Odvojeni bilateralni sporazumi o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine koje su sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom u Vašingtonu potpisali predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti osnov je za brži protok ljudi, roba, usluga i kapitala u regionu Zapadnog Balkana. Time je pružena šansa čvršćem ekonomskom regionalnom povezivanju. Sprovođenje sporazuma garantovaće SAD.
Najavljeno otvaranje kancelarije američkog Fonda za razvoj u Beogradu predstavljaće nov korak ka dolasku većeg broja američkih, i ne samo njihovih, investitora u Srbiju i region. Otvaranje ove kancelarije za investitore znači da će biti obezbedjeni u slučaju nekih promena. Trenutno u američkim kompanijama u Srbiji radi više od 16.000 naših radnika. U više od 200 kompanija koje okuplja Američka Privredna Komora u Srbiji zaposleno je oko 100.000 ljudi. S dolaskom novih investitora broj zaposlenih bi se znatno uvećao.
Neće od ovog sporazuma koristi da ima samo Srbija. Nema sumnje da je sporazum potpisan u Vašingtonu šansa za tešnje ekonomsko regionalno povezivanje. Tome u prilog ide i najavljena gradnja auto-puta Niš-Merdare-Priština i pruge do Prištine. Vrednost ovih infrastrukturnih projekata iznosi 3,7 milijardi evra.
Što se Srbije tiče, nema nikakve dileme da će dogovoreno da realizuje. Pitanje je kako će da postupi Priština i da li će s potpisa da pređe na delo.
Za početak, od Prištine se očekuje da ukine takse na robu iz centralne Srbije od 100 odsto i priključi se mini Šengenu, koji podrazumeva slobodno kretanje robe, ljudi i kapitala. To su podržali i privrednici iz Prištine. Slede podela energetskih resursa jezera Gazivode i izgradnja pruge i autoputa Niš-Priština.
U Vašingtonu je napravljen korak napred ka većem stepenu ekonomske integracije u regionu. Ali, može li se govoriti o slobodnom protoku robe, usluge i kapitala, kada nema protoka ljudi? Ovo je samo jedno od otvorenih pitanja koja utiču na poslovanje, a poslovni ljudi, bez obzira gde su, pokazuju spremnost za nove inicijative, što podrazumeva i promociju regiona kao celine. To automatski povlači i više stranih direktnih investicija, što podrazumeva otvaranje novih radnih mesta i šansu da se ako ne zaustavi, ono bar smanji odliv mozgova.
Sada se od vlasti u Prištini očekuje da omogući slobodan protok ljudi, robe i kapitala, na šta se pred Evropskom unijom obavezala CEFTA sporazumom, koji je prekršila uvođenjem taksi. Priština nije poslušala Brisel i povukla odluku o taksama. Da li će ovoga puta vlasti u Prištini da poslušaju predsednika SAD Donalda Trampa, ili će da odugovlače s realizacijom dogovorenog, čekajući rezultate izbora u Americi 2. novembra?
U svakom slučaju, napravljen je korak napred.