Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Geopolitičke dimenzije zelene energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu

Beograd
Srpska ekonomija

Evropski Fond za Balkan i Savetodavna grupe za javne politike Balkan u Evropi (BiEPAG) predstavili su rezultate najnovijeg istraživanja BiEPAG-a Energetska dilema Srbije: kretanje kroz geopolitičke tenzije, rusko vlasništvo i put ka obnovljivim izvorima energije sa posebnim osvrtom na studiju slučaja Srbije, autora Vuje Ilića, Naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, uz doprinos članova BiEPAG- a, Tene Prelec, Dimitra Bečeva i Nikolaosa Cifakisa.

Savetodavna grupa za javnu politiku Balkan u Evropi sprovela je sveobuhvatnu studiju o geopolitičkim dimenzijama zelene energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu. Studija se oslanja na nalaze analize “Energetika na Zapadnom Balkanu” (maj 2023), kao i na regionalno istraživanje na Zapadnom Balkanu koje predstavlja rezultat terenskog rada sprovedenog u periodu mart-april 2023. Glavni nalazi ove studije zasnovani su na podacima prikupljenim putem sekundarnog istraživanja i polustrukturisanih intervjua obavljenih između marta i jula 2023. godine s devet osoba, uključujući sadašnje i bivše predstavnike vlade, aktuelne opozicione političare, stručnjake za energetiku i međunarodnu bezbednost, bivšeg direktora energetske kompanije, kao i predstavnika Energetske zajednice.

Studija se bavi složenom mrežom izazova sa kojima se suočava energetski sektor Srbije, ispitujući kombinaciju događaja tokom zime 2021-2022 koji su pokrenuli trenutnu krizu. Kvar u Termoelektrani Nikola Tesla, pogoršan nedovoljnim ulaganjima i lošim upravljanjem, podudario se sa globalnom energetskom krizom. Ruska invazija na Ukrajinu dodatno je pojačala zabrinutost, otkrivajući ranjivost u snabdevanju energijom u Srbiji, koje se u velikoj meri oslanja na subjekte u ruskom vlasništvu.

Studija pomno razmatra ulogu ruskog vlasništva u energetskom pejzažu Srbije, uglavnom se fokusirajući na NIS Naftnu kompaniju, i proširuje analizu na širu dinamiku energetske tranzicije i geopolitiku. Ona baca svetlo na istorijski kontekst ruskih investicija u naftu i gas, njihov uticaj na energetsku bezbednost Srbije i složenu interakciju između ruskih, kineskih i zapadnih interesa, lokalne politike i ekoloških perspektiva.

Dok se Srbija bori sa višestrukom energetskom krizom, identifikuju se potencijalni putevi napred, naglašavajući potrebu za diversifikacijom dobavljača gasa, olakšavanjem prelaska na obnovljive izvore energije i navigacijom u geopolitičkim zamršenostima koje se prepliću sa ekološkim brigama. Studija naglašava ključnu ulogu EU i stranih aktera u oblikovanju energetske budućnosti Srbije i nudi preporuke za usklađivanje nacionalnih strategija sa evropskim ciljevima energetske tranzicije.

Nalazi ukazuju na to da je tranzicija Srbije ka obnovljivim izvorima energije usko povezana sa njenim spoljnim odnosima, možda i u većoj meri nego u drugim zemljama Zapadnog Balkana. Međutim, najveći problem zelene tranzicije u Srbiji je zavisnost od domaćeg uglja i lični interesi u proizvodnji električne energije na bazi uglja. Kompanije u ruskom vlasništvu u Srbiji zainteresovane su da ostvare profit od nafte i održe svoj monopol u snabdevanju gasom. Usled toga, gas nije proširio svoj udeo u energetskom sektoru zemlje i istisnuo ugalj. Ruske kompanije nisu bile aktivne prepreke zelenoj tranziciji. Finansijska podrška tranziciji i pritisak da se energetski sektor transformiše i udalji od uglja ne dolazi odozdo, već uglavnom spolja, pre svega iz EU.

Glavne preporuke za javne politike vezane za geopolitičkim dimenzijama zelene energetske tranzicije Srbije: EU treba da nastavi da pruža podsticaje za dekarbonizaciju u Srbiji, pre svega smanjenjem upotrebe uglja, direktnom finansijskom podrškom, blagovremenim uspostavljanjem regionalnog sistema za trgovinu emisijama i fonda za pravednu tranziciju.

EU i njene države članice treba da podrže ulaganja u ekološki prihvatljive energetske projekte, kao i podizanje svesti i angažovanje u energetskoj tranziciji, kako bi pomogli u jačanju pozitivne političke percepcije EU. EU treba da nastavi da omogućava Srbiji da postigne sigurnost po pitanju prirodnog gasa i diversifikaciju snabdevača povećanjem broja i kapaciteta interkonektora, proširenjem podzemnih kapaciteta za skladištenje gasa i kroz zajedničke sisteme kupovine gasa, sa ciljem korišćenja gasa tokom postepenog ukidanja uglja i prelaska na obnovljive izvore energije.

Savetodavna grupa za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG) je zajednička inicijativa Evropskog fonda za Balkan (EFB) i Centra za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu (CSEES) sa ciljem promovisanja evropskih integracija Zapadnog Balkana i konsolidacije demokratskih i otvorenih zemalja u regionu. BiEPAG se temelji na vrednostima poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, uključujući prava osoba koje pripadaju manjinskim grupama. Pridržava se vrednosti koje su uobičajene u društvima u kojima preovlađuju pluralizam, nediskriminacija, tolerancija, pravda, solidarnost i jednakost između žena i muškaraca. Članovi i članice BiEPAG-a su istaknuti istraživači i istraživačice javih politika iz regiona i Evrope, sa dokazanom ekspertizom na temu Zapadnog Balkana i procesa koji oblikuju region. Članovi i članice su Florijan Biber (koordinator), Bojan Baća, Mateo Bonomi, Dimitar Bečev, Srđan Cvijić, Marika Djolai, Milica Delević, Nikola Dimitrov, Vedran Džihić, Ričard Grivson, Donika Emini, Dejan Jović, Marko Kmezić (pomoćnik koordinatora), Srđan Majstorović, Jovana Marović, Zoran Nečev, Damir Kapidžić, Tena Prelec, Korina Stratulat, Nikolaos Cifakis, Alida Vračić, Đerđi Vurmo, Nataša Vunš.

Ostali naslovi

Balkanski rijaliti u Beču
Srpska ekonomija
Od 20. marta do 10. aprila 2024. godine u bečkom bioskopu „METRO Kinokulturhaus“ prikazuje se retrospektiva Filmskog arhiva Austrije „Balkan dreams – Balkan realities“. U Beču se kaže da „Balkan počinje pred vratima“, jer njegovi stanovnici i njihove tradicije još od sredine 19. veka utiču na svakodnevni život Beča
Novi dom, nova nada porodice Tasković
Srpska ekonomija
Tomislav i Sanja Tasković, sa ćerkama Anđelom i Milicom, od nedavno žive u novom domu nadomak Vranja, u kom imaju sve uslove za dostojanstven i udoban život. Kuća u koju se porodica nedavno uselila kupljena je zahvaljujući donatorskoj akciji koju je pokrenula Fondacija Tamara Misirlić, a kojoj su se pridružili estradna umetnica Dragana Mirković i Fondacija Ana i Vlade Divac
Beogradske pijace na 45. Međunarodnom sajmu turizma
Srpska ekonomija
Javno komunalno preduzeće „Beogradske pijace” predstavlja se na 45. Međunarodnom sajmu turizma, koji se održava od 22. do 25. februara u Beogradu, pod sloganom „Avantura počinje ovde”, saopšteno je iz ovog javnog komunalnog preduzeća
Sajam turizma od 22. do 25. februara
Srpska ekonomija
Međunarodni sajam turizma u Beogradu, koji se održava od 22. do 25. februara 2024. godine predstavlja idealnu priliku da otkrijete raznolikost i lepotu turističke ponude Srbije, od planinskih vrhova, preko manastira i tvrđava, do prijateljskih gradova i netaknute prirode
Priznanje Prof. Rakesh C. Kukreja oration award prof. dr Vladimiru Jakovljeviću
Srpska ekonomija
Dekan fakulteta FMN Kragujevac, prof. dr Vladimir Jakovljević, predsednik Evropske sekcije za kardiovaskularna istraživanja, održao je pozivno predavanje i dobio priznanje "Prof. Rakesh C. Kukreja oration award" za promociju i istraživanja u oblasti kardiovaskularnih nauka
Bečka opšte bolnica AKH smanjuje ekološki otisak
Srpska ekonomija
Jedna od najvećih bolnica u Evropi „Bečka opšta bolnica AKH“ odlučila je da uz podršku bečke elektroprivrede „Wien Energie“ zameni 52.000 svetiljki. U prvoj fazi projekta biće zamenjeno 8.000 svetiljki iz sedamdesetih godina prošlog veka novim i energetski efikasnijim
Stanovi skuplji za 5,75% u odnosu na prošlu godinu
Srpska ekonomija
RGZ indeks cena stanova za Republiku Srbiju u četvrtom tromesečju 2023. iznosi 158,66 što predstavlja rast cena stanova od 5,75% u odnosu na isti period prošle godine. U poređenju sa trećim tromesečjem 2023. cene stanova u Srbiji su zabeležile neznatni rast od 0,83%
Unapređene procedure postupanja u kriznim situacijama u obrazovnim institucijama
Srpska ekonomija
Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije je, u cilju unapređivanja postupanja škola u oblasti zaštite od nasilja i reagovanja u kriznim situacijama, izmenilo i dopunilo Pravilnik o Protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje
Pojačana kontrola vozača autobusa i teretnih vozila
Srpska ekonomija
Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je da će pripadnici saobraćajne policije, od 19. do 25. februara, sprovoditi međunarodnu akciju pojačane kontrole saobraćaja, koja će biti usmerena na otkrivanje prekršaja koje čine vozači autobusa i teretnih vozila
Opština Zemun donirala igračke za dečje vrtiće
Srpska ekonomija
Rukovodstvo Gradske opštine Zemun obišlo je više od 30 zemunskih vrtića u okviru Predškolske ustanove „Dr Sima Milošević” i darivalo mališane paketima punim igračaka, saopšteno je iz Opštine Zemun