Nove predmete rešavamo za četiri dana

Sistem zemljišne administracije je najsloženiji u državnoj upravi i ogledalo je njene uređenosti. Srbija je prethodnih nekoliko decenija prošla kroz veoma težak period koji su obeležile velike ekonomske, političke i socijalne krize što se odrazilo i na sistem zemljišne administracije.

Poslednja decenija je period sistemskih i strukturnih reformi, napredovanja države i društva u svim sferama, pa tako i u oblasti katastra i izdavanja građevinskih dozvola. Reformu sistema katastra nepokretnosti Vlada Srbije i Republički geodetski zavod (RGZ) sprovode u saradnji sa Svetskom bankom u okviru projekta "Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji" koji podržava uspostavljanje Centralnog informacionog sistema katastra nepokretnosti. Do sada su završene dve faze i započeta treća, završna faza implementacije novog sistema i to se pozitivno odrazilo i na napredovanje na Doing Business listi.

Ovo u inetrvjuu "Novostima" kaže direktor RGZ Borko Drašković i napominje da je bilo potrebno reformisati pravni okvir, poslovne procese, kadrovska i tehnološka rešenja:

- Rezultat toga je rešavanje predmeta građana za četiri dana umesto 49 koliko je bilo potrebno pre reforme. List nepokretnosti građani su morali da preuzimaju na šalterima RGZ-a, a sada je uvedena centralna baza katastra koja je omogućila svim institucijama da u realnom vremenu i u svakom trenutku, imaju pristup katastru potpuno besplatno. Novi proces građanima Srbije uštedeo je više od 36 miliona evra, koliko bi iznosile administrativne takse, i više od šest miliona sati, koliko bi, pre reforme, proveli čekajući u redovima. Uspostavili smo najmoderniju digitalnu geoprostornu platformu "Geosrbija" i razvili mnoštvo digitalnih usluga i servisa. Sve to zajedno dovelo je do toga da Srbija bude visoko kotirana na Doing Business listi. Cilj nam je da, nakon završetka treće i najzahtevnije faze reforme, Srbija zauzme mesto u prvih pet zemalja na svetu u domenu katastra nepokretnosti.

Stari slučajevi, međutim, ne rešavaju se i po nekoliko godina. Zašto? Da li je potrebna promena zakonodavstva da bi uknjižba išla brže?

- Pitanje starih predmeta je veoma kompleksno i ukorenjeno u više različitih izvora problema koji su svi sistemskog karaktera i zbog toga im se mora pristupiti na isti način. Zakoni, po kojima se rešavaju predmeti po ispravama nastalim pre jula 2018, jesu Zakon o državnom premeru i katastru i Zakon o opštem upravnom postupku koji su kreirani za analogne procese, danas zastarele. U predmetima u kojima se primenjuju stari propisi, katastar, osim upisa, vrši i utvrđivanje prava na osnovu dostavljenih isprava, dok po novom zakonu vrši isključivo registraciju, odnosno upis već utvrđenog prava. Utvrđivanje prava na nepokretnosti predstavlja postupak tokom kog se cene isprave i utvrđuje da li su iste podobne za upis, što podrazumeva mnogo više aktivnosti koje služba za katastar mora da izvrši, pa sam postupak upisa, koji i jeste krajnji cilj, traje duže i zahteva angažovanje mnogo više ljudskih i materijalnih resursa.

Ko je kriv za to?

- Suštinski, stari zakoni uzrokuju da rešavanje predmeta može trajati unedogled i omogućavaju da se zahtev može ponavljati nebrojeno puta. Formalni razlozi za upis se stavljaju ispred suštinskih i na taj način se proces upisa može odugovlačiti godinama, ukoliko neko ima interes da opstruira vlasništvo. Sa druge strane pojedina dokumenta su nedovoljno precizno napisana i zbog toga nesprovodiva u katastru. Uz to, prava na nepokretnostima definisana su kroz čak 51 zakon od kojih su neki stari i više od 40 godina. Zaposleni u katastru mora da poznaje, primenjuje i tumači sve ove propise, što ga dodatno opterećuje i stavlja u poziciju u kojoj može nehotice da sklizne u sferu krivične odgovornosti za pogrešno utvrđen upis, što zahteva od zaposlenog dodatno angažovanje i vreme na predmetu.

Novim Zakonom o upisu u katastar poslovni procesi su promenjeni tako da gore navedene prepreke ne postoje i predmeti se rešavaju u roku od četiri dana na prvom stepenu i 60 dana na drugom, osim za one predmete koji imaju prethodni zahtev na istoj nepokretnosti, pa se mora sačekati ishod istog da bi se rešavao novi. RGZ je otklonio sve tehničke i organizacione probleme sa ciljem da se predmeti efikasno rešavaju. Preostalo je da se, kroz javni diskurs, postigne društveni i državni konsenzus oko konačnosti primene starog zakona za isprave nastale pre jula 2018. i pronađe rešenje utvrđivanja prava vlasništva koje bi za građane i privredu bilo brzo i povoljno. Sa svoje strane RGZ će preuzeti odgovornost da efikasno sprovodi registraciju. RGZ je finansirao izradu eks-post analize i nezavisni stručnjaci su sugerisali koje norme bi trebalo dodati kako bi Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova bio još efikasniji.

Često je RGZ na udaru advokata i notara. Šta je to što im smeta?

- Reč je o pojedincima iz pravničkih profesija koji svoj radni proces nisu prilagodili digitalnom poslovanju u 21. veku. Otpor prema digitalizaciji se brižno prikriva, a problemi se, po ustaljenom šablonu, prebacuju u dvorište katastra. Ovakvo spinovanje pojedinaca, o kojima je RGZ već govorio, postaje jalov posao koji samo zamajava javnost, otvara prostor korupciji, nanosi štetu državnoj instituciji i usporava sređivanje imovinskih odnosa u Srbiji. Postojanje digitalnog jaza pokušavamo da rešimo u saradnji sa Ministarstvom pravde, tako što će Pravosudni informacioni sistem da digitalizuje i strukturira notarska dokumenta kako bi drugi informacioni sistemi kao što je katastarski, poreski ili bankarski bili efikasniji i funkcionalniji. Da zaključim, očekujem vrlo brzo rešenje ovih nesporazuma uspostavljanjem komunikacije dva informaciona sistema u punom kapacitetu i funkcionalnosti sa jasno razdvojenim ulogama na one institucije koje utvrđuju pravo vlasništva i katastar koji vrši upis, arhiviranje i distribuciju podataka o vlasništvu i odnosima nad nepokretnostima. Procene ekonomskih studija u svetu pokazuju da sređeni imovinski odnosi u jednoj državi povećavaju BDP za preko sedam odsto.

Koliko je poslednjih sedam-osam godina rešeno slučajeva, a koliko je na čekanju?

- Godišnje se podnese milion različitih zahteva i RGZ odgovori na najveći broj. Uvođenje novog informacionog sistema, odnosno sistema za upravljanje dokumentima i sistema za upravljanje procesima, omogućilo je da znamo status svakog predmeta pojedinačno, da imamo digitalni trag za svaki učinjeni korak koji u obradi predmeta načini zaposleni, kao i da znamo tačnu statistiku svake pojave u sistemu, pa tako i broja aktivnih predmeta. Pre uvođenja ovog sistema predmeti su se nalazili po fiokama, sakriveni od svake moguće kontrole sa centralnog nivoa, što je predstavljalo jedan veliki korupcijski potencijal. Stari sistem nije omogućavao preciznu evidenciju broja aktivnih predmeta nego su procenjivani, popularno rečeno "odokativno", što je dovodilo u zabludu i građane i državu. Proces digitalne transformacije omogućio je da svaka isprava u predmetu bude skenirana i uvedena u sistem, time se stalo na put mogućoj korupciji i utvrđen je broj od preko 750.000 zaostalih predmeta. Napravljena je analiza i plan za njihovo rešavanje tako da je ukupan broj aktivnih predmeta smanjen na 440.000. Svakog meseca broj zahteva prema katastru poveća se za 30% zbog velikog broja infrastrukturnih projekata koji su u toku, kao i veoma dinamičnog razvoja tržišta nepokretnosti u Srbiji. Ipak, katastar uspeva da svakog meseca reši gotovo 90.000 predmeta, od čega je 60.000 upravnih, a ostali su vanupravni. Ove informacije i još mnogo statističkih podataka lako su dostupni javnosti Srbije na sajtu RGZ-a.

MENJATI ZAKON O UPISU

- Problem velikog broja aktivnih predmeta je isti kao i kod drugih problema sa kojima se zemljišna administracija u Srbiji danas sreće i ukorenjen je u starim i analognim zakonima donetim pre 2018. i nerešenim imovinsko-pravnim odnosima. Potrebno je izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova uvesti nove norme kojima bi bilo regulisano rešavanje predmeta po starim ispravama koje su nastale pre jula 2018. RGZ je spreman da u tom procesu pruži podršku svim institucijama u sistemu - kaže Borko Drašković