Herceg Novi jača poziciju na mediteranskom tržištu

O turizmu u Herceg Novom i planovima za dalji razvoj destinacije razgovarali smo sa Darijom Banićević, direktorkom Turističke organizacije Herceg Novi. Tokom razgovora otkrila nam je kako grad uspeva da poveća broj turista, podstakne ekonomiju, promoviše svoje planinsko i obalno zaleđe, i stvori jedinstvena iskustva koja kombinuju sunce, more i planinske avanture.

Herceg Novi već godinama beleži stabilan rast turističkog prometa. Možete li nam reći šta stoji iza ovog uspeha i da li to menja profil destinacije?

Zaista, Herceg Novi je destinacija sa stabilnim turističkim prometom, sa oko 2,8 miliona noćenja godišnje. Trend rasta hotelskog smeštaja i organizovanih dolazaka gostiju pokazuje da turisti sve više traže kvalitet i dodatne sadržaje. Grad se transformiše iz mesta poznatog po individualnom smještaju i apartmanima u centar visokokvalitetnog turizma, sa luksuznim hotelima poput Portonovi, One&Only Portonovi, Mamula Island, Lazure Marina & Spa i drugih. Ovaj zaokret omogućava da Herceg Novi postane destinacija visoke kategorije sa sezonski ravnomernijim prihodima.

Turizam očigledno ima veliki uticaj na lokalnu ekonomiju. Koji su konkretni efekti na opštinu i lokalne zajednice?

Turizam je glavni pokretač lokalne ekonomije. Ostvareni prihod od boravišne i turističke takse, koji je 2025. godine iznosio gotovo 1,94 miliona evra, direktno se ulaže u razvoj turističkog proizvoda, promociju grada i podršku manifestacijama. Osim toga, turizam stvara radna mesta i podržava male i srednje biznise, kao i poljoprivredu u zaleđu – proizvođači sira, maslinovog ulja, pršute i vina plasiraju svoje proizvode kroz lokalnu gastronomsku ponudu. Ne smemo zaboraviti ni nautički turizam koji dodatno stimuliše sektor marina, servisiranje jahti i usluge transfera.

Koja su to tržišta na koja se Herceg Novi najviše oslanja i da li se menja struktura gostiju?

Tradicionalno, više od 55% naših turista dolazi iz regiona, pre svega iz Srbije i Bosne i Hercegovine, koji najčešće koriste privatni smeštaj. S druge strane, hotelski sektor beleži rast gostiju iz Zapadne Evrope – posebno Velike Britanije, Francuske i Nemačke. Ova tržišta su ključna za predsezonu i postsezonu, kada beležimo porast broja gostiju od 5 do 7%. U narednom periodu fokus promocije biće i na tržištima centralne i severne Evrope, jer turisti sa tih tržišta traže autentična mediteranska iskustva van jula i avgusta, uključujući aktivni turizam, gastronomiju i kulturne sadržaje.

Herceg Novi se sada sve više promoviše i kroz planinsko zaleđe. Zašto ste izabrali baš ovu strategiju i koje su njene prednosti?
Zaleđe grada, posebno planina Orjen i sela poput Vrbanja, Kamenog i Žlijeba, ima ogroman potencijal za aktivni i održivi turizam. Posetioci mogu kombinovati obalni i planinski turizam, što mi predstavljamo kroz koncept „Dva doživljaja u jednom danu“. Turisti uživaju u pešačkim turama, biciklizmu, kajakingu i autentičnoj lokalnoj gastronomiji. Ovaj pristup doprinosi razvoju ruralnog turizma, podstiče lokalnu proizvodnju i jača ekonomsku i društvenu ulogu turizma u celoj opštini.

Kako Herceg Novi planira da očuva autentičnost destinacije i unapredi kvalitet turističke ponude?

Naša vizija je da Herceg Novi ostane autentična mediteranska destinacija koja kombinuje more, planinu, kulturu i gastronomiju. Održivi razvoj je ključan – od očuvanja prirodnih resursa i kulturnog nasleđa do podrške lokalnim proizvođačima i pružaocima usluga. Kontinuirano radimo na unapređenju turističkog proizvoda, što uključuje kvalitet smeštaja, kulturne i gastronomske sadržaje, ali i aktivni turizam tokom cele godine. Na taj način turizam postaje dugoročno održiva i ekonomski snažna grana za naš grad.