Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Izabrani najbolji urbani baštovani

Zeleni gradovi - svetlija budućnost
Srpska ekonomija

Kompanija Nestlé Srbija po drugi put je organizovala konkurs za najbolje urbane baštovane, s ciljem da doprinese širenju svesti o važnosti stvaranja zelenih oaza u gradskim sredinama, koje, pored toga što oplemenjuju životni prostor, utiču i na stvaranje zdravijeg okruženja. Ove godine pobedu je odneo Miodrag Miletić, koji je nagrađen baštenskom ljuljaškom i paketom Nestlé proizvoda.

Miodrag Miletić je kao najboljeg baštovana nominovao svog deku Mirka Kovačevića i oni će zajedno, sa komšijama i prijateljima, uživati u nagradama i nastaviti da neguju duh zajedništva i dobrih komšijskih odnosa.

Konkurs je bio osmišljen tako da istakne značaj zajedništva i urbanog baštovanstva, koje podrazumeva da svaki pojedinac doprinosi stvaranju zelenijih i održivijih gradova. Urbano baštovanstvo ima ključnu ulogu u promovisanju odgovornosti prema životnoj sredini, a ova inicijativa je samo jedan od načina na koji se kompanije mogu povezati sa lokalnim zajednicama i pozitivno uticati i na širu okolinu.

Ove godine, Facebook korisnici su imali priliku da nominuju svoje prijatelje, komšije, kolege ili članove porodice kao najbolje urbane baštovane podelivši fotografiju njihove bašte, dvorišta, terase ili nekog drugog zelenog kutka na zvaničnoj Facebook stranici kompanije Nestlé. Na konkurs je stiglo 125 prijava, a najlepšu baštu odabrao je žiri u sastavu: Ivanka Stojnić, menadžerka za održivi razvoj u kompaniji Nestlé, Biljana Marinov, diplomirani inženjer pejzažne arhitekture i članica Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije, Maja Čorbić, diplomirani inženjer pejzažne arhitekture i hortikulture iz JKP „Srbijašume“ i Dejan Dragićević, baštovan, TV voditelj i kreator digitalnog sadržaja.

„Ponosni smo na to koliko građana je prihvatilo ideju urbanog baštovanstva. Inspirišuće je videti kako mali, individualni napori mogu imati veliki uticaj na životnu sredinu“, istakla je Ivanka Stojnić, menadžerka za održivi razvoj u kompaniji Nestlé i dodala:

„Nastavljamo da promovišemo i druge prakse održivosti, kao što je regenerativna poljoprivreda. Pružajući podršku poljoprivrednim proizvođačima, Nestlé svojim primerom podstiče i druge kompanije i pojedince da se okrenu održivijim praksama proizvodnje. Kao najveći svetski proizvođač hrane težimo tome da do 2030. godine 50 odsto ključnih sirovina svih Nestlé proizvoda bude iz regenerativne poljoprivrede.“

Podsetimo, kompanija Nestle Srbija je 2021. godine zasadila 225 Pančićevih omorika duž bulevara Milutina Milankovića na Novom Beogradu, dok je 2022. u saradnji sa JKP „Srbijašume“ posađeno 400 stabala Pančićeve omorike, crnog bora, tuje, tise, breze, japanske crne šljive, lavande, hibiskusa i drugih kultura u teniskim juniorskim klubovima u Beogradu. Prošle godine je posađeno čak 7.638 mladica hrasta lužnjaka u šumskom kompleksu Crni Lug u Surčinu, kao i više stotina stabala oko poljoprivrednih gazdinstava dobavljača.

Ostali naslovi

Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)
Društvo u Srbiji i dalje pretežno patrijarhalno
Srpska ekonomija
„Čak 48% svetske migrantske populacije čine žene. One imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći, često su nezaštićene od nasilja i izložene riziku seksualne i radne eksploatacije, kao i trgovini ljudima“, navela je Jovana Stamenković iz GIZ na otvaranju događaja „Izazovi i prilike u migracijama: perspektiva rodne ravnopravnosti“
Pijaca Kalenić jedna od najboljih na svetu
Srpska ekonomija
Pijaca „Kalenić” po oceni „Financial Times-a” proglašena za jednu od najboljih svetskih pijaca. Pijaca „Kalenić” našla se među najboljim svetskim pijacama, što je veliko priznanje, saopštavaju iz JKP-a „Beogradske pijace”. Uz tradiciju koja je stvarana decenijama, ova pijaca predstavlja simbol  kulture, gastronomije i urbanog duha Beograda
Er Srbija premašila broj putnika iz 2023. godine
Srpska ekonomija
Očekuje se da će srpska nacionalna avio-kompanija 2024. godinu završiti sa oko 4,4 miliona prevezenih putnika što bi bio drugi najbolji rezultat u istoriji kompanije dugoj više od 97 godina
Jačanje sistema besplatne pravne pomoći ključ za zaštitu žena žrtava nasilja u Srbiji
Srpska ekonomija
Sistem besplatne pravne pomoći u Srbiji treba poboljšati kako bi se popravio i položaj žena žrtava nasilja u našoj zemlji. Ovo je jedna od ključnih poruka skupa “Besplatna pravna pomoć u Srbiji – norma, praksa i mere unapređenja” koji je u organizaciji Udruženja Fenomena održan u Evropskoj kući u Beogradu
Četvrti koncert Vlade Georgieva večeras u Beogradu
Srpska ekonomija
Poznati muzičar Vlado Georgiev, miljenik publike širom regiona, prirediće i večeras nezaboravni, četvrti u nizu „Gospodski” koncert u Plavoj dvorani Sava Centra. Koncert počinje u 20 časova, a najavljeni su produkcija i muzički program koji postavljaju nove standarde na domaćoj muzičkoj sceni
Beograd domaćin Balkans Property Foruma 2024
Srpska ekonomija
Beograd će osmi put biti domaćin Međunarodne konferencije o tržištu nekretnina Jugoistočne Evrope „Balkans Property Forum 2024” koja će se održati 10. decembra u hotelu Hilton, a ključne teme biće ekonomske prognoze, održivost u gradnji i nove investicione prilike
Sistem e-Faktura prepoznat na Gartner IT Simpozijumu u Barseloni
Srpska ekonomija
Na najvažnijoj godišnjoj evropskoj konferenciji posvećenoj tehnologiji i poslovanju – Gartner IT Simpozijum, na kome je prisustvovalo više od 7.000 stručnjaka iz Evrope i Bliskog istoka, prepoznat je sistem elektronskih faktura – SEF, koji je implementiralo Ministarstvo finansija Srbije
U avionima Er Srbije uputstva i na Brajevom pismu
Srpska ekonomija
Er Srbija i Savez slepih Srbije potpisali su danas sporazum o saradnji kojim se iniciraju zajedničke aktivnosti u cilju podizanje svesti javnosti o izazovima s kojima se suočavaju slepe i slabovide osobe
Menja se struktura gostiju u Beogradu
Srpska ekonomija
Od više od milion i trista hiljada turista koji su od početka godine do kraja oktobra posetili Beograd, 1.133.116 su strani gosti kojih je za 14% više u odnosu na isti period prošle godine. Strani gosti čine predominatan udeo i u broju ostvarenih noćenja u beogradskim smeštajnim kapacitetima, koji je dostigao tri miliona i sto hiljada u prvih deset meseci