Pravo na privatnost - tvoje pravo na slobodu

Pravo na privatnost i privatni život predstavlja osnovno ljudsko pravo svakog pojedinca, koje omogućava kontrolu nad vlastitim informacijama, načinom na koji se te informacije koriste i ko im može pristupiti i kada. U današnjem digitalnom svetu, usled ubrzanog razvoja tehnologije, kada je pristup podacima lakši nego ikada, zaštita privatnosti postaje ključna kako bi se osigurala sloboda, sigurnost i dostojanstvo građana. Privatnost nije samo pitanje zaštite podataka o ličnosti, već se odnosi i na slobodu mišljenja, izražavanja i odlučivanja, bez straha od nadzora i daljeg upliva u našu intimu. Pravo na privatnost više ne krše samo organi javne vlasti, već i privatne kompanije, mediji i drugi akteri i bez odgovarajuće zaštite, može voditi u kršenje drugih ljudskih prava i sloboda.

Iz tog razloga, Partneri Srbija su po peti put organizovali godišnju konferenciju Nedelja privatnosti, povodom obeležavanja Dana zaštite podataka o ličnosti. Događaj se organizuje kako bi se unapredilo razumevanje javnosti o savremenim izazovima zaštite privatnosti i u cilju stvaranja prostora za diskusiju sa relevantnim stručnjacima o unapređivanju ovog prava.

U Srbiji, privatnost građana postala je sve važnija tema u kontekstu digitalne transformacije, sveprisutnijeg (digitalnog) nadzora i tehnološkog napretka, ali smo ujedno i bili svedoci najrazličitijim oblicima narušavanja privatnosti građana.

Nažalost, povrede privatnosti kroz medije sve su učestalije. Međutim, još uvek nisu pronađeni efikasni mehanizmi da se ovakve prakse i zaustave. Jedna od najčešćih povreda privatnosti dolazi upravo od strane prorežimskih medija, koji često eksploatišu privatnost različitih subjekata u cilju boljeg tiraža i čitanosti tekstova, kako onlajn tako i u štampanim izdanjima. Mediji neretko funkcionišu po biznis modelu koji omogućava zloupotrebu podataka o ličnosti za generisanje profita. Senzacionalistički pristupi izveštavanju dovode do objavljivanja neproverenih informacija, namernog širenja dezinformacija i iznošenja privatnih podataka bez saglasnosti lica na koje se ti podaci odnose. Kada su te povrede učinjene u onlajn prostoru, posledice su još teže otklonjive i mogu nastupati i godinama nakon objavljivanja spornog teksta. U dnevnoj štampi neretko se mogu pronaći lični podaci, fotografije, pa čak i medicinski nalazi (koji ujedno predstavljanju posebno osetljive podatke i uživaju poseban obim zaštite) žrtava različitih krivičnih dela, estradnih ličnosti, političkih neistomišljenika itd. Svedoci smo i korišćenja deepfake tehnologije za stvaranje lažnih snimaka i fotografija, a u medijima su objavljivani i intimni snimci kako političara tako i pojedinih estradnih ličnosti.

Na zakonodavnom planu, Strategija zaštite podataka o ličnosti usvojena je još 2023. godine, a na izradu predloga Akcionog plana za njenu implementaciju se čekalo više od godinu dana. Nacrt Akcionog plana sačinjen je bez učešća predstavnika civilnog društva koji su prethodno učestvovali u izradi nacrta same Strategije. U Srbiji je takođe formirana Radna grupa za izradu Zakona o veštačkoj inteligenciji. U junu je zvanično otvorena javna rasprava o usvajanju Strategije razvoja VI u Republici Srbiji za period 2024-2030. godine, međutim još se čeka njeno usvajanje. Tokom 2024. godine je ponovo formirana Radna grupa za izradu Nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima. Prethodno, u dva navrata rad na Nacrtu ovog zakona je obustavljen zbog reakcija javnosti na predložene odredbe o upotrebi biometrijskog nadzora.

Tokom 2024. godine, u javnosti je odjeknuo i podatak da je Ministarstvo prosvete počelo realizaciju projekta Zdravitas - elektronskog vođenja evidencije o postignućima učenika u okviru fizičkog vaspitanja čija je primena trebalo da počne ove godine. Nakon pritiska javnosti, roditelja i organizacija koje se bave zaštitom podataka o ličnosti, primena ovog sistema je odložena, bez jasnog plana o daljim koracima.[1]

Nije bilo značajnijeg sankcionisanja odgovornih lica u javnim institucijama koji podatke o ličnosti građana Srbije čine dostupnim medijima bliskim vlasti.

Sa ubrzanom razvojem tehnologije, sve su češći slučajevi korišćenja algoritama u procesima donošenja odluka. Ovi procesi, koji možda naizgled stvaraju privid efikasnosti, ukoliko su netransparentni, mogu dovesti do diskriminacije velikog broja lica, najčešće onih najvulnerabilnijih u društvu. Zbog toga, ne može se gledati na zaštitu podataka o ličnosti bez sagledavanja opasnosti od diskriminacije upravo kroz prekomernu obradu tih podataka.

Tokom godine, bili smo svedoci i sve češćeg uvođenja sistema za video nadzor u brojnim školama i bolnicama. Zbog toga, od početka 2024. godine Partneri Srbija su se više puta obratili Povereniku. Nekoliko opština i gradova širom Srbije je nabavilo opremu koja ima mogućnost prepoznavanja lica, i ova oprema je postavljena u osnovnim školama na teritorijama ovih gradova i opština. Ovi slučajevi predstavljaju jedan od najozbiljnijih kršenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, jer je u pitanju nadzor nad decom, kao posebno osetljivom grupom.[2]

U decembru je Amnesty International objavio informaciju da institucije u Srbiji koriste softvere za praćenje komunikacije aktivista, kojima mogu otključati mobilne telefone, preuzimati sadržaje iz njih, praviti skrinšotove i uključivati kamere i mikrofone. Ovaj vid nadzora sve češće se koristi u cilju zastrašivanja i gušenja slobode izražavanja i udruživanja.[3]

Svi ovi podaci pokazuju nam da iako je privatnost dobila na značaju, i dalje nedostaju odgovarajuće sankcije za kršenje ovog prava, naročito za najflagrantnije povrede privatnosti. I dalje nema odgovarajućih sankcija za lica zaposlena u institucijama koja informacije iz aktivnih istraga čine dostupnim javnosti, pre svega tabloidnim medijima.

Primena postojećih zakona nije uvek efikasna. Prisutni su brojni izazovi, poput nedovoljno razvijene infrastrukture za zaštitu podataka, kao i česte zloupotrebe ličnih podataka na internetu. Ipak, sa sve većim globalnim pritiscima za usklađivanje sa međunarodnim standardima, postoji potreba za jačanjem sistema zaštite privatnosti u Srbiji, što bi uključivalo bolju primenu zakona (uključujući i ozbiljnije novčane kazne) i stvaranje efikasnijih mehanizama za zaštitu ličnih podataka, kao i pre svega uspostavljanje odgovornosti države, velikih kompanija i nadležnih institucija u situacijama kada do povreda privatnosti dođe.

[1] Partneri Srbija: Saopštenje povodom održanog panela o portalu Zdravitas, Partneri Srbija, 29. novembar 2024.

[2] Zbog učestalih povreda privatnosti građana, od početka 2024. godine Partneri Srbija su se 4 puta obratili Povereniku, Partneri Srbija, 22. maj 2024.

[3] Izveštaj Amnesty International o nadzoru komunikacija aktivista i novinara: hitno utvrditi odgovornost za kršenje zakona, Partneri Srbija, 16. decembar 2024.