Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

BFC opštine izdale četiri puta više dozvola za gradnju od ostatka Srbije

Beograd
Foto: Kristina Todorović
Srpska ekonomija

U Srbiji je prošle godine podneto ukupno 148.907 zahteva za gradnju, a porast u broju izdatih dozvola zabeležen je u svim krajevima. Ipak, lokalne samouprave koje poseduju certifikat o povoljnom poslovnom okruženju (BFC) ili su u procesu certifikacije izdale su čak četiri puta više dozvola i to za duplo kraće vreme, govori nova statistika NALED-a, prema podacima APR-a i Centralne evidencije objedinjene procedure (CEOP), objavio je NALED.

Dok prosečna opština izda oko 600 dozvola za gradnju godišnje, gradovi i opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem u proseku izdaju oko 2.400. Među njima, najveći broj dozvola je prošle godine izdat u gradovima - Novom Sadu gde je rešeno 15.325 zahteva, a slede Kragujevac i Niš sa oko 5.500, odnosno 4.300 rešenih zahteva. S druge strane, BFC certifikat je značio i manjim sredinama i opštinama za privlačenje investitora, što pokazuje i broj izdatih lokacijskih uslova koji su se u 2023. godini gotovo udvostručili u odnosu na prethodnu godinu u mestima kao što su Lapovo, Paraćin i Ćuprija.

Takođe, u BFC opštinama od prvog do poslednjeg zahteva investitor u proseku čeka 108 dana na sve potrebne dozvole, što je više nego dvostruko kraće vreme u odnosu na ostatak Srbije. Najbrže među lokalnim samoupravama su Šabac, Čačak, Ćuprija, Kragujevac i Ruma u kojima ceo postupak bude gotov za nešto više od mesec dana.

– Uspostavljanje efikasnog sistema za izdavanje građevinskih dozvola jedan je od uslova za dobijanje BFC certifikata, a analiza napretka tokom procesa certifikacije pokazala je da su lokalne samouprave najviše uspeha ostvarile baš u ovoj oblasti. Za postojeću privredu i potencijalne investitore, činjenica da grad ili opština poseduju ovaj certifikat znači da tu mogu da računaju na predvidiv poslovni ambijent. Poverenje investitora potvrđuje podatak da je prethodne godine vrednost gradnje svuda opala, dok je u BFC lokalnim samoupravama porasla za 35% u odnosu na 2022. – rekao je Dejan Ružić, zamenik gradonačelnika Grada Kragujevca, koji je u predsedništvu BFC Kluba gradova i opština u NALED-u.

Ipak, prostora za rad i dalje ima, jer gotovo tri petine lokalnih samouprava na nivou čitave Srbije (59%), kasni u izdavanju svih dozvola u odnosu na zakonom utvrđene rokove. Izdavanje upotrebne dozvole je u proseku trajalo devet dana duže nego što je zakonski propisano, dok je prosečan rok za dobijanje građevinske dozvole ostao isti kao i 2022, odnosno 10 radnih dana, u odnosu na propisanih pet. Dobra vest je da su javna preduzeća i drugi organi koji izdaju različite uslove u postupku gradnje, sada 30% efikasniji, što podrazumeva brže izdavanje lokacijskih uslova do kojih se dolazi u proseku za 26 dana, odnosno u okviru zakonskog roka.

Elektronske građevinske dozvole prva su zaokružena javna elektronska usluga uspostavljena 2016, na inicijativu i uz podršku NALED-a, koji je razvio softver i predao ga državi, a Svetska banka, tom prilikom, ocenila je ovu reformu kao jednu od 10 najvećih u međunarodnim okvirima. Digitalizacija administrativnih procedura ostala je prioritet i kod uslova za izdavanje BFC certifikata kako bi se ubrzao i podržao ovaj proces, s obzirom da je do sada digitalizovano tek oko 20% postupaka u lokalnoj nadležnosti, i da tek 14% gradova i opština ima strategiju razvoja eUprave.

BFC SEE program se realizuje u zemljama regiona pod okriljem Partnerstva za konkurentni region (CORE Partnership) koji okuplja više od 20 institucija i organizacija iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije, Albanije i Kosova*.

Više od 100 gradova i opština ukupno je prošlo kroz proces certifikacije, od kojih 21 poseduje validni BFC certifikat, a 17 je u procesu recertifikacije po novom standardu. U Srbiji je od 2012. do sada 15 gradova i opština uspešno steklo ovo priznanje - Ruma, Pirot, Leskovac, Stara Pazova, Pančevo, Novi Sad, Šabac, Sombor, Pećinci, Ćuprija, Požarevac, Bor, Čačak, Paraćin i Niš. Trenutno su u procesu Novi Sad, Kragujevac, Raška, Loznica, Mionica, Lapovo, Kula, Šabac, Pećinci, Velika Plana, Sombor, Ćuprija i Užice.

Ostali naslovi

Praznična proslava Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC)
Srpska ekonomija
U Beogradu je održan završni događaj Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC) – praznični koktel. U društvu preko 200 preduzeća članica, CEBAC je proslavio prvih 6 meseci poslovanja
Prvi ženski kamerni ansambl u Beču
Srpska ekonomija
Nakon velikog uspeha prvog novogodišnjeg koncerta kompozitorki, održanog 1. januara 2024. u Erbar sali u Beču, došlo je do ključnog razvoja na bečkoj muzičkoj sceni. Osnovan je ansambl „La Philharmonica“, prvi kamerni ansambl koji čine isključivo članice Bečke filharmonije
Devet srednjih škola u Srbiji dobilo savremenu opremu za unapređenje obrazovanja
Srpska ekonomija
Tehnička škola iz Pirota, Škola za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ iz Zemuna i Hemijsko-tehnološka škola iz Subotice predstavile su danas u Beogradu novu doniranu opremu koju koriste kako bi podigle kvalitet nastave u STEM oblastima (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika)
Za osnaživanje mladih poljoprivrednika u Kraljevu 1.7 miliona dinara
Srpska ekonomija
Maturanti Poljoprivredno-hemijske škole „Dr Đorđe Radić“ dobili finansijska sredstva za unapređenje poljoprivrednih gazdinstava
Kompanije će povećati budžete za IT bezbednost do 9% u naredne dve godine
Srpska ekonomija
Kompanije planiraju da povećaju budžete za IT bezbednost do 9%. Medijalni budžet za sajber bezbednost velikih kompanija iznosio je 5,7 miliona dolara, dok je za celokupan IT bilo izdvojeno 41,8 miliona dolara. Mala i srednja preduzeća investirala su 0,2 miliona dolara u IT bezbednost iz medijalnog IT budžeta koji je iznosio 1,6 miliona dolara
Zajedničkim snagama ka privlačenju talenata iz dijaspore kroz inicijativu Roots
Srpska ekonomija
Roots LinkedIn zajednica je osmišljena kao platforma za umrežavanje, razmenu znanja i iskustava, ali i stvaranje profesionalnih prilika. Inicijativa proizilazi iz istraživanja koje je sprovela kompanija Nelt u saradnji sa Srpskom asocijacijom menadžera kako bi se bolje razumele potrebe profesionalaca iz dijaspore
Klizanje sa srcem za decu koju podržava Fondacija SOS Dečija sela Srbije
Srpska ekonomija
Proteklog vikenda, Ledena dvorana Pionir bila je ispunjena posebnom magijom – onom koja nastaje kada se spoje zajedništvo, zabava i ljudskost
Grantovi za preduzetnice
Srpska ekonomija
USAID i Impakt Hab dodelili su osam grantova u ukupnoj vrednosti od 35.000 dolara preduzetnicama iz jablaničkog i pčinjskog okruga, u okviru projekta „Ona zna” – Ekonomsko osnaživanje žena. Ovi grantovi su osmišljeni da podstaknu inovacije, podrže profesionalni razvoj i omoguće dobitnicima da razviju svoje poslovne ideje u održive biznise
Promocija kreativnosti i snage ženskog preduzetništva
Srpska ekonomija
Praznični Erste bazar #verujusebe po drugi put okupiće inspirativne preduzetnice, socijalna preduzeća, startape i radne centre organizacija civilnog društva koje su osnovale ili vode žene. Posetioci će 21. decembra u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ imati priliku da se upoznaju s bogatom ponudom unikatnih proizvoda i podrže razvoj ženskog preduzetništva
Doček Nove godine sa ljubimcima
Srpska ekonomija
„U Beču je upotreba petardi i vatrometa tokom cele godine zabranjena na teritoriji celog grada“, podseća Rut Jili, direktorka Veterinarske službe