Diverzifikacija dobavljača energenata ključna za bezbednost države

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović istakla je danas na 14. naftnom forumu Energetske zajednice u Beogradu da je prioritet svake vlade u ovom trenutku da obezbedi energetsku sigurnost.

Mihajlović je istakla da raste popunjenost skladišnih kapaciteta u Srbiji i da Ministarstvo, zajedno sa drugim institucijama, svakodnevno radi na tome da obezbedi dovoljne količine energenata, a da je jedan od planova za naredni period diverzifikacija u gasnom sektoru.

Kriza će se završiti, sigurno je da ćemo imati i period stabilizacije, ali nam je neophodno da radimo na tome da ne dozvolimo da budemo zavisni od jednog dobavljača, koji god bio, navela je potpredsednica Vlade.

Ona je napomenula da je pitanje sigurnog snabdevanja energijom  kritično pitanje u čitavoj Evropi jer ovo je najveća kriza posle Drugog svetskog rata i samo zajedno možemo da prevaziđemo sve izazove, i to ako budemo dovoljno odgovorni i solidarni.

Prema njenim rečima, ključno pitanje za Srbiju jeste funkcionisanje energetske infrastrukture i tržišta na kojem naftne kompanije mogu nabavljati sirovu naftu ili naftne derivate.

Mihajlović je rekla da su strateški ciljevi u naftnom sektoru na obezbeđenju sigurnog snabdevanja energijom i energentima, uz unapređivanje odgovarajućeg tržišta energije kroz primenu evropskih direktiva.

Ona je podsetila na to da je Srbija prošle godine usvojila novi zakonodavni okvir u oblasti energetike i rudarstva, kojim je ostvarena kompletnija harmonizacija sa propisima Trećeg energetskog paketa energetskog zakonodavstva EU i određenim odredbama paketa EU „Čista energija za sve Evropljane“.

Petim paketom sankcija EU prema Ruskoj Federaciji kroz izuzetke je omogućeno nesmetano snabdevanje Jadranskim naftovodom, svim vrstama nafte. Šestim paketom utvrđeno je da posle 1. novembra više nećemo moći da nabavljamo sirovu naftu ruskog porekla, ali je ostavljena mogućnost za nabavku svih ostalih tipova sirove nafte na slobodnom tržištu, objasnila je Mihajlović.

Potpredsednica Vlade je ukazala na to da uz sprovođenje svih kratkoročnih mera koje se tiču obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja, Srbija ostaje posvećena pitanju dekarbonizacije i svojim obavezama iz Pariskog sporazuma i Sofijske deklaracije o zelenoj agendi za Zapadni Balkan.

Mihajlović je navela da će se na tome raditi i kroz donošenje integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za period do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. godine, i strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2040. godine, sa projekcijama do 2050. godine.

Ostvarivanje i kratkoročnih i dugoročnih ciljeva zahteva zajednički rad, solidarnost i povezivanje, i u tome vidim važnu ulogu Energetske zajednice, poručila je Mihajlović.