Usvojen Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu, koji predviđa ukupne budžetske prihode i primanja u iznosu od 1.516,8 milijardi dinara, pri čemu je ovaj dokument prevashodno razvojnog karaktera.

U strukturi ukupnih prihoda poreski prihodi iznose 1.317,9 milijardi dinara ili 86,9 odsto, dok neporeski prihodi iznose 175,7 milijardi dinara ili 11,6 odsto ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije. Ostatak čine donacije u iznosu od 23,4 milijarde dinara, što čini 1,5 odsto ukupnih prihoda.

Predlogom budžeta predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.717 milijardi dinara. Projektovani deficit opšte države u 2022. godini iznosi tri odsto, pri čemu će javni dug na centralnom nivou vlasti na kraju 2022. godine biti do 55,5 odsto.

Budžetom je predviđeno povećanje penzija i plata u javnom sektoru. Penzije će, po primenjenoj švajcarskoj formuli biti veće za 5,5 procenata, a svi penzioneri će početkom sledeće godine dobiti i dodatnih 20.000 dinara. 

Kada je reč o povećanju plata, predviđena su povećanja plata zaposlenih u javnom sektoru od sedam procenata, dok će zarade za zaposlene u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama porasti osam odsto.

Takođe, od 1. januara se očekuje povećanje minimalne zarade za 9,4 odsto, pa će minimalac po prvi put preći 35.000 dinara (35.012 dinara).

Planirano je i povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto.

Budžetom je za kapitalne investicije na nivou opšte države predviđeno 486 milijardi dinara, što je 7,3 odsto BDP-a.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, najvažnije se odnose na način utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava na upotrebljavanim motornim vozilima koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost.

Prema važećem zakonskom rešenju, porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje se rešenjem, što uz ostale aktivnosti neophodne za promenu vlasnika motornog vozila (sačinjavanje i solemnizacija ugovora kod javnog beležnika, podnošenje poreske prijave poreskom organu, donošenje rešenja o utvrđivanju poreza, preuzimanje rešenja po utvrđivanju poreza i njegovo plaćanje, promena saobraćajne dozvole koju vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove), može prouzrokovati da od prenosa prava svojine do promene saobraćajne dozvole protekne značajan vremenski period.

Predloženim rešenjem će se porez na taj prenos utvrđivati samooporezivanjem (primenom propisanih elemenata, po propisanoj formuli), što će svesti na minimum vreme neophodno za ispunjenje poreskih obaveza, kao i za promenu saobraćajne dozvole.

Pored navedenog, propisani su jasni kriterijumi za utvrđivanje visine poreske osnovice, čime je omogućeno poreskim obveznicima da mogu da utvrde tačnu visinu poreske obaveze pre zaključenja ugovora o prenosu prava svojine na vozilu.

Izmene i dopune Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara predložene su imajući u vidu da se tržišna vrednost putničkih vozila radne zapremine motora preko 2000 cm³ brže umanjuje po osnovu starosti u odnosu na ostala motorna vozila.

S tim u vezi, ukazala se potreba da se kod oporezivanja porezom na upotrebu motornih vozila doslednije sprovede ustavni princip oporezivanja srazmerno ekonomskoj moći obveznika.

Navedenim izmenama i dopunama predloženo je da se umanji poresko opterećenje za ta vozila starosti preko pet do dvadeset godina. Za vozila starosti preko dvadeset godina dodatno umanjenje nije predloženo, iz razloga što se za ta vozila i sada plaća 20 odsto od propisanog iznosa poreza.

Takođe, dodatno umanjenje kod oporezivanja ovih vozila moglo bi se smatrati podsticajem za njihovu nabavku, što nije prihvatljivo sa stanovišta bezbednosti saobraćaja na putevima i unapređenja zaštite životne sredine.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, njime se pojednostavljuje administrativni postupak - umesto dosadašnjeg roka za odlučivanje carinskog organa po zahtevu za zaštitu prava intelektualne svojine od 120 dana, primenjuje se rok od 30 dana koji uređuje Zakon o opštem upravnom postupku, što će imati pozitivan efekat na privredu, u smislu kraćeg roka za odlučivanje o podnetom zahtevu.

Predviđa se i potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za prerađene proizvode koji su dobijeni od robe koja je stavljena u postupak pasivnog oplemenjivanja, ako je ta roba popravljena ili izmenjena u državi ili carinskoj teritoriji sa kojom je Republika Srbija zaključila međunarodni sporazum, a kojim je takvo oslobođenje predviđeno.

Predloženim izmenama preciziraju se i pojedini rokovi u vezi sa carinskim deklaracijama.

Na današnjoj sednici usvojen je Predlog zakona o budžetskoj inspekciji, kojim se predviđa da budžetski inspektor može biti samo lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti ekonomske ili pravne nauke u trajanju od najmanje četiri godine.

Ovaj uslov će omogućiti da poslove budžetske inspekcije obavljaju lica koja imaju usko stručno obrazovanje koje je neophodno za vršenje ovog specifičnog inspekcijskog nadzora.

Takođe, na jasan i precizan način su određeni nadzirani subjekti u inspekcijskom nadzoru koji vrši budžetska inspekcija. 

Jedno od najznačajnijih novina koju uvodi zakon jeste uređenje postupka prinudne naplate rešenja budžetskog inspektora. Naime, zakonom je jasno napravljena razlika u pogledu nadležnosti za izvršenje naloga za prinudnu naplatu, s obzirom na to da li je nadzirani subjekat uključen u konsolidovani račun trezora ili ne.

Tako je zakonom propisano da izvršavanje naloga za prinudnu naplatu, koji se odnose na nadzirane subjekte u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, sprovodi Uprava za trezor, dok za nadzirane subjekte koji nisu u sistemu konsolidovanog računa trezora, prinudnu naplatu sprovodi Narodna banka Srbije, uz učešće pravobranilaštva na odgovarajućem nivou vlasti. Bliže uređenje postupka prinudne naplate izvršiće se podzakonskim aktom.

Predlaže se odložena primena ovog zakona za 1. januar 2023. godine, kako bi se u međuvremenu donela podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona i sprovela centralizacija budžetske inspekcije.

Na sednici je doneta odluka da se, zbog svojih kulturno-istorijskih i urbanističko-arhitektonskih vrednosti, Tašmajdan, sa Univerzitetskim centrom u Beogradu i stambeno-poslovni centar „Geneks“, utvrde kao prostorno kulturno-istorijske celine.