Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Sezona balova u Beču 2024/25.

Beč
Foto: (c) WienTourismus_Paul Bauer
Srpska ekonomija

Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena. Bečlije ostaju verne svojim balovima, a tu su i gosti iz inostranstva. Posebno je ohrabrujuće to što učešće mladih ljudi na balovima stalno raste“, izjavio je predsednik sektora za turizam u Privrednoj komori Beča, Markus Grisler.

Balovi kao ekonomski pokretač za zanatlije i industriju

„Balska sezona je ključni izvor prihoda za bečke firme“, rekla je predsednica sektora za zanate i industriju u Privrednoj komori Beča, Marija Nojman. „Mnogo privrednih sektora je uključeno, od krojača, obućara, vizažista, frizera, zlatara, dizajnera noktiju, obezbeđenja, fotografa, tehničara za zvučne sisteme i rasvetu, pa do čistača. Ne smemo zaboraviti ni floriste koji igraju ključnu ulogu u dekoraciji balova. Bečki balovi su pravi pokretači privrede.“

Prema anketi koju bečka Privredna komora tradicionalno sprovodi, prosečan posetilac balova potroši oko 365 evra, što je porast od 45 evra u odnosu na prošlu godinu.

„Najveći troškovi su za ulaznice, uključujući rezervaciju stola, koje u proseku koštaju 140 evra, kao i za hranu i piće, koji iznose oko 85 evra. Dodatno, trošak za garderobu, obuću i aksesoare je oko 50 evra, za frizera i kozmetičke usluge po 35 evra, a večera pre balova i vožnja taksijem po 20 evra“, zaključuje Nojman. Ove godine organizatori balova očekuju oko 520.000 posetilaca, a ukupna vrednost koju će bečki balovi ostvariti procenjuje se na oko 190 miliona evra.

Posetioci sve mlađi, stalni gosti ostaju verni
 

Kako ističu organizatori, od presudne je važnosti očuvati balsku tradiciju i obezbediti je za budućnost. Prema sprovedenoj anketi, broj mladih ljudi do 25 godina, kao i studenata, stalno raste. I ove godine, gotovo svaka treća osoba starija od 15 godina iz Beča planira da poseti bar jedan bal, tačnije 32 odsto Bečlija. Ostatak dolazi iz drugih austrijskih pokrajina, kao i iz inostranstva. Oko četvrtine posetilaca velikih bečkih balova dolazi iz inostranstva, najviše iz evropskih zemalja, ali i iz SAD-a i Japana.

Ove godine, balska sezona počinje 11. novembra u 11:11 sa tradicionalnim kadrilom bečkih plesnih škola na Graben-u. Sezona se završava 4. marta 2025. godine. Svake godine u Beču se održi više od 450 balova. Neki od najvećih su:

Bal poslastičara - Zuckerbäckerball, 16. januara 2025.

Bal Bečke filharmonije - Wiener Philharmonikerball, 23. januara 2025.

Bal bečkih lovaca - Wiener Jägerball, 27. januara 2025.

Bal kafedžija - Kaffeesiederball, 21. februara 2025.

Operski bal - Wiener Opernball, 27. februara 2025.

Ostali naslovi

Beč u znaku Svetosavskog bala i humanosti
Srpska ekonomija
Svetosavski bal, smotra elegancije i tradicije u organizaciji udruženja „Srpski centar“, otvara vrata Hofburške palate, gde se prošlost i sadašnjost prepliću u noći ispunjenoj glamuroznim prizorima i nezaboravnim trenucima. U prefinjenim salama, okupljaju se dame u raskošnim haljinama i gospoda u frakovima
Beč nudi kulturne sadržaje za osobe sa demencijom
Srpska ekonomija
mnogim bečkim muzejima organizuju se obilasci i radionice prilagođeni osobama sa demencijom. Oboleli mogu u sigurnom okruženju da dožive nova iskustva i da se podsete na prošla. Kroz specijalno razvijene kurseve, ture i koncepte razgovora, organizatori žele da unaprede samostalnost osoba sa demencijom
Sezona balova u Beču 2024/25.
Srpska ekonomija
Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena
Najlepši božićni vašari u Beču
Srpska ekonomija
Već tradicionalno od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi Beča pretvaraju se u čarobne božićne vašare. U vazduhu se oseća miris božićnih kolača, kuvanog vina i pečenih badema. Stari grad i trgovački centri ukrašeni su prazničnom rasvetom, upotpunjujući božićnu i novogodišju atmosferu
Izložba Johan Štraus – nova dimenzija povodom 200. rođendana kralja valcera
Srpska ekonomija
Digitalna produkcija prikazuje život i delo Johana Štrausa u svim njegovim dimenzijama, a postavljena je na površini od oko 900 m2 i nudi jedinstveni sistem slušalica koji je osetljiv na pokret. Izložba nudi multimedijalnu simfoniju zabave
Beč dobija novi istraživački centar za veštačku inteligenciju u oblasti biomedicine
Srpska ekonomija
Austrijska akademija nauka (ÖAW) i nemačka Fondacija Beringer Ingelhajm inicirali su osnivanje instituta AITHYRA u Beču, koji će koristiti veštačku inteligeciju za biomedicinska istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju bolesti i unaprede terapije
Digitalni plan svih podzemnih i nadzemnih instalacija u Beču dostupan onlajn
Srpska ekonomija
„Digitalni blizanac“ Bečke distribucije prikazuje ukupno 29.500 kilometara dugu mrežu za snabdevanje strujom, gasom, daljinskim grejanjem i optičkim kablovima. Podzemne i nadzemne instalacije su virtuelno dostupne kako na laptopu, tako i na pametnom telefonu
Speeddating: 65 bečkih preduzeća traži naslednike
Srpska ekonomija
Privredna komora Beča poziva 65 bečkih preduzeća, sve zainteresovane i potencijalne buduće preduzetnike-naslednike na događaj “Svaki lonac nađe svoj poklopac” (Topf sucht Deckel) 16. septembra 2024. godine
Beč – uloga umetnosti u društvu
Srpska ekonomija
Poseta umetničkoj izložbi može podstaći ljude da misle društvenije i otvorenije. Naučnici sa univerziteta u Beču pokazali su da poseta umetničkoj izložbi može učiniti ljude promišljenijim i spremnijim da pomognu
Automatski sistem zalivanja i nove vrste gradskih stabala u Beču
Srpska ekonomija
Grad Beč se orjentisao na sadnju onih vrsta stabala u gradu koje su otpornije na toplotu. Sa domaćim i međunarodnim stručnjacima napravljena je lista od 19 vrsta koje dobro podnose gradske vrućine. Među njima su, na primer, javor klen, kelreuterija – lampion drvo ili koprivić-drvo