Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš objavio je prvi izveštaj Globalne grupe za odgovor na krizu o globalnim implikacijama rata u Ukrajini na hranu, energiju i finansije. Tim povodom pbjavio je autorski tekst, koji je dostavljen redakciji portala Srpska ekonomija.
Za narod Ukrajine, ruska invazija je pravi košmar, kao i humanitarna katastrofa zastrašujućih razmera.
Ovaj rat, uz to, sve više postaje pitanje života i smrti za ugrožene ljude širom sveta.
Svedoci smo tragedije koja se odvija u Ukrajini: gradovi bivaju sravnjeni sa zemljom, ljudi pate i stradaju u svojim domovima i na ulicama, a u toku je i najbrže rastuća kriza raseljavanja u Evropi od Drugog svetskog rata.
Van granica Ukrajine, daleko od pažnje medija, ovaj rat je pokrenuo i tihi napad na svet u razvoju. Ova kriza bi 1,7 milijardi ljudi, tj. jednu petinu čovečanstva, mogla da dovede do siromaštva, nemaštine i gladi, i to u razmerama koje nisu viđene decenijama.
Ukrajina i Ruska Federacija proizvode 30 procenata svetske pšenice i ječma, jednu petinu kukuruza i više od polovine celokupnog suncokretovog ulja na svetu. Žitarice koje proizvode ove dve zemlje hrane najsiromašnije i najugroženije, s obzirom na to da je reč o jednoj trećini pšenice koju uvozi 45 afričkih i najnerazvijenijih zemalja.
Istovremeno, Rusija je najveći svjetski izvoznik prirodnog gasa i drugi po veličini izvoznik nafte.
Ovaj rat poljoprivrednike sprečava da obrađuju usjeve, dovodi do zatvaranja luka i obustavljanja izvoza žitarica, čime se narušavaju lanci snabdevanja i dolazi do vrtoglavog rasta cena.
Mnoge zemlje u razvoju još uvek pokušavaju da se oporave od posledica pandemije COVID-19, istovremeno opterećene nikad većim dugom i rastućom inflacijom.
Od početka 2022. godine, cene pšenice i kukuruza porasle su za 30 procenata.
Cena Brent sirove nafte porasla je za više od 60 procenata u prošloj godini, dok su cene prirodnog gasa i đubriva danas duplo veće.
Humanitarne operacije Ujedinjenih nacija trpe veliki pritisak. Svetski program za hranu upozorava da se suočava s nemogućim izborom uzimanja od gladnih kako bi se nahranili oni koji žive u uslovima potpune oskudice hrane. Svetskom programu za hranu neophodno je 8 milijardi dolara kako bi podržao svoje operacije u Jemenu, Čadu i Nigeru.
Neke od zemalja već klize iz stanja ugroženosti ka krizi i ozbiljnim socijalnim nemirima. Znamo da koreni mnogih sukoba leže upravo siromaštvu, nejednakosti, nerazvijenosti i osećaju beznadežnosti.
Iako veći deo sveta izražava sve veću solidarnost s narodom Ukrajine, nisu vidljivi znaci podrške za 1,7 milijardi drugih potencijalnih žrtava ovog rata.
Imamo jasnu moralnu dužnost da podržimo i njih, i to svuda.
Cilje Grupe za odgovor na globalnu krizu hrane, energije i finansija, koju sam uspostavio prošlog meseca, je da u koordinaciji s vladama, međunarodnim finansijskim institucijama i drugim ključnim partnerima iznađe rešenja za ove uzajamno povezane krize. Ovim putem zahvaljujem globalnim liderima u svim sektorima koji podržavaju ovu inicijativu.
Kad je reč o hrani, sve zemlje pozivamo da svoja tržišta drže otvorenim, da se odupru prekomernom gomilanju sirovina i proizvoda, kao i neopravdanim i nepotrebnim ograničenjima izvoza, te da rezerve stave na raspolaganje zemljama u kojima postoji najveći rizik od gladi i oskudice.
Ovo nije trenutak za protekcionizam. Ako budemo nastupali zajedno, biće dovoljno hrane da svaka zemlja prebrodi ovu krizu.
Apeli humanitarne prirode moraju biti u potpunosti finansirani, uključujući i Svetski program za hranu. Jednostavno, ne smemo dozvoliti da u 21. veku ljudi gladuju.
Kad je reč o energiji, korišćenje strateških zaliha i dodatnih rezervi moglo bi pomoći da se efekti trenutne energetske krize ublaže u kratkom roku.
Ipak, jedino srednjoročno i dugoročno rešenje je da se ubrza upotreba obnovljive energije, na koju promjene na tržišta nemaju uticaja. Na ovaj način, omogućiće se postepeno ukidanje upotrebe uglja i svih ostalih fosilnih goriva.
Kad je reč o finansijama, G20 i međunarodne finansijske institucije moraju preći u vanredni režim delovanja i naći način da povećaju likvidnost i fiskalni prostor, tako da vlade zemalja u razvoju budu u mogućnosti da ulažu u najsiromašnije i najugroženije, kao i u ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja.
Ovo bi trebalo da predstavlja prvi korak prema dubokim reformama našeg nepravednog globalnog finansijskog sistema, koji bogate čini bogatijima, a siromašne siromašnijima.
Socijalna zaštita, uključujući materijalna davanja, biće od suštinskog značaja za podršku porodicama koje su se našle u očajnoj situaciji tokom ove krize.
Ipak, brojne zemlje u razvoju koje su opterećene velikim spoljnim dugom nemaju likvidnost koja im omogućava da uspostave ove sigurnosne socijalne mreže. Mi ne možemo stajati po strani i nemo posmatrati te zemlje, jer su primorane da biraju između ulaganja u svoje građane i izvršavanja svojih obaveza u vezi s dugom.
Jedino trajno rešenje za rat u Ukrajini i njegov udar na najsiromašnije i najugroženije u svetu jeste mir.
Dok Ujedinjene nacije rade na podršci nevinim žrtvama ovog rata – u Ukrajini i van nje – pozivamo globalnu zajednicu da zauzme jedinstven stav i podrži našu apel za mir.
Ovaj rat se mora završiti, i to odmah.