Budućnost u energetskoj i ekološkoj bezbednosti

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović poručila je danas da su u narednim decenijama potrebne ogromne investicije u energetski sektor, pre svega u zelenu energiju, kako bi Srbija bila i energetski bezbedna i imala zdravu životnu sredinu.

Mihajlović je, na godišnjoj Ekonomist konferenciji “Svet u 2022”, rekla da energetika nije nešto što može da se rešava u jednom danu ili godini, već da se ekonomska i ekološka politika prave tako što znamo šta želimo da postignemo za 10, 20 ili 30 godina.

U Srbiji 30 godina nije izgrađen nijedan novi elektroenergetski kapacitet, što znači da su potrebne ogromne investicije. Te investicije nisu prepreka, one su baza za dalji privredni razvoj. Ako možemo da ulažemo milijarde evra u saobraćajnu infrastrukturu, a trenutna vrednost investicija u ovoj oblasti iznosi više od 16 milijardi evra, tolika, pa čak i veća vrednost investicija mora da bude i u energetskom sektoru ako želimo da budemo energetski i ekološki bezbedni, samim tim i politički i ekonomski, navela je Mihajlović.

Prema njenim rečima, Srbija hoće da dostigne dekarbonizaciju do 2050. godine, a za to je potrebno da ima dovoljno kapaciteta, dovoljno energije, a da ta energija bude čista, zelena energija.

U 2021. godini Srbija je napravila bazu da možemo da krenemo u energetsku tranziciju. Doneli smo novi zakonodavni okvir. Cilj je da 2040. godine imamo minimum 40 odsto proizvedene električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora energije, naglasila je potpredsednica Vlade.

Možda se to nekom čini nedostižnim sad kad imamo trenutnu energetsku krizu, ali to jeste dostižno, jer i sada važnu ulogu imaju hidroelektrane. Takođe, predložićemo uskoro i stavićemo na uvid javnosti nacionalni plan za energetiku i klimu, u kojem ćemo postaviti određene ciljeve kako da imamo energiju, a da ona bude čista, zelena energija, istakla je Mihajlović.

Ona je ukazala na to da postoje problemi i u drugim državama u proizvodnji i distribuciji električne energije, ali da se očekuje da će se iz aktuelne energetske krize ipak izaći do kraja grejne sezone.

Teško da će cene biti mnogo niže, budući da tražnja za energijom brzo raste u odnosu na njenu proizvodnju. S jedne strane imamo izlazak iz krize izazvane pandemijom i potrebu da se brže razvijamo, a sa druge nedovoljna ulaganja svuda u svetu u energetske kapacitete, što dovodi do rasta cena, navela je potpredsednica Vlade.