Beograd domaćin osme regionalne konferencije BIZIT Bitka za korisnike

Beograd je domaćin osme regionalne konferencije BIZIT „Bitka za korisnike“, koja se i ove godine održava u hibridnom formatu – u Klubu poslanika za određeni broj učesnika, kao i onlajn za sve koji su zainteresovani.

Pozdravni govor je održala Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija koja je pozdravila okupljene i izrazila zadovoljstvo održavanjem BIZIT-a koji tradicionalno okuplja najbitnija imena iz sfere tehnologije iz Srbije i regiona.

“Covid-19 je doneo nove izazove i probleme, i mnogo je otvorenih pitanja, posebno kada je reč o borbi za korisnike i globalno i lokalno na našem tržištu. Pričamo o mnogim stvarima koje su aktuelne, a nažalost deluje da kao civilizacija ulazimo u eru problema jer svet nije odgovorio adekvatno na brojne izazove, što se manifestuje kroz različite globalne i ekonomske krize koje su danas katalizator promena. Posebno mi je drago da su primećeni napori državne uprave i izrečene pohvale na račun e-Uprave, koja je obavila veliki posao u procesu vakcinacije. Izuzetna mi je čast i zadovoljstvo što otvaram najznačajniju i najposećeniju konferenciju čiji je značaj nemerljiv!” – istakla je ministarka Matić. Najavila je i da će biti održana aukcija za 5G spektar, čime će biti dat veliki doprinos razvoju savremenih industrija i hvatanju koraka za tehnološkim prodorima u savremenom svetu.

Predavanja je otvorio prof. Miroljub Labus, osnivač konsultantske kompanije Belox Advisory Services i veoma dobro poznat potpredsednik vlade koja je ustanovila temelje današnjeg ekonomskog pravca nakon petooktobarskih promena 2000. godine. Tema njegovog predavanja je bila makroekonomska situacija i prilike za poslovanje u narednoj godini “Ekonomski trendovi u 2022. godini”. Prof. Labus je predstavio tri modela izlaska iz recesije izazvane zdravstvenom krizom, a odgovarao je na pitanja publike uživo i online – što je i inače karakteristika BIZIT-a i odnosilo se na sve predavače i goste.

“Kada sam analizirao šta nas čeka u 2022. godini, jedva sam suzio dešavanja na 10 tačaka – i jedan od najbitnijih trendova će upravo biti još oštrija bitka za korisnike i zaoštravanje konkurencije u svakom pogledu. Mi proizvodimo mnogo više usluga nego roba, i to nije održivo, bez obzira što svi ovde uglavnom dolaze iz sfere usluga, pa ih to ne pogađa previše. Ukoliko želimo da postanemo izvozno orijentisana privreda, moramo da proizvodimo i prodajemo robu. Nažalost, održava se veliki odliv ljudskog kapitala, a pojavljuju se i makroekonomske neravnoteže koje su još uvek pod kontrolom, ali uvek postoji mogućnost da se stvari omaknu kontroli,” istakao je prof. Labus.

“Meni ovo liči na srčani udar i oporavak pacijenta posle srčanog udara”, istakao je povodom krive na grafikonu koji označava prognozu stanja svetske ekonomije MMF-a. Otkrio je i šta doprinosi rastu proizvodnje u Srbiji i u svetu, analizirajući strukturu domaće proizvodnje – 25% su robe i 75% su usluge, dok je u izvozu obrnuto – izvozi se 75% robe i 25% usluga, što dalje indicira šta mora da se menja i na koji način domaća privreda doprinosi rastu, uz pohvale za domaći IT i njegov udeo u BDP-u, koji iznosi oko 5,5%.

“Prema podacima NBS, u proteklih 15 godina doznake naših radnika su 33 milijarde evra, a ukupne strane investicije 35 milijardi evra. Profiti stranih kompanija su iznosile 22 milijarde dolara u istom periodu, što znači da je naša zemlja veoma profitabilna, donoseći velike stope profita spram iznosa ulaganja. Mi moramo da privlačimo investicije koje su izvozno orijentisane.”