Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Korak napred

Nedelja za nama
Srpska ekonomija

Odvojeni bilateralni sporazumi o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine koje su sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom u Vašingtonu potpisali predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti osnov je za brži protok ljudi, roba, usluga i kapitala u regionu Zapadnog Balkana. Time je pružena šansa čvršćem ekonomskom regionalnom povezivanju. Sprovođenje sporazuma garantovaće SAD.

Najavljeno otvaranje kancelarije američkog Fonda za razvoj u Beogradu predstavljaće nov korak ka dolasku većeg broja američkih, i ne samo njihovih, investitora u Srbiju i region. Otvaranje ove kancelarije za investitore znači da će biti obezbedjeni u slučaju nekih promena. Trenutno u američkim kompanijama u Srbiji radi više od 16.000 naših radnika. U više od 200 kompanija koje okuplja Američka Privredna Komora u Srbiji zaposleno je oko 100.000 ljudi. S dolaskom novih investitora broj zaposlenih bi se znatno uvećao.

Neće od ovog sporazuma koristi da ima samo Srbija. Nema sumnje da je sporazum potpisan u Vašingtonu šansa za tešnje ekonomsko regionalno povezivanje. Tome u prilog ide i najavljena gradnja auto-puta Niš-Merdare-Priština i pruge do Prištine. Vrednost ovih infrastrukturnih projekata iznosi 3,7 milijardi evra.

Što se Srbije tiče, nema nikakve dileme da će dogovoreno da realizuje. Pitanje je kako će da postupi Priština i da li će s potpisa da pređe na delo.

Za početak, od Prištine se očekuje da ukine takse na robu iz centralne Srbije od 100 odsto i priključi se mini Šengenu, koji podrazumeva slobodno kretanje robe, ljudi i kapitala. To su podržali i privrednici iz Prištine. Slede podela energetskih resursa jezera Gazivode i izgradnja pruge i autoputa Niš-Priština.

U Vašingtonu je napravljen korak napred ka većem stepenu ekonomske integracije u regionu. Ali, može li se govoriti o slobodnom protoku robe, usluge i kapitala, kada nema protoka ljudi? Ovo je samo jedno od otvorenih pitanja koja utiču na poslovanje, a poslovni ljudi, bez obzira gde su, pokazuju spremnost za nove inicijative, što podrazumeva i promociju regiona kao celine. To automatski povlači i više stranih direktnih investicija, što podrazumeva otvaranje novih radnih mesta i šansu da se ako ne zaustavi, ono bar smanji odliv mozgova.

Sada se od vlasti u Prištini očekuje da omogući slobodan protok ljudi, robe i kapitala, na šta se pred Evropskom unijom obavezala CEFTA sporazumom, koji je prekršila uvođenjem taksi. Priština nije poslušala Brisel i povukla odluku o taksama. Da li će ovoga puta vlasti u Prištini da poslušaju predsednika SAD Donalda Trampa, ili će da odugovlače s realizacijom dogovorenog, čekajući rezultate izbora u Americi 2. novembra?

U svakom slučaju, napravljen je korak napred.

Ostali naslovi

Kalajisanje fukujamsko
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Pobedio je Donald Tramp! A ljudi prolaze Petom avenijom i Terazijama kao da se nije desilo da je pobedio Donald Tramp. Fraza da ,,život teče dalje’’ glupava je nesumnjivo. A da život ,,zaista’’ teče dalje, to nije ni za nijansu mudrije od te blentave fraze. I tako, ljudi teku Petom avenijom i Terazijama ,,zaista dalje’’, kao da Donald Tramp nije pobedio
Crnjanski protiv Sondermajera – rijaliti iz doba čarlstona
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Nedavna poseta nemačkog kancelara Beogradu i najnovija poseta prvog čoveka Francuske našoj prestonici nanovo su podstakle deo naše javnosti da se bavi pitanjem izbora naše konkretnije orijentacije u okviru zajednice evropskih naroda
Silazak sa čarobnog brega
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Bog Mars iz decenije nakon sklapanja starinskog Versajskog sporazuma, danas kao da dobija svoju prilično vernu reinkarnaciju. Osionost pobednika i nenamireni geopolitički računi sada – posle Hladnog rata (slično stanju posle Prvog svetskog rata) kolevka su tog njegovog ,,ponovnog utelovljenja’’
Nevidljivi šavovi istorije
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Ko na brdu ,,ak’ i malo stoji’’ više vidi od onog koji stoji u njegovom podnožju. Reči našeg velikog pesnika shvatamo, svakako, kao alegoriju. Rečeno ,,brdo’’ ne mora nužno biti nekakva markantna tačka u prostoru. Ono može predstavljati i komotnu vremensku distancu sa koje i osrednja pamet može da dokuči šta se ,,iza brda valja’’
Maskenbal na ringišpilu
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Kao otac danas poznatijeg Slobodana Jovanovića, Vladimir Jovanović jedan je iz reda ,,žrtava’’ ostvarenog naloga starih Grka, koji glasi: budi veći od svoga oca. Mesto profesora političke ekonomije na beogradskoj Velikoj školi nije bilo dovoljno da se ispuni jedna izuzetna sudbina
Čuvarkuća
Piše: Vesna Zdravković
Pored Vaskrsa četvrti mesec 2023. opisala bih ovako - Aprilili, ekonomska otpornost i održivi kreditni rejting, eAgrar, vino „Otvorenog Balkana“. April su obeležili i Dani Beograda izmešani sa novim sistemom javnog prevoza i tradicionalnim maratonom. Sve to podvučeno čeličnim krilima naše armije
Prolećna statistika, cveće i sećanja
Piše: Vesna Zdravković
Dok se temperatura koleba i ide gore-dole mart sumira brojke o BDP-u i inflaciji, analiziraju se rezultati tridesetog jubilarnog Kopaonik biznis foruma, penzioneri dobijaju penzionersku karticu, poljoprivrednici eAgrar. Prebrojava se u martu koliko je prošle godine obavljeno kupoprodaja na tržištu nepokretnosti, otvorena je tradicionalno nautička sezona, a Beograđani su dobili jedinstveni servisni centar
Jezičke začkoljice
Piše: Vesna Zdravković
Jezik je hranitelj naroda i dok ga negujemo dotle živi i narod, rekao je Vuk Stefanović Karadžić čijih sam se reči prisetila povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika koji se obeležava u februaru
Januarski buđelar
Piše: Vesna Zdravković
Januar 2023. godine protekao je uobičajeno. Praznovalo se i do deset dana, pa onda su se slavile slave, a đaci su bili na zimskom raspustu. Ipak uz praznično-novogodišnje raspoloženje ostao je onaj stari osećaj “nikad kraja januaru”. Naravno, za većinu građana u Srbiji odužio se januar kada je reč o finansijama. Ispraznio se buđelar
Okrećemo novi list
Piše: Vesna Zdravković
Izlistali smo kalendar i celu 2022. godinu. Bacamo list po list i želimo da bude bolje