Redovnom obukom do vrhunske osposobljenosti tenkista Vojske Srbije

Modernizaciju naoružanja i opreme u jedinicama Vojske Srbije prati i stalna obuka njenih pripadnika na poligonima i vežbalištima, čime se unapređuje borbena gotovost jedinica i jača odbrambeni sistem naše zemlje. Osim novoprimljenih vojnika, intenzivnu obuku stalno prolaze i već prekaljeni pripadnici profesionalnog sastava Vojske Srbije i to u svim godišnjim dobima i svim vremenskim prilikama.

Kako bi održali visok nivo operativnih veština, obezbedili ljudstvo za zamenjivost sastava i unapredili borbenu gotovost jedinice, pripadnici 36. tenkovskog bataljona Treće brigade kopnene vojske ovih dana realizuju obuku na tenkovima M-84 u niškoj kasarni „Mija Stanimirović“ i na vojnom poligonu „Rujnik“.

Komandir voda u tenkovskoj četi 36. tenkovskog bataljona kapetan Uroš Martić objasnio je da tenk M-84 ima tri člana posade: komandira, vozača i nišandžiju i da su uvežbanost i koordinacija, koji se stiču kolektivnom i individualnom obukom, ključni kako bi tenk bio efikasan na bojištu. 

— Jedna tenkovska jedinica može da donese prevagu na bojištu u savremenom ratovanju. Najbitnije što jedan tenkista treba da zna je njegova uloga koju u tenku ima kao član posade, a onda pored toga treba da poznaje i opšte stvari koje se tiču drugih članova posade, jer sva trojica treba da funkcionišu kao celina i da se dopunjavaju u stručnom znanju i radnjama koje obavljaju — naglasio je kapetan Martić i pozvao mlade željne adrenalina, akcije i dinamičnog posla da im se pridruže i postanu kolege u 36. tenkovskom bataljonu.

Nišandžija razvodnik Vojislav Nikolić kaže da voli svoj posao i da se njegovi novi poznanici uvek iznenade kada kaže da je tenkista i dočekaju ga sa mnoštvom pitanja o tome šta on konkretno radi u oklopnom vozilu, da li je unutra mnogo bučno, kakav je osećaj biti u tenku.

— Moj odgovor je da dok ne dožive to, ne uđu u tenk i sami ne probaju ne mogu ni da saznaju osećaj, a on je baš moćan. Ono što je najbolje kod nas u 36. tenkovskom bataljonu je da smo svi složni, jer moramo svi raditi zajedno da bi tenk funkcionisao. Tenkista mora biti spretan, imati određenu brzinu, poželjno je da je malo sitnije građe, ali i ako je veći to nije neki problem i ne treba da se plaši da bude u zatvorenom prostoru — pojasnio je razvodnik Nikolić i dodao da je čast služiti otadžbini i da se zato, kao i njegovi preci, on odlučio za služenje vojnog roka pre nego što se pridružio Trećoj brigadi Vojske Srbije.

Desetar Igor Cvetković vozi tenk već 15 godina i kaže da je u tom borbenom vozilu najduže neprekidno boravio oko 10, 11 časova.

— Osećaj dok sam u tenku je neverovatan, a sigurnost je velika jer je to oklopno vozilo, jaka mašina. Iako je težak 41,5 tonu, tenk se kreće brzinom od gotovo 80 kilometara na čas. Bučan je i da bismo imali komunikaciju sa komandirom i nišandžijom koristimo šlemafone koji rade na principu laringofona i prenose zvuk putem vibracije glasnih žica. Komunikacija između posade je vrlo bitna, ne možemo da funkcionišemo ako se ne čujemo, jer smo fizički odvojeni — otkrio je deo detalja iz rada tenkovske posade desetar Cvetković.

Tenkovi M-84 osnovno su borbeno sredstvo tenkovskih bataljona u sastavu brigada kopnene vojske. Namenjeni su za brza, smela, iznenadna i snažna borbena dejstva, prevashodno u ofanzivnim borbenim misijama, ali i prilikom protivoklopnih borbi, što im obezbeđuje vodeću poziciju i značaj u prvoj i drugoj misiji Vojske Srbije.

Mladići i devojke koji žele da postanu tenkisti Vojske Srbije mogu se prijaviti na konkurs za prijem u tenkovske, artiljerijske i mehanizovane jedinice Vojske Srbije koji je otvoren do 15. februara. Time će steći priliku da rade na najmoćnijim i najkorisnijim borbenim sistemima Kopnene vojske, da dobiju sigurno zaposlenje, beneficiran radni staž, kvalitetno vojno zdravstveno osiguranje za sebe i članove svoje porodice i mogućnost stalnog usavršavanja i napredovanja u službi. Na konkurs se mogu prijaviti građani Republike Srbije mlađi od 30 godina, bez obzira na to da li su služili vojni rok ili ne.