Neizvesno usvajanje novog Zakona o autorskom i srodnim pravima

Dejan Manojlović, direktor organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih prava muzičkih autora Srbije – Sokoj, koja ove godine slavi sedamdeset i pet godina svoga rada, bio je deo radne grupe koja je pripremila novi Zakon o autorskom i srodnim pravima. Direktive Evropske unije, kao i sve pretežnije digitalno slušanje muzike donelo je brojne novotarije u ovu oblast, pa je usvajanje Zakona neophodno.

Kakva je situacija sa zakonom?

- Prilično je neizvesna. Ministarstvo Privrede, kao nadležni predlagač zakona i Vlada Srbije, koja je trenutno u ostavci, ne bave se temama kao što je Zakon o autorskom i srodnim pravima. Na izradi novog zakona se počelo krajem 2021. godine, formiranjem radne grupe koja je, na osnovu predloška koji je izradio Zavod za intelektualnu svojinu, trebala da napravi predlog novog zakona. Postoji i deo procedure koji ide pred Evropsku komisiju, jer je važno harmonizovati zakone Srbije sa zakonima Evropske unije. Donošenje ovog zakona je jedan od uslova pristupanja Srbije Evropskoj uniji. U taj zakon je trebalo da budu unete i dve direktive Evropske unije, koje se odnose na regulativu vezanu za autorska i srodna prava, odnosno kolektivno ostvarivanje tih prava. Radna grupa je završila svoj posao u dva mandata, brojni članovi su uspešno formulisani i Zakon je krenuo u proceduru usvajanja. Prvo ka kancelariji Evropske komisije, pa zatim nazad sa njihovm odgovorom, dalje ka Ministarstvu pravde i Vladi Srbije, te konačno ka Skupštini koja bi taj zakon trebala da izglasa. Prošlo je već više od dve godinu dana od tada. Međutim, mi u ovom trenutku ne znamo u kojoj fazi procedure se Zakon nalazi. U medjuvremenu su u Evropskoj uniji donete još dve direktive koje bi trebalo implementirati u novi zakon. Važeći zakon o autorskom i srodnim pravima je iz 2009. godine, sa par izmena od kojih je poslednja iz 2019. godine, pa je samim ti poprilično prevaziđen, pogotovo u oblastima koje se novih tehnologija korišćenja muzičkih autorskih dela.

Kako se organizacija Sokoj nosi sa digitalnom sferom?

- Uspešno. Mi smo u Sokoju uspeli da sustignemo digitalni napredak i promene i da kontrolišemo veći deo naplate koji stiže preko digitalnih servisa kod nas i u svetu. Preko interneta se trenutno emituje i strimuje veliki broj muzičkih dela. Zaključili smo ugovore sa svim velikim digitalnim servisima od Spotifaja, preko Jutjuba, Deezera, Tidel-a, do Netfliksa. Imamo partnersku organizaciju koja se zove “Mint” koja operativno obradjuje sve informacije o digitalnom emitovanju, te preko koje vršimo obradu i realizujemo naplatu iz celog sveta. U ovom delu, Sokoj je sustigao sve razvijene zemlje Evropske unije. Po prihodima smo na primer sustigli srodno društvo iz Hrvatske koje je godinama stajalo znatno boje od nas. Zahvaljujući tome smo podigli naplatu u ogromnim procentima. Mi samo sledimo rešenja razvijenijih srodnih društava, tako da imamo značajan napredak.

Kako se pripremate za proslavu 75. godišnjice Sokoja, koja će trajati gotovo čitav april?

- Uskoro slavimo značajnu godišnjicu, 75 godina Sokoja, gde ćemo napraviti niz prigodnih dešavanja, promocija, koncerata i izložbi. Krovna svetska zajednica svih kolektivnih organizacija Cisak, kojoj pripada i Sokoj će tom prilikom organizovati u Beogradu poseban događaj kome će prisustvovati organizacije iz Regiona, ali i nadležne državne organizacije iz tih zemalja, kao što je naš ZIS. Kruna svega će biti koncert pijaniste Kemala Gekića na Kolarcu koji će izvoditi dela srpskih kompozitora za klavir. Sve to radimo zajednički sa našim kolegama iz Udruženja Kompozitora Srbije koji takođe proslavljaju značajan jubilej - osamdeset godina svog postojana. Oni su izvorni osnivači Sokoja. Kroz sve ovo želimo da prikažemo koliko Sokoj u ovom trenutku dobro posluje.