MMF smanjio projekcije privrednog rasta za Srbiju

Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije saopštilo je da je u najnovijim ekonomskim izgledima za svetsku ekonomiju, koji su objavljeni juče, Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio projekcije privrednog rasta za Republiku Srbiju za 2025. godinu sa 4,2 odsto na 3,5 odsto.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali je u saopštenju za javnost istakao da je smanjenje prognoze našeg privrednog rasta posledica nasilja i blokada koje se mesecima unazad dešavaju u Srbiji.

Sve to ima pogubne posledice po srpsku ekonomiju, što naši privrednici najbolje osećaju u svojim delatnostima, ukazao je on i dodao da se očekuje nešto niži rast realne privatne potrošnje, usled slabljenja potrošačkog optimizma, povećanog opreza i izražene neizvesnosti kod građana Srbije.

Mali je istakao da istovremeno javna potrošnja beleži rast, dok investicije i spoljnotrgovinska razmena beleže usporavanje, što je posledica kombinacije unutrašnjih faktora i pojačanih globalnih tenzija, rastuće neizvesnosti i izraženijih protekcionističkih mera na međunarodnom tržištu.

Prema njegovim rečima, sa proizvodne strane sporiji rast privatne potrošnje ogleda se u nižim stopama rasta usluga i neto poreza, dok je usporena investiciona aktivnost povezana i sa percepcijom investitora o domaćim dešavanjima u prethodnih nekoliko meseci.

Država je, kako je naveo, mnogo truda uložila da bude lider u regionu u privlačenju investitora, ali nasilje ruši sliku sigurne države za plasman novca, jer investitori ne žele da ulažu u zemlju u kojoj se svakodnevno blokira normalan život i rad ljudi, u kojoj imate neprijavljene skupove i kršite osnovno pravo ljudi, a to je da se slobodno kreću.

Srbija je godinama bila rekorder u regionu po privlačenju stranih direktnih investicija, kontinuirano je rađeno na podizanju ugleda Srbije kod svetskih investitora koji ulažu u naše obveznice, a prošle godine smo dobili i investicioni rejting, podsetio je prvi potpredsednik Vlade.

Nažalost, sve to vrlo lako možemo da izgubimo, naglasio je Mali i dodao da slabiji rezultati industrijske proizvodnje reflektuju kako slabiju eksternu tražnju, tako i nedovoljnu investicionu dinamiku, što dodatno potvrđuje potrebu za pažljivim praćenjem makroekonomskih kretanja.

On je upozorio na to da je poslednji trenutak da sačuvamo postignute ekonomske parametre, jer bez ekonomske stabilnosti nema rasta i napretka.

Prema njegovim rečima, za sada ključni oslonac ekonomskom rastu ostaju javne investicije u okviru priprema za organizaciju specijalizovane izložbe Ekspo 2027, za koju se očekuje da, pored predstavljanja kapaciteta Srbije na svetskoj sceni, dodatno podstakne inovacije, unapredi infrastrukturno povezivanje i doprinese dugoročnom i održivom ekonomskom razvoju zemlje.

Takođe, kako je predočio, kada je reč o fleš proceni o bruto domaćem proizvodu za prvo tromesečje 2025. godine, u narednoj nedelji očekuje se objava prvih zvaničnih podataka, uz napomenu da je resorno ministarstvo smanjilo projekciju privrednog rasta za prvi kvartal sa ranije planiranih četiri odsto na tri odsto.

Na osnovu raspoloživih podataka za januar i februar, privredna kretanja ukazuju na usporavanje rasta u odnosu na planiranu dinamiku i da je slabiji rezultat pre svega posledica pada industrijske proizvodnje od 0,7 odsto i usporenog rasta realnog prometa na malo od 1,1 odsto, precizirao je on.

Osim toga, evidentno je da domaći faktori utiču na suzdržavanje od potrošnje, čak i među onima koji imaju stabilna primanja, što dodatno pritiska ukupnu domaću tražnju, rekao je Mali i dodao da je to, uz nemire na ulicama, blokiranje institucija i remećenje života građana, prvi segment koji se lako ugrozi.

Sektor usluga, kako je naveo, i dalje beleži pozitivan doprinos, pre svega zahvaljujući kontinuiranom rastu širokog spektra usluga (IKT, stručnih tehničkih usluga i drugo), dok je građevinarstvo, prema preliminarnim procenama, imalo neutralan doprinos rastu.

Na osnovu pokazatelja iz prva dva meseca i preliminarnih procena za mart, uz pretpostavku stagnacije u građevinskom sektoru, Ministarstvo finansija procenjuje da će realni rast BDP-a u prvom kvartalu iznositi oko tri odsto, u odnosu na ranije planiranih četiri odsto.

Istovremeno, indikatori ukazuju na to da su nepovoljna kretanja u prerađivačkoj industriji i izvozu dublje i trajnije prirode, što bi moglo imati dodatne posledice po sektor usluga u nastavku godine.