Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

S reči na dela

Izmedju dve nedelje
Piše: Ljiljana Staletović

Amerikanci su poznati po tome da s reči brzo prelaze na dela. Oni ne vole da odugovlače, pa sve što su dogovorili žele da u kratkom roku i realizuju.

Otvaranje kancelarije Američkog fonda za razvoj (DFC) u Beogradu svega dve nedelje po povratku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića iz Vašingtona, gde je razgovarao i potpisao važne dokumente sa prvim čovekom SAD Donaldom Trampom, dokaz je da u Beloj kući daju važnost dogovorenom. I ne samo tome. Beloj kući bitni su ne samo mir i stabilnost na Balkanu, već i regionalno povezivanje.

Infrastrukturni projekti vredni 3,7 milijardi dolara samo su početak ukupne razvojne saradnje kojoj će doprineti DFC. Time je napravljen i nov, veliki korak u podizanju razvojne saradnje sa SAD na viši nivo, započete pre dve decenije sa USAID-om koji je obezbedio značajnu pomoć za mala i srednja preduzeća u Srbiji. Uz pomoć USAID-a pospešen je razvoj preduzetništva u Srbiji, unapređena konkurentnost poljoprivrednih proizvođača, izvršene reforme u radu javne uprave, u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije…

Dolazak DFC-a u Beograd, odnosno Srbiju koja je centar regiona, važan je za realizaciju velikih regionalnih projekata, ali i dodatnog podsticaja privatnog sektora. To će direktno da utiče i na podizanje kvaliteta života svih građana Srbije i regiona. Osim toga, otvaranje kancelarije DFC-a potvrda je da su u Vašingtonu ozbiljno shvatili potpisivanje sporazuma izmedju Beograda i Prištine i da ne žele dugo da čekaju na implementaciju.

Pozitivni efekti dogovorenog u Vašingtonu tek se očekuju. Za početak u ekonomiji, a za uspostavljanje regionalne saradnje i “mini šengena” jedan od preduslova je i dobra infrastruktura.

Jedan od bitnih projekata koji podržava Vašington je i izgradnja auto-puta mira Niš-Merdare-Priština, za šta je Srbija obezbedila finansiranje za prvu deonicu od Niša do Pločnika, dugu 33 km. O izgradnji ostalih deonica, kao i železnice do Prištine razgovaraće se sa DFC-om. Ovaj auto put i pruga bitni su koliko za Beograd i Prištinu, toliko i za ceo region, jer će njime kopnenim putem da se povežu crnomorske luke u Bugarskoj i Turskoj sa onom u Draču, na Jadranskom moru. Uspostavljanje tog koridora ekonomski je vrlo isplativo. I politički.

Ekonomija je ta koja prva ruši sve barijere, jer ne poznaje niti priznaje granice, vere i nacije. Ali uvek je politika bila iznad ekonomije. U ovom trenutku prevagnuo je glas razuma, pa politika polako ustupa mesto ekonomiji. 

 

Ostali naslovi

Kalajisanje fukujamsko
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Pobedio je Donald Tramp! A ljudi prolaze Petom avenijom i Terazijama kao da se nije desilo da je pobedio Donald Tramp. Fraza da ,,život teče dalje’’ glupava je nesumnjivo. A da život ,,zaista’’ teče dalje, to nije ni za nijansu mudrije od te blentave fraze. I tako, ljudi teku Petom avenijom i Terazijama ,,zaista dalje’’, kao da Donald Tramp nije pobedio
Crnjanski protiv Sondermajera – rijaliti iz doba čarlstona
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Nedavna poseta nemačkog kancelara Beogradu i najnovija poseta prvog čoveka Francuske našoj prestonici nanovo su podstakle deo naše javnosti da se bavi pitanjem izbora naše konkretnije orijentacije u okviru zajednice evropskih naroda
Silazak sa čarobnog brega
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Bog Mars iz decenije nakon sklapanja starinskog Versajskog sporazuma, danas kao da dobija svoju prilično vernu reinkarnaciju. Osionost pobednika i nenamireni geopolitički računi sada – posle Hladnog rata (slično stanju posle Prvog svetskog rata) kolevka su tog njegovog ,,ponovnog utelovljenja’’
Nevidljivi šavovi istorije
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Ko na brdu ,,ak’ i malo stoji’’ više vidi od onog koji stoji u njegovom podnožju. Reči našeg velikog pesnika shvatamo, svakako, kao alegoriju. Rečeno ,,brdo’’ ne mora nužno biti nekakva markantna tačka u prostoru. Ono može predstavljati i komotnu vremensku distancu sa koje i osrednja pamet može da dokuči šta se ,,iza brda valja’’
Maskenbal na ringišpilu
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Kao otac danas poznatijeg Slobodana Jovanovića, Vladimir Jovanović jedan je iz reda ,,žrtava’’ ostvarenog naloga starih Grka, koji glasi: budi veći od svoga oca. Mesto profesora političke ekonomije na beogradskoj Velikoj školi nije bilo dovoljno da se ispuni jedna izuzetna sudbina
Čuvarkuća
Piše: Vesna Zdravković
Pored Vaskrsa četvrti mesec 2023. opisala bih ovako - Aprilili, ekonomska otpornost i održivi kreditni rejting, eAgrar, vino „Otvorenog Balkana“. April su obeležili i Dani Beograda izmešani sa novim sistemom javnog prevoza i tradicionalnim maratonom. Sve to podvučeno čeličnim krilima naše armije
Prolećna statistika, cveće i sećanja
Piše: Vesna Zdravković
Dok se temperatura koleba i ide gore-dole mart sumira brojke o BDP-u i inflaciji, analiziraju se rezultati tridesetog jubilarnog Kopaonik biznis foruma, penzioneri dobijaju penzionersku karticu, poljoprivrednici eAgrar. Prebrojava se u martu koliko je prošle godine obavljeno kupoprodaja na tržištu nepokretnosti, otvorena je tradicionalno nautička sezona, a Beograđani su dobili jedinstveni servisni centar
Jezičke začkoljice
Piše: Vesna Zdravković
Jezik je hranitelj naroda i dok ga negujemo dotle živi i narod, rekao je Vuk Stefanović Karadžić čijih sam se reči prisetila povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika koji se obeležava u februaru
Januarski buđelar
Piše: Vesna Zdravković
Januar 2023. godine protekao je uobičajeno. Praznovalo se i do deset dana, pa onda su se slavile slave, a đaci su bili na zimskom raspustu. Ipak uz praznično-novogodišnje raspoloženje ostao je onaj stari osećaj “nikad kraja januaru”. Naravno, za većinu građana u Srbiji odužio se januar kada je reč o finansijama. Ispraznio se buđelar
Okrećemo novi list
Piše: Vesna Zdravković
Izlistali smo kalendar i celu 2022. godinu. Bacamo list po list i želimo da bude bolje