Muzički autori Srbije sve bolje zaradjuju preko digitalnih servisa

Direktor organizacije muzičkih autora Srbije – SOKOJ Dejan Manojlović kaže da naplata digitalnih autorskih prava raste svake godine, dok istovremeno naplata mehaničkih prava neprekidno pada. To znači da ljudi manje kupuju muziku na klasičnim nosačima zvuka kao što su ploča ili CD, a sve više preko digitalnih platoformi. Prošle godine imali su rekordnu naplatu u tom sektoru, na radost brojnih kompozitora, tekstopisaca i aranžera muzičkih dela.

- Negde na početku mog mandata 2018 godine, Sokoj je imao zaključene ugovore sa Jutjubom i Dizerom, kao digitalnim platformama na kojima se emituje muzika, no tada još uvek nije bilo realizacije prihoda. Za ovih sedam godina to je potpuno promenjeno, isplate redovno idu, a zaključeni su ugovori sa ostalim velikim digitalnim platformama kao što su Spotifaj, Tidal, Tik Tok. Poslednji ugovor koji smo završili je bio Netfliks, od koga će prihodi uskoro ići u raspodelu autorima. Skorašnja raspodela koju smo izvršili odnosila se na prvi deo prihoda iz 2025 godine. Raspodelu digitalnig prihoda pravimo dva puta godišnje. Negde je našim autrima rasporedjeno oko 1,2 miliona evra od digitalne naplate. Neki autori koji se puno emituju na pomenutim platformama, te njihove numere imaju milionske preglede i još su monetizovane su prošli veoma dobro. Podršku za ovaj posao, osim za Jutjub, koji nam radi Bmat, radi nam švajcarska kompanija „Mint“, koja inače radi za velike svetske kolektivne organizacije, po veoma povoljnim uslovima za Sokoj. Radujemo se činjenici da imamo rekordne naplate u odnosu na ranije godine, ali radimo na tome da sve to u budućnosti bude još mnogo bolje. Radimo na tome da podignemo procenat, koji nam je kompanija Jutjub obezbedila u predhodnom ugovoru. Mi smo jako malo tržište za multinacionalnu kompaniju kao što je Jutjub, pa skladno tome imamo manje procente od kolektivnih društava u Zapadnoj Evropi ili Americi. Gledajući društva u regionu, jako smo slični po procentima dobijenim od Jutjuba, skoro da smo isti kao hrvatsko srodno udruženje – priča Manojlović.

Od dela novca koji zarade muzički autori puni se Fond za kulturna i socijalna davanja, koji služi za podršku pretežno nekomercijalnim projektima i autorima, ali i za manifestacije od izuzetnog kulturnog značaja kakve su na primer „Tribina kompozitora seriozne muzike“.

O procentu koji se izdvaja u Fond za kulturna davanja odlučuje naša skupština. Tako se i iznos povećava onoliko koliko se povećava i godišnja naplata Sokoja. Naš plan za ovu godinu što se tiče naplate od svih korisnika je oko tri milijarde dinara. Proteklih godina Fond za kulturna davanja dodelio je sredstva za brojne kulturne projekte, snimanja muzičkih dela, izdavanja knjiga, održavanje izložbi i tribina, mnogim autorima koji nisu istovremeno imali podršku nadležnog Ministarstva kulture. Seriozna i džez muzika se često zapostavljaju, ali naš Fond je tu da ih drži u životu. O svemu tome svedoči monografija koju smo nedavno objavili. Kada smo nedavno proslavili jubilej 75 godina Sokoja, ideja nam je bila da napravimo svojevrstan presek rada Fonda za kulturna i socijalna davanja u kojoj se pregledno i jasno vide mnogobrojna muzička dela i događaji nastali poslednjih dvadeset godina zahvaljujući njemu. Muzička scena Srbije predhodnih dvadeset godina svakako ne bi bila ista bez pomoći i podrške naših muzičkih autora, koji su se odrekli dela svojih honorara, da bi pomagali druge. Trudićemo se da na tom polju budemo još bolji i u budućnosti – kaže na kraju razgovora Dejan Manojlović.