Tržište nepokretnosti u Republici Srbiji za 2025. godinu

Tržište nepokretnosti u Republici Srbiji u 2025. godini vredelo je 8,1 milijardu evra, što predstavlja rast od 8,6% u odnosu na 2024. godinu. Broj kupoprodajnih ugovora iznosio je 129.185, što je povećanje od 1,8% u odnosu na prethodnu godinu. U ovom periodu došlo je i do nastavka umerenog rasta cena stanova sa godišnjom stopom rasta od 5,70%.

U 2025. godini zabeležen je značajan rast kreditnog tržišta nepokretnosti u odnosu na prethodnu godinu. Kreditno finansiranje zabeleženo je u 14% ugovora o prometu nepokretnosti što predstavlja porast od 4 procentna poena u odnosu na prošlu godinu. Najveći deo ovih sredstava usmeren je na kupovinu stanova: u 31% ugovora o kupoprodaji stanova evidentirano je kreditno plaćanje, što predstavlja porast od 8 procentnih poena u odnosu na 23% iz prethodne godine.

Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nepokretnosti investiran je u stanove, sa iznosom od 4,8 milijardi evra i udelom od 60% ukupno prometovane vrednosti. Za kupovinu kuća izdvojeno je 655,5 miliona evra (8,1%), za građevinsko zemljište 549,2 miliona evra (6,8%), za poslovne prostore 337,8 miliona evra (4,2%), a za poljoprivredno zemljište 229,4 miliona evra (2,8%).

Grad Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova sa udelom od 53%. Takođe, ima najveće učešće u vrednosti prometovanih garažnih prostora (68%), kao i u vrednosti poslovnih prostora (48%) i građevinskog zemljišta (47%). S druge strane, region Vojvodine prednjači u vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta sa udelom od 72%, kao i u prometu kuća (41%) i vikendica (54%).

Tržište stanova zabeležilo je porast vrednosti tržišta od 17,4%, kao i rast broja kupoprodajnih ugovora od 5,5%. Osim stanova, tržišna vrednost garažnih prostora porasla je za 17,3%, uz smanjenje broja ugovora od 4,8%. Segment kuća takođe pokazuje porast vrednosti za 8,8% i blago smanjenje broja ugovora za 1,4%. Povećanje broja ugovora za 7,2% i vrednosti za 1,2% zabeleženo je u segmentu građevinskog zemljišta. Kod poslovnih prostora uočen je umeren rast broja ugovora (1,2%) i vrednosti tržišta (3,8%). Od svih segmenata, jedino je tržište poljoprivrednog zemljišta zabeležilo smanjenje broja ugovora (10,8%), kao i smanjenje vrednosti tržišta (14,1%).