Veštačka inteligencija će u budućnosti igrati važnu ulogu u medicini. Posebno uspešni testovi se sprovode pre svega u dijagnostici. Računar može da nauči da kategorizuje slike na osnovu toga da li prikazuju patološke promene ili ne. Teže je obučiti veštačku inteligenciju da ispituje vremenski promenljivo stanje čoveka i predlaže odgovarajuću terapiju. Upravo to je uspelo naučnicima Tehničkog univerziteta u Beču u saradnji sa kolegama sa Medicinskog univerziteta.
Zahvaljujući obimnim podacima sa odeljenja intenzivne nege različitih bolnica razvijena je veštačka inteligencija koja predlaže lečenje pacijenata od sepse. Analize su pokazale da veštačka inteligencija premašuje kvalitet ljudskih odluka. Lekari donose odluke na osnovu utemeljenih pravila. Oni uglavnom veoma dobro znaju koje parametre da posmatraju, ali šta ako računar uzme u obzir nešto što čovek nije, što može dovesti do boljeg ishoda lečenja?
„Sepsa je jedan od najčešćih uzroka smrti na odeljenjima intenzivne nege i predstavlja veliki izazov za lekare i bolnice, jer je njeno rano dijagnostikovanje i lečenje presudno za preživljavanje pacijenta. Do sada je u ovoj oblasti bilo malo medicinskih otkrića, zbog čega je potraga za novim metodama i pristupima lečenju sve potrebnija. Interesantno je ispitati koliko veštačka inteligencija može da poveća šanse pacijenta za preživljavanje“, objašnjavaju sa Medicinskog univerziteta u Beču.
„Međutim jako je važno razgovarati o pravnim aspektima takvih metoda. Ko bi odgovarao za greške veštačke inteligencije? Šta ako je veštačka inteligencija donela pravu odluku, a čovek se odlučio za drugi vid lečenja i time prouzrokovao štetu pacijentu? Rasprava o uslovima korišćenja takvih metoda i jasne zakonske smernice su neophodne“, upozoravaju sa Tehničkog univerziteta u Beču.