Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Kako migracije oblikuju razvoj

Migracije
Ilustracija macrovector on Freepik (slobodno korišćenje)
Srpska ekonomija

Migracije su jedno od najkompleksnijih pitanja modernog sveta. Dok milioni ljudi prelaze granice usled prinudnih okolnosti, poput ratnih sukoba, ili u potrazi za boljim mogućnostima, zemlje širom sveta traže balans između humanosti, ekonomske koristi, društvene stabilnosti i bezbednosti. Na Balkanu, gde migracije imaju duboke korene u političkim i ekonomskim uslovima, one nisu samo izazov – već i prilika za transformaciju.

U ime Nemačke razvojne saradnje Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH već godinama pristupa temi migracija sa različitih aspekata, nastojeći da odgovori na izazove i prilike koje donose kako legalne, tako i prisilne migracije. Zajedno sa brojnim nacionalnim partnerima i drugim međunarodnim organizacijama realizuju se aktivnosti usmerene na pronalaženje dugoročnih i održivih rešenja, koja istovremeno pomažu migrantima, izbeglicama i tražiocima azila i doprinose razvoju lokalnih zajednica.

Migracije su globalna tema koja prevazilazi nacionalne okvire, zbog čega GIZ podržava jačanje globalnih partnerstava i vidljivost dobrih praksi Srbije na međunarodnim forumima o migracijama. Ove aktivnosti ne samo da omogućavaju razmenu iskustava i učenje od drugih zemalja, već i pozicioniraju Srbiju kao relevantnog aktera u globalnim raspravama o migracijama. Kroz saradnju sa međunarodnim partnerima, Srbija može bolje da razume i implementira inovativne pristupe koji odgovaraju globalnim izazovima.

Nova šansa kroz povratak

Za mnoge migrante povratak u Srbiju ili region nije jednostavan. Godine provedene u inostranstvu omogućile su im sticanje novih jezika, profesionalnih veština i kontakata, ali proces reintegracije često nosi sa sobom izazove. U saradnji sa partnerima Ministarstvom za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje, Komesarijatom za izbeglice i migracije, kao i lokalnim samoupravama, povratnicima se nudi sveobuhvatna podrška – od ekonomske integracije do psiho-socijalne pomoći.

Regularne radne migracije – prilika za razvoj i dostojanstven rad

Jedna od oblasti saradnje su regularne radne migracije, koje imaju značajan potencijal da doprinesu socijalnom i ekonomskom razvoju. Fokus je na jačanju kapaciteta ključnih aktera u Srbiji kako bi se što bolje iskoristili pozitivni efekti ovih migracija. U kontekstu sve većeg nedostatka kvalifikovane radne snage, zajedno sa partnerima Kroz podršku partnerima i u saradnji sa njima GIZ podržava napore Srbije da osnaži svoje mehanizme za privlačenje radne snage, uz poštovanje principa dostojanstvenog rada i zaštite prava stranih radnika. Ove aktivnosti pomažu u balansiranju potreba lokalnog tržišta rada i pružaju priliku za transfer znanja i veština.

Dijaspora kao ključni partner

Saradnja sa dijasporom je ključni aspekt ovih inicijativa. Dijaspora nije samo izvor finansijske podrške kroz doznake koje mnogima u Srbiji olakšavaju svakodnevicu. Aktivna saradnja sa članovima dijaspore, prepoznaje njihov potencijal kao mosta između dve kulture, ekonomije i društva. Kroz različite aktivnosti, stručnjaci iz dijaspore prenose znanja i veštine u oblastima kao što su zdravstvo, obrazovanje i tehnologija, često vođeni snažnom povezanošću sa domovinom.

Kroz projekte koje predvode Ministarstvo bez portfelja zaduženo za dijasporu i dijasporske organizacije, Ministarstvo nauke i Privredna komora Srbije prepoznaje se potencijal dijaspore kao mosta između kultura, ekonomija i društava. Osim transfera znanja, dijaspora igra ključnu ulogu i kroz direktne investicije u preduzetničke projekte, mentorstvo za mlade profesionalce i angažovanje u lokalnim zajednicama. Ovi napori nisu samo ekonomski podsticaji, već simbol trajne povezanosti koja doprinosi razvoju zajedničke budućnosti.

Borba protiv krijumčarenja migranata i trgovine ljudima

Uz podršku GIZ, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Javna tužilaštva, Centar za zaštitu trgovine ljudima i druge nadležne institucije unapređuju kapacitete za borbu protiv krijumčarenja i trgovine ljudima kroz obuku radnika na prvoj liniji fronta i unapređenje institucionalne saradnje.

Migracije često donose i opasnosti, poput krijumčarenja migranata i trgovine ljudima. GIZ, kao deo multi-donorskog projekta, pruža podršku jačanju kapaciteta lokalnih vlasti u borbi protiv ovih pojava, kroz obuku radnika na prvoj liniji fronta, unapređenje saradnje između institucija i razvijanje mehanizama za identifikaciju i zaštitu potencijalnih žrtava. Fokus je na unapređenju saradnje na nacionalnom i regionalnom nivou, kao i sa EU, i osiguravanju da prevencija i borba protiv ovih izazova budu u skladu sa standardima ljudskih prava.

Kultura susreta: Izgradnja zajedničkog društva

Jedan od najvažnijih aspekata rada u oblasti migracija jeste podrška stvaranju inkluzivnih zajednica. Na Balkanu, gde su istorijski migracije nosile emotivno breme, stvaranje poverenja između lokalnog stanovništva i migranata, izbeglica i trazilaca azila ključno je za dugoročnu integraciju. U partnerstvu sa Mrežom asocijacija lokalnih samouprava Jugoistočne Evrope (NALAS), Regionalnom inicijativom za migracije, azil i izbeglice, KIRS i lokalnim samoupravama, GIZ kroz niz aktivnosti radi na promociji inkluzije i razbijanju predrasuda. Na taj način se omogućava razmena iskustava i jača poverenje između lokalnih zajednica i migranata. Istovremeno, posebna pažnja posvećuje se jačanju kapaciteta lokalnih samouprava i regionalnoj razmeni iskustava i dobrih praksi, omogućavajući predstavnicima različitih zajednica da uče jedni od drugih i primenjuju uspešne modele u svojim sredinama.

Zašto su migracije šansa?

Migracije, ako se njima pravilno upravlja, predstavljaju šansu za ekonomski i društveni razvoj. Zajednička saradnja GIZ i partnera dovela je do unapređenja kapaciteta srpskih institucija, bolje integracije povratnika, jačanja veze sa dijasporom i pružanja zaštite onima kojima je najpotrebnija. Time su migracije postale prilika, a ne izazov – prilika za rast, inovaciju i jačanje inkluzivnijih zajednica.

Na Balkanu, gde su veze među ljudima dugotrajne i duboke, migracije ne predstavljaju samo kretanje ljudi – one su put ka društvenom napretku koji oblikuje region spreman da prihvati budućnost.

Ostali naslovi

Kako migracije oblikuju razvoj
Srpska ekonomija
Dok milioni ljudi prelaze granice usled prinudnih okolnosti, poput ratnih sukoba, ili u potrazi za boljim mogućnostima, zemlje širom sveta traže balans između humanosti, ekonomske koristi, društvene stabilnosti i bezbednosti. Na Balkanu, gde migracije imaju duboke korene u političkim i ekonomskim uslovima, one nisu samo izazov – već i prilika za transformaciju
Barometar straha: Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)
Beč u znaku Svetosavskog bala i humanosti
Srpska ekonomija
Svetosavski bal, smotra elegancije i tradicije u organizaciji udruženja „Srpski centar“, otvara vrata Hofburške palate, gde se prošlost i sadašnjost prepliću u noći ispunjenoj glamuroznim prizorima i nezaboravnim trenucima. U prefinjenim salama, okupljaju se dame u raskošnim haljinama i gospoda u frakovima
Beč nudi kulturne sadržaje za osobe sa demencijom
Srpska ekonomija
mnogim bečkim muzejima organizuju se obilasci i radionice prilagođeni osobama sa demencijom. Oboleli mogu u sigurnom okruženju da dožive nova iskustva i da se podsete na prošla. Kroz specijalno razvijene kurseve, ture i koncepte razgovora, organizatori žele da unaprede samostalnost osoba sa demencijom
Sezona balova u Beču 2024/25.
Srpska ekonomija
Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena
Najlepši božićni vašari u Beču
Srpska ekonomija
Već tradicionalno od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi Beča pretvaraju se u čarobne božićne vašare. U vazduhu se oseća miris božićnih kolača, kuvanog vina i pečenih badema. Stari grad i trgovački centri ukrašeni su prazničnom rasvetom, upotpunjujući božićnu i novogodišju atmosferu
Izložba Johan Štraus – nova dimenzija povodom 200. rođendana kralja valcera
Srpska ekonomija
Digitalna produkcija prikazuje život i delo Johana Štrausa u svim njegovim dimenzijama, a postavljena je na površini od oko 900 m2 i nudi jedinstveni sistem slušalica koji je osetljiv na pokret. Izložba nudi multimedijalnu simfoniju zabave
Beč dobija novi istraživački centar za veštačku inteligenciju u oblasti biomedicine
Srpska ekonomija
Austrijska akademija nauka (ÖAW) i nemačka Fondacija Beringer Ingelhajm inicirali su osnivanje instituta AITHYRA u Beču, koji će koristiti veštačku inteligeciju za biomedicinska istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju bolesti i unaprede terapije
Digitalni plan svih podzemnih i nadzemnih instalacija u Beču dostupan onlajn
Srpska ekonomija
„Digitalni blizanac“ Bečke distribucije prikazuje ukupno 29.500 kilometara dugu mrežu za snabdevanje strujom, gasom, daljinskim grejanjem i optičkim kablovima. Podzemne i nadzemne instalacije su virtuelno dostupne kako na laptopu, tako i na pametnom telefonu
Speeddating: 65 bečkih preduzeća traži naslednike
Srpska ekonomija
Privredna komora Beča poziva 65 bečkih preduzeća, sve zainteresovane i potencijalne buduće preduzetnike-naslednike na događaj “Svaki lonac nađe svoj poklopac” (Topf sucht Deckel) 16. septembra 2024. godine