Amerikanci su poznati po tome da s reči brzo prelaze na dela. Oni ne vole da odugovlače, pa sve što su dogovorili žele da u kratkom roku i realizuju.
Otvaranje kancelarije Američkog fonda za razvoj (DFC) u Beogradu svega dve nedelje po povratku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića iz Vašingtona, gde je razgovarao i potpisao važne dokumente sa prvim čovekom SAD Donaldom Trampom, dokaz je da u Beloj kući daju važnost dogovorenom. I ne samo tome. Beloj kući bitni su ne samo mir i stabilnost na Balkanu, već i regionalno povezivanje.
Infrastrukturni projekti vredni 3,7 milijardi dolara samo su početak ukupne razvojne saradnje kojoj će doprineti DFC. Time je napravljen i nov, veliki korak u podizanju razvojne saradnje sa SAD na viši nivo, započete pre dve decenije sa USAID-om koji je obezbedio značajnu pomoć za mala i srednja preduzeća u Srbiji. Uz pomoć USAID-a pospešen je razvoj preduzetništva u Srbiji, unapređena konkurentnost poljoprivrednih proizvođača, izvršene reforme u radu javne uprave, u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije…
Dolazak DFC-a u Beograd, odnosno Srbiju koja je centar regiona, važan je za realizaciju velikih regionalnih projekata, ali i dodatnog podsticaja privatnog sektora. To će direktno da utiče i na podizanje kvaliteta života svih građana Srbije i regiona. Osim toga, otvaranje kancelarije DFC-a potvrda je da su u Vašingtonu ozbiljno shvatili potpisivanje sporazuma izmedju Beograda i Prištine i da ne žele dugo da čekaju na implementaciju.
Pozitivni efekti dogovorenog u Vašingtonu tek se očekuju. Za početak u ekonomiji, a za uspostavljanje regionalne saradnje i “mini šengena” jedan od preduslova je i dobra infrastruktura.
Jedan od bitnih projekata koji podržava Vašington je i izgradnja auto-puta mira Niš-Merdare-Priština, za šta je Srbija obezbedila finansiranje za prvu deonicu od Niša do Pločnika, dugu 33 km. O izgradnji ostalih deonica, kao i železnice do Prištine razgovaraće se sa DFC-om. Ovaj auto put i pruga bitni su koliko za Beograd i Prištinu, toliko i za ceo region, jer će njime kopnenim putem da se povežu crnomorske luke u Bugarskoj i Turskoj sa onom u Draču, na Jadranskom moru. Uspostavljanje tog koridora ekonomski je vrlo isplativo. I politički.
Ekonomija je ta koja prva ruši sve barijere, jer ne poznaje niti priznaje granice, vere i nacije. Ali uvek je politika bila iznad ekonomije. U ovom trenutku prevagnuo je glas razuma, pa politika polako ustupa mesto ekonomiji.