Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak

Ishrana
Srpska ekonomija

Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja, od smanjenja rizika od srčanih bolesti do dijabetesa i određenih vrsta kancera. Međutim, uprkos ovim prednostima, istraživanja pokazuju da unos integralnih žitarica širom sveta, pa i u Srbiji, nije na zadovoljavajućem nivou.

Prema istraživanju sprovedenom 2022. godine, građani Srbije uglavnom prepoznaju zdravstvene koristi integralnih žitarica, ali jedan deo njih (oko 22%) još uvek ne uživa u ukusu ovih proizvoda ili ih izbegava zbog cene koja je često viša u odnosu na proizvode od rafinisanog brašna. U porodicama sa decom do 16 godina, integralne žitarice se konzumiraju u proseku dva do tri puta nedeljno. Kako bi se dodatno podržao unos zdravih namirnica, važnost planiranja obroka ne može se dovoljno naglasiti – dobar spisak za kupovinu, naročito za porodice sa decom, treba da sadrži obilje sezonskog voća i povrća, proizvoda od integralnih žitarica, kvalitetnih proteina, kao i zdravih masti iz orašastih plodova i maslinovog ulja.

Zanimljivo je da je čak 80% učenika u Srbiji uzrasta od 13 godina steklo naviku redovnog doručka, što predstavlja izuzetan potencijal za promovisanje zdravijih prehrambenih navika, uključujući i unos integralnih žitarica kao neizostavnog dela doručka. Na taj način, kroz edukaciju i podizanje svesti, možemo pomoći mladima da donesu zdravije odluke koje će im koristiti tokom celog života.

Iako potrošači ponekad percipiraju prerađene proizvode kao manje hranljive, važno je istaći da proizvodi od integralnih žitarica, poput hleba i žitarica za doručak, zapravo doprinose smanjenju rizika od hroničnih bolesti i smrtnosti. Pored toga, prelazak na integralne žitarice ima značajan pozitivan uticaj na životnu sredinu – podaci pokazuju da upotreba integralnih zrna može smanjiti ekološki uticaj za 20% u poređenju sa rafinisanim žitaricama.

Podršku Međunarodnom danu integralnih žitarica pružaju mnoge organizacije, uključujući Nestlé i Cereal Partners Worldwide, koji u svom asortimanu nude raznovrsne proizvode od integralnih žitarica, prilagođene svakodnevnim potrebama potrošača. Ova inicijativa poziva porodice, zajednice i donosioce odluka da prepoznaju značaj integralnih žitarica za dugoročno zdravlje i održivost.

Ostali naslovi

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice
ChatGPT pogodan za biomedicinske simulacije
Srpska ekonomija
Model veštačke inteligencije (VI) GPT-4, poznat po svojoj primeni u ChatGPT-u, pokazuje značajne sposobnosti u biomedicinskom istraživanju i može se koristiti na raznovrsne načine za simulacije. Simulator je razvijen na Medicinskom fakultetu u Beču