Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

U Beču razvijaju bateriju koja ne zahteva problematične sirovine poput litijuma

Beč
Srpska ekonomija

Austrijski institut za tehnologiju (AIT) u Beču dobio je od Evropske unije veliki istraživački projekat za proizvodnju baterija od recikliranih materijala. Oko 35 stručnjaka radi u laboratoriji za razvoj baterija za koje nisu potrebne problematične sirovine poput litijuma, nikla i kobalta.

„Prvi put ćemo na kraju projekta moći da proizvedemo bateriju od recikliranih materijala“, izjavio je vođa projekta Damian Kupid.

Za ovu bateriju budućnosti prerađivaće se stari akumulatori, koji se trenutno recikliraju samo oko 40 odsto, a inače spaljuju. Takođe se eksperimentiše sa alternativnim sirovinama: „Rudarski otpaci sadrže mnogo kobalta, nikla i mangana. Imamo fotonaponske panele koji sadrže silicijum. To možemo takođe ponovo iskoristiti“, objasnio je Kupid.

„Veliki cilj je postati što nezavisniji u Evropi sa proizvodnjom. Masovna proizvodnja je nešto što ponovo moramo da naučimo u Evropi, posebno u oblasti baterija“, rekao je šef istraživačke jedinice za baterije u AIT-u, Markus Jan. Ono što se gradi u istraživačkom centru moglo bi se odmah koristiti u vozilima. Ovde se ne vodi računa samo o održivosti materijala, već i o proizvodnji. „Kako smanjiti upotrebu rastvarača u proizvodnji, kako možemo generalno trošiti manje struje i gasa pri proizvodnji?“, rekao je Jan. Da li će se baterije razvijene ovde moći proizvoditi u velikim količinama i koji će konkretni tipovi baterija prevladati, trenutno nije moguće predvideti. To takođe zavisi od kasnije primene, rekao je Jan. „Određena vozila, na primer, zahtevaju određeni tip baterije, dok bi možda električni trotineti mogli zahtevati drugačiji tip. To je upravo ono što proučavamo: koji materijal ima smisla za koju primenu?“

Predviđeno vreme trajanja projekta je tri godine. Prema stručnjacima, ovo je veoma otvoren, ali obećavajući put ka „zelenoj bateriji“. EU finansira bečki projekat sa milion evra.

Ostali naslovi

Kako da internet u romingu ne platite suvim zlatom
Srpska ekonomija
Verovatno poznajete nekog kome je zbog korišćenja interneta u romingu stigao neverovatno veliki račun. Nadamo se da to niste bili vi. Zahvaljujući eSim tehnologiji, odnosno digitalnoj SIM kartici koju instalirate u svoj telefon, više se nećete brinuti o iznosu na računu dok surfujete internetom u inostranstvu
Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice