Zagrevanje klime menja biljni svet Evrope, Alpi posebno pogođeni

Međunarodni istraživački tim uz učešće austrijskih naučnika analizirao je promene u sastavu biljnih zajednica u Evropi pod uticajem zagrevanja klime. Studija pokazuje da se biljke u Evropi različito prilagođavaju klimatskim promenama. Dok neke biljne zajednice relativno dobro prate porast temperatura, druge sve više zaostaju. U planinskim regionima, posebno u Alpima, primećen je brz pad broja vrsta koje su prilagođene hladnoći. Nasuprot tome, sve više biljaka koje vole toplotu raste u šumama i na livadama.

Globalno zagrevanje menja sastav biljnih zajednica širom Evrope. Vrste koje vole toplotu sve se više šire, dok se vrste otporne na hladnoću povlače, taj proces naučnici nazivaju „termofilizacija“. Međutim, kako mnogi ekosistemi kasne u reakciji na rast temperatura, ova situacija povećava rizik od izumiranja pojedinih vrsta. Rezultati pokazuju da alpski vrhovi beleže najizraženije promene. Ovde je termofilizacija i do pet puta jača nego u drugim istraživanim ekosistemima. Glavni uzrok je pre svega opadanje vrsta koje vole hladnoću.

Andrea Lampreht sa bečkog „Instituta za botaniku“ objašnjava da su snažne promene u Alpima prvenstveno posledica njihove specifične geografije: zbog velikih visinskih razlika, različite klimatske zone nalaze se veoma blizu jedna drugoj. Zbog toga biljke sa vrlo različitim temperaturnim zahtevima često rastu u neposrednoj blizini. Kako temperature rastu, vrste prilagođene hladnoći brže dolaze pod pritisak i lakše bivaju potisnute od strane drugih, već prisutnih planinskih biljaka.

Istraživači su analizirali više od 6.000 vegetacionih površina širom Evrope, koje su praćene u periodu od 12 do 78 godina. Obuhvaćene su šume, livade i alpski planinski regioni. Studija je objavljena u međunarodnom naučnom časopisu „Nature“.