Korona i ekonomija

Srbija je treći talas korona virusa dočekala spremna. I njena ekonomija. Brzina kojom je država reagovala u vreme prvog talasa pandemije, uz mere Kriznog štaba za ekonomiju koji je formiran u martu na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićićem imale su pozitivne efekte. Paketi oporavka čija je vrednost premašila 12% bruto domaćeg proizvoda sprečili su prelivanje negativnih efekata virusa na tržište rada i proizvodne kapacitete.

Dok je u celom svetu vladao pesimizam, Srbija je, uprkos zatvorenim granicama, radu od kuće i životu u vanrednim uslovima, podržala domaću tražnju i sprečila pad poslovnog i potrošačkog poverenja. Zahvaljujući tome srpska ekonomija je danas najbrže rastuća u Evropi. Takva dočekuje i treći talas pandemije.

Šta nas čeka u budućnosti teško je predvideti. Ali, čini se da je Srbija, godinama suočavana s raznim vrstama pritisaka i sankcija, navikla da u najtežim trenucima da sve od sebe i osnonjena na sopstvenu ekonomiju i reusurse postane otpornija nabrojne izazove. Pa i ovaj globalni u kome se suočava s nevidljivim neprijateljem koji osim zdravstvenog stanja nacije, podriva i ekonomiju.

Brojke dovoljno govore. Nivo proizvodnje i ukupne prerađivačke industrije od 3,1% avgustu, uz činjenicu da je to 1,3% iznad onog pre korona krize, te rast izvoza, upućuju na zaključak da će Srbija već iduće godine da dostigne rast od oko 6%.

Veliki doprinos tome dala je i Narodna banka Srbije. Pomenućemo samo neke poteze NBS. Od smanjivanja referentne kamatne stoped, preko obezbeđenja likvidnosti na potrebne rokove i u neophodnim valutama, te raznih olakšica u otplati kredita, do podrške kreditne aktivnosti.

Zahvaljujući svemu tome Srbija je zadržala odličan pristup svetskom finansijskom tržištu i očuvala punu cenovnu, makroekonomsku i finansijsku stabilnost.

Ovo je dobar signal stranim investitorima koji i u vreme svetske krize ukazuju poverenje Srbiji koja nastavlja da podržava radna mesta i podstiče ekonomski rast, što je veoma bitno u ovakvim trenucima.