Silazak sa čarobnog brega

Bog Mars iz decenije nakon sklapanja starinskog Versajskog sporazuma, danas kao da dobija svoju prilično vernu reinkarnaciju. Osionost pobednika i nenamireni geopolitički računi sada – posle Hladnog rata (slično stanju posle Prvog svetskog rata) kolevka su tog njegovog ,,ponovnog utelovljenja’’.

Nasuprot tome, globalne ekonomske prilike s kraja dvadesetih godina dvadesetog stoleća i u dvadesetim godinama dvadeset prvog stoleća ne mogu se smatrati istorijskim blizancima. Poznata ,,zgrčenost’’ tražnje u doba Velike depresije pre jednog veka s jedne strane i nedavna ,,glad’’ za robama u doba nevolja s lancima snabdevanja s druge strane, ne predstavljaju baš identične kliničke slike stanja svetske ekonomije na preseku dva vremena.

Nejednakosti u raju

Ipak, kroz socijalno-ekonomsku prizmu očitavaju se izvesne podudarnosti pravaca kojima su taj prošlovekovni i naš današnji svet krenuli. U svom delu (objavljenom 1931. godine) pod naslovom ,,Čovečanstvo – rad, blagostanje i sreća roda ljudskoga’’ engleski književnik Herbert Džordž Vels, poput kakvog onovremenog Tome Piketija, osvrnuo se na fascinantan nesklad između basnoslovnog bogatstva novog industrijskog sveta i mizernih prihoda od rada. Sa svoje vremenske osmatračnice on primećuje da se ,,još nikad dosad inteligencija ljudskog roda na industrijskom i trgovačkom polju nije na delu pokazala u toliko rđavom svetlu kao naših dana’’. Čudeći se tome, Vels ističe da na celoj planeti ima značajnih resursa za sve moguće vrste industrije, da širom (tadašnjeg) industrijski razvijenog sveta ima više sjajnih fabrika nego ikada ranije, a ,,milioni i milioni pristojnih, čestitih i vrednih ljudi bili bi srećni kad bi mogli da dođu koji do više hrane, koji do više odela, koji do više nameštaja, do kuće i do mnogo koječega drugog’’.

Žanr-scene našeg današnjeg sveta, u kome caruje enormna nejednakost, podsećaju na probleme o kojima piše Vels. Naime, u modernom takmičenju u ,,bacanju kamena s ramena’’ između rada i kapitala, rad je taj koji podbacuje, odnosno ,,dobacuje’’ manji prihod. Upornost takvog trenda uvodi nas u ,,piketijevske’’ pejzaže, u prizore nepristojnog bogaćenja na špicu faraonske građevine današnjeg kapitalizma, a biće da ni kapitalizam iz epohe džeza i čalstona nije bio u tom pogledu mnogo drugačiji. Prema podacima iz dvadesetih godina prošlog veka, svega 0,1 odsto tadašnjih Amerikanaca imalo je dohodak koji beše zbirno jednak dohotku grupe koja je predstavljala 42 odsto ostalog stanovništva. Isto faraonsko društvance, iz kluba ispod jednog procenta stanovništva, držalo je i 34 odsto celokupne štednje, dok 80 odsto njihovih sugrađana nije imalo štedne uloge uopšte.

Kroz duplu ekspoziciju odgovarajućih slika ovog i onog vremena ocrtavaju se i slične konture Rusije, koja je sama sobom, svojim usponima i padovima, svojim ćudljivim prisustvom (i odsustvom) na svetskom tržištu bila i ostala uzrok mnogih glavobolja.

Zagonetne varijacije

Slika Rusije kao ,,zagonetke umotane u misteriju unutar enigme’’, izgleda da ne predstavlja tek upečatljivu jezičku bravuru jednog slavnog Britanca. Istorija je pokazala i višekratno dokazala da ruski medved nije samo ezopovska alegorija, već geostrateški, demografski i maltene prirodni element na koji treba računati. Pomenuta krznena ,,totemska’’ životinja je brojevima koje reprezentuje, svojim prostiranjem i resursima, često predstavljala faktor u svetskim kombinacijama koji je zaslužio oznaku x.

Vrtložna strujanja kroz koja je u retorti lenjinističko-staljinističkog eksperimenta prolazila ta zastrašujuća komadina Evroazije, podsećaju na najnovije turbulencije od Jeljcinove ere do danas.

Činjenica da se današnja Rusija brzo preobrazila iz doskorašnjeg velikog uvoznika u jednog od najvećih izvoznika hrane, zasigurno je predstavljala uzrok stresa za neke aktere na svetskoj pijaci. Roba koja stiže (ili ne uspeva da stigne) sa ruskih i ukrajinskih prostranstava, postala je moćna karta u igri, adut koji može da izazove čitavu paletu posledica: od altruističkog straha da će nastupiti glad u najsiromašnijim delovima sveta do protesta poljoprivrednika u zemljama EU zbog poplave pšenice i drugih poljoprivrednih proizvoda sa istoka Evrope.

I pre stotinu godina svet je iskusio svu zaguljenost petljancija sa Rusijom. Čak i neka slaba Rusija mogla je da postane uzrok nevolje, i to ne svojom krivicom, već ,,krivicom’’ pogrešne tuđe špekulacije. Naime, među uzroke globalne ,,privredne poremećenosti’’ koja se krčkala sredinom prošlovekovnih dvadesetih godina, Vels u svom pomenutom delu svrstava i tadašnju sovjetsku Rusiju. Po njegovom mišljenju, to ogledno dobro ,,odavno već nije ni približno’’ onakva figura na svetskom tržištu kakva je Rusija bila i kakva bi trebalo da bude. Međutim, da bi nabavila sve što joj beše potrebno za sprovođenje petogodišnjeg plana, crvena Moskva morala je da ,,u bescenje baca’’ na strana tržišta krzna, žito i raznu građu. Time je pokvarila račune onim državama koje su računale da mogu izvući ćar iz ruskih nevolja.

A zatim, Herbert Džordž Vels nudi novi presek stanja na početku tridesetih godina prošlog veka u kojima je već carevala teška poremećenost tržišta. Tadašnji proizvođači su manevrisali i pokušavali da se ,,što više uzdržavaju od prodaje pojedinih proizvoda, da bi zaustavili padanje cena’’. Ali ljudska psiha je čudo! Već sâmo saznanje, kako zapaža on, da negde postoje takve ogromne zalihe ,,zadržane’’ robe (koja je u svakom trenutku mogla da se sruči na tržište) dodatno je pritiskalo cene. I to ne beše sve.

Da stvari budu još gore, u tu tržišnu zapršku kao papreni začin ponovo je upao i ,,faktor Rusija''. U ono vreme beše ,,opštepoznato da su u Rusiji bili grdno povećali površinu zasađenu žitom, pamukom i drugim proizvodima’’. Pomenute akcije zadržavanja robe u većini slučajeva prošle su neslavno, a 1931. godine među proizvođačima sve su se glasnije čuli predlozi da se pristupi uništavanju vlastitih proizvoda.

Na samom kraju prve knjige svog obimnog dela posvećenog čovečanstvu, Vels ističe da je svetu potrebna ,,sveopšta revizija’’. (Danas bi se reklo ,,veliki restart’’.) Ta revizija je, kako veli on, neophodan preduslov za dalji rad oko privredne obnove sveta, a iziskivala bi mnogo vremena. Na istom mestu, među nalozima tadašnjeg vremena pominje se potreba ,,snažne borbe protiv špekulacije’’ i vođenje ,,odlučne politike’’ pokretanja novih velikih javnih radova.

A svet je već bio zagazio u tridesete. Tačnije, počeo je ponovo da maršira. Kulise za aneksiju Sudeta i evakuaciju iz Denkerka već su se sklapale u suterenima raznih nadleštava. Svetska ekonomija onog vremena pomalo je ličila na junaka romana ,,Čarobni breg’’ Tomasa Mana, koji pevajući odlazi u rat.