Nema energetske efikasnosti bez kvalifikovanih kadrova

Energetska efikasnost ne znači odricanje od komfora, već njegovo postizanje uz manju potrošnju energije. Nema energetske efikasnosti bez energetskih pregleda koje sprovode kvalifikovani energetski savetnici. A sistemska rešenja su ona rešenja koja će nas dovesti do stvarne uštede energije. Srbija sa uspostavljenim sistemom energetskog menadžmenta ima uslove da ispuni evropske direktive i ostvari značajne uštede – da poveća energetsku efikasnost, poručeno je sa stručne radionice i prezentacije projekta „Unapređenje sistema energetskog menadžmenta radi povećanja investicija u energetsku efikasnost javnih zgrada u Srbiji“ na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koju je organizovala redakcija Energije Balkana.

Zadatak energetskih savetnika, čija obuka se sprovodi na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu je da unaprede energetsku efikasnost, koja je najveći neiskorišćeni energetski resurs Srbije. Energetski savetnici treba da urade detaljne energetske preglede, definišu konkretne mere i izračunaju benefite energetske efikasnosti, koja ne sme da se svede na puku štednju, već mere koje će doprineti smanjenju potrošnje energije bez urušavanja kvaliteta komfora korisnika, odnosno kvaliteta usluga i proizvoda.

Energetsk isavetnici, kao i energetski menadžeri, treba da doprinesu unapređenju energetske efikasnosti u javnim zgradama. Srbija ima zakonsku obavezu, proisteklu iz Direktive EU o energetskoj efikasnosti, da godišnje energetski sanira tri procenta zgrada centralne vlasti.

U okviru projekta, koji finansira Globalni fond za zaštitu životne sredine (GEF) sa 1,5 miliona američkih dolara, biće obuhvaćeno do 26 od ukupno 56 zgrada, rekla je Maja Vukadinović, pomoćnica ministarke rudarstva i energetike u Vladi Srbije na stručnoj radionici i prezentaciji projekta „Unapređenje sistema energetskog menadžmenta radi povećanja investicija u energetsku efikasnost javnih zgrada u Srbiji“ na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji je organizovala redakcija Energije Balkana.

Ukazujući da Srbija trenutno troši oko 3,5 puta više energije po jedinici bruto društvenog proizvoda u odnosu na prosek Evropske unije Vukadinović, koja je nacionalna direktorka ovog Projekta je istakla veliki potencijal za racionalniju upotrebu energije, smanjenje troškova i emisije štetnih gasova. Naglasila je, takođe, doprinos Mašinskog fakulteta, koji je u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Kancelarijom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pripremio priručnike, realizovao obuke i polaganje ispita za energetske savetnike i sproveo detaljne energetske preglede preostalih zgrada, čime su obezbeđeni značajni podaci za buduće projekte.

„Veoma smo zadovoljni što smo došli do ove faze u realizaciji projekta“, navela je Vukadinović.

Sertifikati energetskim savetnicima

U okviru radionice dodeljeni su sertifikati i potvrde prvoj grupi polaznika koji su položili ispite za energetske savetnike. Potvrde su uručili dekan Mašinskog fakulteta prof. dr Vladimir Popović i prof. dr Miloš Banjac, rukovodilac Centra za obuku energetskih menadžera i energetskih savetnika na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Na radionici koja je okupila više od sto učesnika istaknuto je da je razvoj kvalifikovanih kadrova jedan od ključnih rezultata projekta a da energetska efikasnost predstavlja jedan od ključnih stubova budućeg razvoja Srbije.

Govoreći o značajnoj ulozi Mašinskog Fakulteta u obrazovanju stručnih kadrova i prenosu znanja u ovoj oblasti dekan Mašinskog fakulteta, prof. dr Vladimir Popović, izrazio je zadovoljstvo velikim interesovanjem za skup, ističući da se u savremenom svetu gotovo sve svodi na energetiku i energetsku efikasnost koja je, kako je naveo, „tema broj jedan”.

„Centar za obuku energetskih menadžera, koji je pokrenut u saradnji sa JICA i Ministarstvom rudarstva i energetike, do sada je realizovao 27 obuka. Kroz program je prošlo oko 800 polaznika, a približno 600 je uspešno steklo sertifikate”, istakao je dekan.

Zahvalio se Ministarstvu na dugogodišnjoj saradnji i poručio da će Fakultet nastaviti da podržava razvoj obuka i projekata, uključujući i aktuelni projekat u oblasti energetskog menadžmenta, koji se realizuje uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (GEF).

Samo sistemska rešenja dovode do uštede energije

Profesor dr Miloš Banjac, izvršni rukovodilac projekta, predstavio je ključne rezultate projekta „Unapređenje sistema energetskog menadžmenta radi povećanja investicija u energetsku efikasnost javnih zgrada u Srbiji“, naglašavajući da je sistemski pristup preduslov za stvarne uštede.

„Sistemska rešenja su ona rešenja koja će nas dovesti do stvarne uštede energije“, istakao je prof. Banjac, dodajući da Srbija sa uspostavljenim sistemom energetskog menadžmenta ima uslove da ispuni evropske direktive i ostvari značajne uštede.

Kako je naveo, doneto je pet novih podzakonskih akata, dok je šest postojećih unapređeno. Informacioni sistem za energetski menadžment (ISM) je nadograđen i sada omogućava automatski prenos podataka od snabdevača energijom, kao i integraciju meteoroloških podataka. Uspostavljen je i sistem licenciranja energetskih savetnika, a kroz obuke je prošlo 15 novih stručnjaka. Takođe, šest fakulteta Univerziteta u Beogradu opremljeno je pametnim brojilima, čime je omogućeno preciznije praćenje potrošnje energije.

Zakonski i strateški okvir za unapređenje energetske efikasnosti

„Srbija intenzivno radi na uspostavljanju snažnog zakonskog i strateškog okvira za unapređenje energetske efikasnosti, sa ciljem smanjenja potrošnje energije koja je trenutno 3,5 puta veća po jedinici BDP-a nego u Evropskoj uniji”, istakla je Milomira Lazović, načelnica Odeljenja za energetsku efikasnost u Ministarstvu rudarstva i energetike i menadžer projekta.

Predstavila je ciljeve Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana do 2030. godine, koji podrazumevaju stabilizaciju finalne i značajno smanjenje primarne potrošnje energije, uz ambiciozne kumulativne uštede. Lazović je ukazala i na aktuelne programe podrške energetskoj sanaciji stambenih i javnih zgrada – oko 7.800 domaćinstava i 83 javna objekta obnovljena su do decembra 2023. godine. U kontekstu evropskih obaveza, najavljeno je i usklađivanje sa novom Direktivom EU o energetskoj efikasnosti, koja donosi strože zahteve, uključujući obaveznu godišnju obnovu tri odsto svih javnih zgrada i uvođenje sistema energetskog menadžmenta za velike potrošače.

Energetski pregled preduslov energetske sanacije

Dragan Urošević, projektni menadžer energetskog portfolijau UNDP u Srbiji, predstavio je aktuelni projekat energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti. Cilj programa je smanjenje potrošnje energije i vode, poboljšanje komfora, bezbednosti i pristupačnosti zgrada, uz očuvanje kulturno-istorijskih vrednosti objekata koji su pod zaštitom.

Do sada su završeni detaljni energetski pregledi za 26 objekata, a projektna dokumentacija završena je za pet zgrada. Radovi na dve zgrade su završeni, dok se na tri objekta trenutno izvode aktivnosti, a ostali projekti su u fazi pripreme i projektovanja. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Evropske razvojne banke i Ministarstva rudarstva i energetike, sa ukupnim budžetom od 40 miliona evra kredita i 10 miliona evra grant sredstava za pripremne aktivnosti.

Urošević je istakao da je izazov u radu na ovim objektima bio sklađivanje energetske sanacije sa potrebama zaštite kulturnih dobara, kao i koordinacija sa više korisnika i organa uprave.

Beograd pokriven informacionim sistemom ISEM

Funkcionisanje informacionog sistema ISEM i njegovu ulogu u verifikaciji rezultata predstavila je Maja Matejić, administrator sistema. Ona je pojasnila da ISEM funkcioniše kao internet aplikacija koju Ministarstvo rudarstva i energetike koristi za formiranje godišnjih izveštaja o potrošnji energije i uštedama u javnim objektima. Sistem prikuplja podatke o potrošnji i fakturisanoj energiji, obrađuje ih i povezuje sa različitim korisnicima – od lokalnih samouprava do državnih institucija.

Prema rečima Matejić, sistem omogućava i automatski unos podataka od strane snabdevača energijom i vodom, kao i manuelni unos za specifična merenja, što omogućava sveobuhvatnu kontrolu potrošnje i troškova.

„U poslednje dve godine napravili smo veliki iskorak u automatizaciji podataka, a Beograd je potpuno pokriven“, dodala je.

Na primeru rekonstrukcije sistema javnog osvetljenja u Bačkoj Palanci pokazala je kako se nakon sprovedenih mera jasno vidi pad potrošnje i troškova. Istakla je i značaj statističke obrade podataka za identifikaciju objekata koji predstavljaju najveće potencijale za uštedu energije.

„Ovaj način izbora objekata omogućava objektivnu i transparentnu definiciju kandidata za energetsku sanaciju, što je ključno za buduće programe javnih investicija u energetsku efikasnost“, zaključila je Matejić.

Nema energetske efikasnosti bez energetskih pregleda

U okviru radionice na Mašinskom fakultetu, profesorka dr Mirjana Stamenić i naučna novinarka Marija Stevanović otvorile su diskusiju o značaju energetskih pregleda u Srbiji, istakavši da oni nisu samo zakonska obaveza, već i neizostavan alat za značajne uštede i unapređenje energetske efikasnosti.

Stamenić je istakla da energetska efikasnost ne znači odricanje od komfora, već njegovo postizanje uz manju potrošnju energije.

„Uštedeti ne znači zavrnuti radijatore i smrznuti se, već sanirati mesta na kojima energija bespotrebno „curi’“, poručila je Stamenić.

S tim u vezi, naglasila je značaj energetskih pregleda kao ključnog alata za identifikaciju gubitaka i definisanje ekonomski opravdanih mera. Prema propisima, svi obveznici sistema energetskog menadžmenta dužni su da do 31. decembra 2027. godine obave energetski pregled, koji se potom obnavlja na svakih šest godina.

Obuka energetskih savetnika

Na kraju skupa, prof. Miloš Banjac je učesnike radionice upoznao sa programom obuke za energetske savetnike.

Obuka obuhvata teorijski i praktični deo i organizuje se po kategorijama struke: mašinstvo, elektrotehnika i arhitektura. Polaznici uče kako se sprovodi energetski pregled, identifikuju mesta rasipanja energije i predlažu ekonomski opravdane mere. Program traje nekoliko dana i uključuje rad u laboratorijama, praktične preglede objekata i izradu izveštaja pod mentorskim nadzorom. Završni deo obuke obuhvata test i usmenu prezentaciju pred komisijom, nakon čega učesnici dobijaju potvrdu i licencu za rad kao energetski savetnici.