Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Rajski vrt usred grada

Beograd
Srpska ekonomija

Zamislite sunčano jutro u svom dvorištu ili na terasi, gde se miris cveća meša s ukusom sveže pripremljene kafe. Ovakva bašta ili balkon često su mnogo više od toga – oni pružaju živopisno iskustvo i unose radost i boje u vaš život. Jedna mala zelena oaza donosi mnogo više od puke estetike. Svaki cvet, svaka biljka doprinosi zdravijem okruženju, smanjujući zagađenje u urbanim sredinama.

Dok se opuštate u ovoj prirodnoj oazi, vaša bašta aktivno pročišćava vazduh i donosi blagodeti koje možda ne primećujete. Uređivanjem svog vrta, bez obzira na to koliko veliki ili mali bio, brinemo ne samo o sopstvenom prostoru, već i o širem okruženju dajući svoj doprinos smanjenju emisije štetnih gasova.

Bilo da imate skučenu terasu ili ste od onih srećnika koji imaju mogućnost da gaje prave urbane bašte, korisni saveti i trikovi koje donosimo u nastavku mogu vam pomoći u poduhvatu da od svog životnog prostora napravite baš takvu zelenu oazu.

Izaberite odgovarajuće biljke

Ako živite u stanu i početnik ste u urbanom baštovanstvu, opredelite se najpre za sukulente i kaktuse. Oni traže minimalno vode i nege, te uspevaju u različitim uslovima. Potrudite se samo da dobiju dovoljno sunčevog svetla i biće vam zahvalni.

Za one malo ambicioznije, odličan izbor su i sobne biljke poput dracene, fikusa, filadendrona, sanseverije ili kalateje koje ulepšavaju svaki prostor dok pritom ne zahtevaju posebnu pažnju. Dovoljno je zalivati ih redovno i obezbediti dovoljno sunčeve svetlosti, ili pak zasenu, ukoliko određena biljka to zahteva.

Pored toga, važno je da biljke dobijaju prihranu, a na izbor biljke za stambene uslove utiče i pitanje da li su toksične za decu ili kućne ljubimce, kaže Biljana Marinov, diplomirani inženjer pejzažne arhitekture i članica Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije.

„Mnogi ne znaju da difenbahija spada u red otrovnih biljaka, pa treba voditi računa da deca ili životinje ne dođu u kontakt sa njom. Isto važi i za biljke koje imaju trnje. Zato treba pažljivo birati biljke koje ćemo gajiti. Kako bi se one razvijale i napredovale na pravi način, potrebno je pored redovnog zalivanja uključiti i prihranu, odnosno preparate koji biljkama obezbeđuju dodatnu zaštitu i izvor neophodnih vitamina i minerala. Sve što treba nama, na neki način je potrebno i njima“, rekla je Biljana Marinov.

Povežite se sa vertikalom i razmišljajte slojevito

Život u gradu ima brojne prednosti, kao i mane, a jedna od njih je i manjak prostora. Međutim, ma koliko prostor bio ograničen, uvek je moguće obogatiti ga zelenilom.

Ako za biljke nemate onoliko prostora koliko biste želeli, razmislite o tome da ih aranžirate vertikalno i slojevito. Grupišite biljke po veličini, one manje stavite ispred većih, nabavite viseće saksije, poređajte biljke kaskadno. Tako ćete ne samo uštedeti na prostoru, već ćete i dobiti bolji estetski efekat. Ambijent će izgledati lepo i uređeno, a svaka biljka će moći da dobije dovoljno svetlosti i nege.

Inspirišite se na različitim kanalima

Dobre ideje su tu da se dele, zato rado darujte svoje znanje i upijajte tuđe. O brizi o bašti možemo mnogo naučiti na internetu, naročito na društvenim mrežama poput Pinteresta, ili na grupama i stranicama, poput „Moja bašta – moja mašta“, punoj inspirativnih primera i fotografija pažljivo uređenih vrtova koje šalju naši sugrađani.

Takođe, sigurno znate nekoga čija je bašta kao iz bajke - dozvolite da vas inspiriše tako što ćete „ukrasti“ koju dobru ideju. Zauzvrat, svom komšiji, prijatelju, sestri, drugarici, mami i ostalim uzorima u baštovanstvu možete zahvaliti tako što ćete ih prijaviti na jedan zanimljiv i vrlo jednostavan foto konkurs kompanije Nestle, o kojem više možete saznati OVDE.

Nikad kraći put od „njive“ do trpeze

U svojoj urbanoj oazi ne morate gajiti isključivo sobne i ukrasne biljke. Možete spojiti lepo i korisno, te se posvetiti i uzgajanju začinskog bilja. Ruzmarin, korijander, bosiljak, origano, peršun odlično uspevaju u kućnim uslovima i ne iziskuju mnogo dodatnog održavanja. Sve što je potrebno da im obezbedite jesu odgovarajuće saksije, kvalitetna zemlja, dovoljno vode i redovno branje, odnosno orezivanje makazama kako bi dalje nesmetano rasle.

Vodite računa o svetlu i ostatku prostora

Biljke postavite u deo sobe koji dobija najviše sunčeve svetlosti i u kojem vazduh neometano cirkuliše. Ako ih pozicionirate vertikalno, odnosno kaskadno, pobrinite se da dobro premerite prostor kako bi svaka od biljaka mogla neometano da se razvija. Bilo da imate balkon, krovnu terasu, čak i samo odgovarajuću veličinu prozora i simsa, opredelite se za cveće koje dobro podnosi gotovo sve vremenske uslove. Muškatle, begonija, verbena, dan i noć, kadifice – samo su neki od predloga cveća kojim ćete ulepšati i svoj dom i nečiji pogled spolja, a samim tim i grad.

„Mnogim biljkama treba obezbediti okruženje u kojem ima dovoljno vlažnosti u vazduhu. Redovno zalivanje se podrazumeva, ali previše zalivanja dovodi do truljenja. Neophodno je stoga dobro se raspitati o biljkama koje želimo da negujemo i u skladu s tim postupati. Neke biljke traže svetlo, neke zasenu, manje ili više vode, različite klimatske uslove. Treba obratiti pažnju i na period cvetanja – da ne cvetaju sve biljke u isto vreme. Takođe, biljke treba orezivati i sklanjati uvele listove, a sa cvetnica uvele cvetove, kako bi bolje napredovale. Orezivanje treba vršiti oštrim skalpelima, obavezno kosim rezom i u jednom potezu“, ističe Marinov.

Udružite se

Mnoge zgrade u našoj zemlji imaju unutrašnja dvorišta koja neretko ostaju neuređena. Zahvaljujući povezivanju i saradnji, komšije mogu preporoditi zajednička dvorišta ili krovne terase tako da postanu zelena oaza za sve stanare – prostor o kojem će se svi brinuti, a koji će ujedno svima pružiti mogućnost za uživanje i opuštanje. Upravo konkurs koji organizuje Nestlé Srbija pruža priliku da se komšije udruže i prijave najbolje urbane baštovane iz komšiluka.

Ostali naslovi

Kako da ekonomija postane klimatski prihvatljiva
Srpska ekonomija
Beč planira da do 2040. godine postane klimatski neutralan. Istovremeno, u Beču smatraju da ekonomija ne bi trebalo da ispašta zbog ovog plana. U godišnjem izveštaju „Vienna Green Economy Report“ dokumentuje se napredak u pravcu klimatski prihvatljive ekonomije u Beču
Srpski startapovi hoće u Mongoliju
Srpska ekonomija
Najveći broj startapa u Srbiji planira izvoz na tržište Azije (63%). Konkretna država na čije tržište 44% startapova planira da zakorači je Mongolija, najviše zbog potražnje za njihovim proizvodom ili uslugom u toj zemlji i veličini tržišta. Neki inovatori određena tržišta biraju i zbog manjka konkurencije (31%) i zbog jednostavnosti administrativnih procedura (19%)
Er Srbija prevezla četiri miliona putnika od početka 2024. godine
Srpska ekonomija
Er Srbija je danas prevezla svog četirimilionitog putnika od početka 2024. godine. Taj rezultat postignut je skoro mesec dana ranije u odnosu na do sada rekordnu 2023. godinu, kada je četirimilioniti putnik zabeležen 13. decembra
Premašene dve milijarde evra prihoda od turizma
Srpska ekonomija
Devizni priliv od turizma u Srbiji u prvih devet meseci ove godine, od januara do septembra, iznosio je 2,257 milijardi dolara, osnosno 2,075 milijardi evra, najnoviji su podaci koje je objavila Narodna Banka Srbije (NBS). To je za 11% više nego u istom periodu prošle godine
Poboljšati status slobodnih umetnika
Srpska ekonomija
Radi što kvalitetnijeg doprinosa razvoju sektora kulture neophodno je poboljšanje statusa slobodnih umetnika kroz regulativu koja se bavi njihovim poslovanjem, oporezivanjem i prihodovanjem, ukazano je na stručnom panelu “Izazovi kreativne industrije” u Privrednoj komori Srbije (PKS)
Srbija ima razvijenu mrežu institucija u IKT sektoru
Srpska ekonomija
Ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije Dejan Ristić razgovarao je sa direktorima naučno-tehnoloških parkova u Republici Srbiji
Podrška ženama koje čuvaju tradicionalne zanate i etno nasleđe
Srpska ekonomija
Ministarka bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužena za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura i supruga predsednika Srbije Tamara Vučić boravile su u Loznici u sklopu Diplomatskog dana Treće kolonije pustovanja vune
Srpske kompanije na sajmu Electronica 2024 u Minhenu
Srpska ekonomija
Srpske kompanije po prvi put su se predstavile na sajmu Electronica u Minhenu, globalnoj platformi koja okuplja lidere i inovatore iz oblasti elektronike i elektronskih komponenti. Od 12. do 15. novembra, uz podršku PKS i RAS, jedanaest domaćih kompanija imalo je priliku da na nacionalnom štandu predstavi svoja napredna tehnološka rešenja i inovacije, prateći savremene trendove u industriji
Nastavak unapređenja oblasti javnog informisanja i telekomunikacija
Srpska ekonomija
Ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije Dejan Ristić sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji ambasadorom Emanueleom Žiofreom. U okviru još jednog u nizu redovnih i učestalih konsultativnih sastanaka razmatrane su teme od obostranog interesa u oblasti javnog informisanja i telekomunikacija
Poljoprivrednicima omogućena kupovina evrodizela za 179 dinara do 24. novembra
Srpska ekonomija
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije saopštilo je da je u dogovoru sa NIS-om, akcija po kojoj sva registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu da, uz upotrebu kartica izdatih registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, kupuju evrodizel po maksimalnoj maloprodajnoj ceni od 179 dinara po litru, produžena do 24. novembra