promene koje su osnov za nove investicije.
 
„Doneli smo moderne zakone koji su usklađeni sa najvažnijim direktivama EU i koji treba da otvore ovaj sektor za nove investicije. Započeli smo izradu najvažnijih strateških dokumenata, Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine i Strategije razvoja energetike Srbije za period do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine. U oblasti korišćenja obnovljivih izbora energije, naš cilj biće da do 2040. godine njihov udeo bude 40 odsto, odnosno 50 odsto do 2050. godine. Spremili smo takođe i investicioni plan sa projektima vrednim više od 17 milijardi evra koji se zasniva na izgradnji velikih i srednjih hidroelektrana, novih kapaciteta za proizvodnju energije iz OIE, izgradnji gasnih elektrana, razvoju dodatnih kapaciteta za skladištenje energije kao i razvoju vodoničnih tehnologija”, rekla je Mihajlovićeva.
 
Mihajlovićeva je posebno istakla da svaka promena stvara otpore, da mnogi pronalaze razloge i izgovore da je nešto nemoguće postići i da o toj temi treba govoriti iskreno i otvoreno, pred akademskom strukom i građanima, i jasno kazati da otpori neće promeniti realnost.

„Mi nemamo više kvalitetan ugalj koji može da obezbedi kvalitetan kilovat čas, cena električne energije nije jeftina, ona je visoka kada u toj ceni posmatramo indirektne i direktne troškove iz zaštite životne sredine. Novi strateški dokumenti daće smernice i vizije u kom pravcu treba da idemo a to ne možemo da uradimo bez učešća univerziteta i profesionalnih udruženja. Srbija treba da bude energetski bezbedna, da nikad ne uvozi električnu energiju i da osigura dovoljno toplotne energije. Pred nama su ogromni potencijali i mogućnosti. Ukoliko budemo robovali otporima bojim se da nećemo daleko stići”, rekla je ona.