Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Srbi optimističniji u pogledu 2024. godine

CEPER istraživanje
Tabela: CEPER istraživanje
Srpska ekonomija

Dok je više od polovine ispitanika u 10 centralnoevropskih zemalja prilično negativno ocenilo 2023. godinu, 2024. je sa skromnim optimizmom dočekana u Austriji, Mađarskoj, Crnoj Gori i Srbiji, gde većina ispitanika smatra da će ova godina biti dobra za njihove zemlje.

Prema istraživanju CEPER-a, Crna Gora je najoptimističnija među zemljama Centralne Evrope – 67% Crnogoraca očekuje od 2024. da bude prilično dobra, dok u Srbiji nešto više od polovine ispitanika (53%) predviđa da će 2024. biti dobra godina.

Dugo očekivana nova godina povezana je ne samo sa novim mogućnostima , već i sa brigama. Sa turbulentnom godinom iza sebe, obeleženom oružanim sukobima i ekonomskom neizvesnošću, region Centralnoistočne Evrope je u ovu godinu ušao sa skromnim očekivanjima, što je pokazalo istraživanje.

Pogled na prošlu godinu

Razočaranje je obeležilo godinu koju su stanovnici Centralne Evropee ostavili iza sebe. U Austriji i Crnoj Gori manje od polovine ispitanika smatra da je protekla 2023. godina bila prilično loša za njihovu zemlju. Međutim, u Srbiji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Poljskoj i Rumuniji velika većina, između 55% i 69% ispitanika, gleda na 2023. godinu prilično negativno.

Slovačka, Bugarska, Severna Makedonija i Slovenija su najviše razočarane zemlje u regionu, sa preko 70% ispitanika koji su rekli da je prošla godina bila prilično loša za njihovu naciju. U Sloveniji je zapanjujuće visok procenat, 82% ispitanika, negativno ocenio prošlu godinu – drugim rečima, četiri petine Slovenaca ima sumoran pogled na poslednjih 12 meseci.

Austrija je bila jedina ispitana zemlja sa uravnoteženim pogledom na 2023. godinu – prošlu godinu je približno jednak broj ispitanika ocenio i dobrom i lošom.

Očekivanja od 2024.

Dok se na 2023. gleda kao na lošu, 2024. je dočekana sa skromnim optimizmom. U Austriji, Mađarskoj, Crnoj Gori i Srbiji apsolutna većina očekuje od nove godine da bude prilično dobra za njihove nacije. Crna Gora je i po ovom pitanju ostala zemlja sa najvećim nadom – 67% Crnogoraca očekuje da će 2024. biti prilično dobra, što je 15% više nego kada je u pitanju Austrija.

U Srbiji nešto više od polovine ispitanika (53%) predviđa da će 2024. biti dobra godina. U Hrvatskoj i Rumuniji 40%, dok u Bugarskoj, Češkoj, Severnoj Makedoniji i Slovačkoj između 30 i 39% ispitanika očekuje da će nova godina biti pristojna za njihove zemlje. Slovenija je i ovde ostala najpesimističnija zemlja, jer je samo 26 odsto ispitanika reklo da će ova godina biti dobra, dok 67 odsto ima sumorna očekivanja. Drugim rečima, u 11 ispitanih zemalja, barem jedan od tri ispitanika nada se dobroj 2024. godini.

U svakoj anketiranoj zemlji znatno manje ispitanika očekuje da će 2024. biti loša godina za njihove zemlje, u odnosu na to koliko ih 2023. smatra prilično teškom godinom. U Severnoj Makedoniji, na primer, 75% ispitanika na 2023. gleda sa razočaranjem, dok 49% prognozira da će 2024. biti loša godina (razlika je 26%). U Srbiji je ta razlika 19%, a u Sloveniji 15% i Hrvatskoj 13%.

Drugim rečima, iako su očekivanja u regionu suzdržana, 2024. je zapravo dočekana sa skromnim optimizmom.

CEPER je sproveo istraživanje javnog mnjenja, postavljajući pitanje ispitanicima da li smatraju da je 2023. godina bila dobra ili loša za njihovu zemlju i da li očekuju da će naredna godina biti pristojna ili problematična. Istraživanje javnog mnjenja sprovedeno je u 12 zemalja centralnoevropskog regiona: Austriji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Srbiji, Slovačkoj, Sloveniji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Poljskoj. Podaci su prikupljeni od 20. novembra do 21. decembra 2023. Istraživanje je sprovedeno telefonom (u Srbiji i Crnoj Gori lično) sa 1.000 ispitanika po zemlji. Uzorak po zemlji je reprezentativan prema polu, starost i tipu naselja.

Ostali naslovi

Beč u znaku Svetosavskog bala i humanosti
Srpska ekonomija
Svetosavski bal, smotra elegancije i tradicije u organizaciji udruženja „Srpski centar“, otvara vrata Hofburške palate, gde se prošlost i sadašnjost prepliću u noći ispunjenoj glamuroznim prizorima i nezaboravnim trenucima. U prefinjenim salama, okupljaju se dame u raskošnim haljinama i gospoda u frakovima
Beč nudi kulturne sadržaje za osobe sa demencijom
Srpska ekonomija
mnogim bečkim muzejima organizuju se obilasci i radionice prilagođeni osobama sa demencijom. Oboleli mogu u sigurnom okruženju da dožive nova iskustva i da se podsete na prošla. Kroz specijalno razvijene kurseve, ture i koncepte razgovora, organizatori žele da unaprede samostalnost osoba sa demencijom
Sezona balova u Beču 2024/25.
Srpska ekonomija
Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena
Najlepši božićni vašari u Beču
Srpska ekonomija
Već tradicionalno od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi Beča pretvaraju se u čarobne božićne vašare. U vazduhu se oseća miris božićnih kolača, kuvanog vina i pečenih badema. Stari grad i trgovački centri ukrašeni su prazničnom rasvetom, upotpunjujući božićnu i novogodišju atmosferu
Izložba Johan Štraus – nova dimenzija povodom 200. rođendana kralja valcera
Srpska ekonomija
Digitalna produkcija prikazuje život i delo Johana Štrausa u svim njegovim dimenzijama, a postavljena je na površini od oko 900 m2 i nudi jedinstveni sistem slušalica koji je osetljiv na pokret. Izložba nudi multimedijalnu simfoniju zabave
Beč dobija novi istraživački centar za veštačku inteligenciju u oblasti biomedicine
Srpska ekonomija
Austrijska akademija nauka (ÖAW) i nemačka Fondacija Beringer Ingelhajm inicirali su osnivanje instituta AITHYRA u Beču, koji će koristiti veštačku inteligeciju za biomedicinska istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju bolesti i unaprede terapije
Digitalni plan svih podzemnih i nadzemnih instalacija u Beču dostupan onlajn
Srpska ekonomija
„Digitalni blizanac“ Bečke distribucije prikazuje ukupno 29.500 kilometara dugu mrežu za snabdevanje strujom, gasom, daljinskim grejanjem i optičkim kablovima. Podzemne i nadzemne instalacije su virtuelno dostupne kako na laptopu, tako i na pametnom telefonu
Speeddating: 65 bečkih preduzeća traži naslednike
Srpska ekonomija
Privredna komora Beča poziva 65 bečkih preduzeća, sve zainteresovane i potencijalne buduće preduzetnike-naslednike na događaj “Svaki lonac nađe svoj poklopac” (Topf sucht Deckel) 16. septembra 2024. godine
Beč – uloga umetnosti u društvu
Srpska ekonomija
Poseta umetničkoj izložbi može podstaći ljude da misle društvenije i otvorenije. Naučnici sa univerziteta u Beču pokazali su da poseta umetničkoj izložbi može učiniti ljude promišljenijim i spremnijim da pomognu
Automatski sistem zalivanja i nove vrste gradskih stabala u Beču
Srpska ekonomija
Grad Beč se orjentisao na sadnju onih vrsta stabala u gradu koje su otpornije na toplotu. Sa domaćim i međunarodnim stručnjacima napravljena je lista od 19 vrsta koje dobro podnose gradske vrućine. Među njima su, na primer, javor klen, kelreuterija – lampion drvo ili koprivić-drvo