Novi talas političke regresije nastupio je odbijanjem vlasti da se suoče sa suštinskim pitanjima bliske i dalje budućnosti: statusom Kosova, siromaštvom, integracijom sa susedima i Evropom. Sva navedena pitanja podvedena su u kontekst sukoba s opozicijom koja rukovodi građanskim protestima. Sporenja postaju lična umesto suštinska. Opozicija ne nudi novu politiku niti ekonomiju. Vlast beži u prošlost umesto da opoziciju prevodi u domen evropske i NATO integracije: 1. kako bismo uspostavili zajednički bezbednosno-politički okvir sa svim susedima i sa ostatkom sopstvene nacije koji je ostao u susedstvu; 2. kako bismo obezbedili realizaciju ekonomskih prioriteta koji nalažu nove i dublje finansijske institucije, reformu bankarskog sistema i neposredno uključivanje stranih banaka u finansijsko tržište, najzad i rad na poglavljima 23 i 24 koja su najpouzdaniji oslonac ekonomskog rasta. Ekonomskog rasta neće biti, definitivno, bez značajnijih domaćih ulaganja koja su jedini pouzdan signal kvalitetnim stranim ulaganjima. Domaćih ulaganja nema u odsustvu poverenja u sudsku, zakonodavnu i izvršnu vlast. U verodostojnost, pouzdanost i kompetencije sva tri sistemska ogranka više iskreno ne veruju, verovatno, ni sami njihovi ključni činioci.
Opšrinije u štampanom izdanju magazina Srpska ekonomija i Tačka koji je na kioscima.