eBolovanje – Za pacijente, poslodavce i lekare

JELENA BOJOVIĆ: Dobar dan i dobro došli u Reformske priče, novi podkast NALED-a, koji se bavi eBolovanjem. Najpre da se predstavim, ja sam programski direktor NALED-a, a ujedno sam i direktor Centra za četvrtu industrijsku revoluciju, koji radi u okviru Kancelarije za IT i eUpravu i koji, na neki način, se bavi koordinacijom ovog projekta eBolovanje ispred Kancelarije za IT. Tako da mi je zadovoljstvo da danas pričamo o ovoj temi, ali pre svega vas da predstavim.

Nikola Radoman, ispred Ministarstva zdravlja, koji poslednjih 10-15 godina radi na digitalizaciji zdravstva, i biće nam interesantan uvid, sa vaše strane, kako Ministarstvo zdravlja vidi upravljanje uopšte digitalnim, digitalizacijom zdravlja, a pre svega ovim novim sistemom e-bolovanje. Dobar dan, dobrodošli.

NIKOLA RADOMAN: Dobar dan.

JELENA BOJOVIĆ: Sa druge strane, nekako NALED okuplja poslodavce i jako nam je bitno da to što radimo, radimo u interesu pre svega poslodavaca, naravno i građana, ali zato je danas sa nama, ispred kompanije Lidl, Draško Knežević. Draško, dobrodošli.

DRAŠKO KNEŽEVIĆ: Hvala na pozivu.

JELENA BOJOVIĆ: I nekako mi je drago što smo vi i ja sa ove strane, zdravstvene strane, pa jako dobro da danas, osim države, osim samog Ministarstva, privrede, koja je neki korisnik ovog sistema, imamo i onoga ko je, čini mi se, najbitniji u ovom sistemu, u smislu lekari su ti koji otvaraju bolovanja, oni su ti koji nas nekako vode kada nam nije dobro, tako da mi je izuzetno drago da ste danas vi sa nama kao direktor Doma zdravlja Vračar, doktor Miroslav Dmitrović. Dobar dan.

MIROSLAV DMITROVIĆ: Dobar dan, hvala na pozivu.

JELENA BOJOVIĆ: Dakle, zašto smo se mi danas ovde okupili? Pre svega, pre dva ili tri dana, usvojen je zakon koji uređuje pitanje razmene podataka, kada smo mi, kao pacijenti na bolovanju. Zove se zakon „e-Bolovanje – Poslodavac“, koji upravo uređuje ovu razmenu podataka i ima za cilj da olakša i građanima, pacijentima, i lekarima, i poslodavcima. Ali, hajde da krenemo od početka, da razumemo kako je to bilo pre ovog zakona, odnosno, kako je to danas, s obzirom da zakon počinje da se primenjuje od 1. januara 2026.

Nikola, možemo iz vaše perspektive, kratko, kako se do sada eBolovanje realizovalo? Šta rade pacijenti, šta rade lekari, šta radi RFZO?

NIKOLA RADOMAN: Taj celokupni proces je bio na neki način vođen administrativno od strane lekara u papirnoj formi. Znači, pacijent je morao da dođe kod svog lekara da se požali da mu nije dobro, da, dobije određen savet, terapiju, predlog lečenja, da mu se zakaže kontrola kad je potrebno da dođe i davan mu je papir o privremenoj sprečenosti za rad, koji je on kasnije morao, tako bolestan, da nosi kod poslodavca da bi ispunio sve svoje obaveze vezano za njegov ugovor o radu, da bi opravdao svoje odsustvo. Kasnije je morao da dođe, iako je ozdravio, morao je da dođe isključivo administrativno da pokupi doznake od svog lekara, da bi iste doznake mogao da dostavi svom poslodavcu kako bi mu bila isplaćena naknada za rad.

Tako da, na neki način, on je, morao da se šeta, a sa druge strane, lekar je imao, da kažemo, taj dodatni vid posla u smislu administrativnog posla i onda na količini pacijenata nije mogao da se možda pozabavi i da odvoji više vremena za određene, pacijente koji su imali druge neke probleme. Jednostavno je morao da se bavi više tim administrativnim poslom. Svi znamo da, recimo, deca kada su bolesna, pedijatrijska služba, moralo je da se ide isto, da roditelj po osnovu deteta ostvaruje pravo na bolovanje, tako da je ista ta procedura. Onda je dete moralo da se vodi na kontrolu – izostanak sa posla. Tako da, to su neke stvari koje su, naravno, otežavale rad, svakodnevni rad lekarima.

JELENA BOJOVIĆ: Da, ali i pacijentima i građanima koji su dolazili po više puta.

NIKOLA RADOMAN: Tako je, tako je.

JELENA BOJOVIĆ: Meni se nekako stalno činilo da i kada sam ja u toj situaciji, dolazim jednom kada otvaram bolovanje, kao što si i rekao. Ja sam zdrava, ne bih dolazila više kod lekara…

NIKOLA RADOMAN: Tako je, tako je.

JELENA BOJOVIĆ: ...a ja sad moram da zovem, da zakazujem i opterećujem zdravstveni sistem, dolaskom svojim ponovnim. A drugo, rovita sam, taman sam završila sa bolešću, ponovo dolazim u dom zdravlja, gde su drugi ljudi bolesni, bezrazložno, da uzimam papir.

NIKOLA RADOMAN: Tako je, upravo je to i suština. Znači, vi ste morali da nosite poslodavcu, onda ste potencijalno i mogli da zarazite nekog na poslu, samim tim ne osećate se dobro, a vi ste dužni da odete, možda imate visoku temperaturu. Tako da, to je sve nešto što je uticalo na nas da pokušamo da taj celokupni, taj radni tok, kako ga mi zovemo, unapredimo i digitalizujemo, uz svu podršku, kako lekarima, kako pacijentima i naravno na kraju i poslodavcima.

JELENA BOJOVIĆ: Dobro, to ćemo da pričamo kako, šta smo mi to isplanirali i kako će to izgledati, ali bih pre toga, evo Nikola je nekako dao dobar uvod, da sve kreće od lekara. Iz vaše perspektive, predstavljate jedan dom zdravlja, koliko vi imate tih izabranih lekara, koliko pacijenata, kakav je pritisak na vas trenutno?

MIROSLAV DMITROVIĆ: Vračar je jedan specifičan dom zdravlja. Imamo negde oko 90.000 pacijenata. Od toga, recimo, da skoro 60.000 je radno aktivno stanovništvo, znači ako izuzmem decu i penzionere. Broj lekara na opštoj medicini je recimo 30. I sad, to su izabrani lekari, oni su lekari koji otvaraju bolovanje, najviše bolovanja se ostvaruje kroz opštu medicinu. I sad, na primeru opšte medicine možemo i da pokažemo koliko nama znači ovo iz perspektive zdravstvenih radnika.

Mi mesečno imamo negde oko 1500 bolovanja koje otvaraju. Znači, to je u nekom proseku 50-ak bolovanja po lekaru. Tako da, ovo nam značajno olakšava jer smanjuje taj broj kontakata koji se ostvaruje samo iz administrativnih razloga.

Znači, pacijent, kada otvara bolovanje, naravno, kada se dešava bolest, on dolazi kod lekara, utvrđuje se, radi se pregled, utvrđuje se dijagnoza. I to je, naravno, u redu i opravdano. Ali mi sad smanjujemo te neke administrativne posete, kao što je rekao Nikola, gde, recimo, pacijent treba da zakazuje da dolazi samo da bi uzeo doznake ili da bi odneo potvrdu poslodavcu, što je, prvo, bespotrebno šetanje pacijenta, koji u tom trenutku bolje da se odmara i skoncentriše na svoje zdravlje, a drugo, smanjuje nam tu nepotrebnu gužvu u ordinacijama. Tako da je jedan jako dobar projekat.

JELENA BOJOVIĆ: Da, meni je fascinantno da imate po lekaru, znači, tu količinu bolovanja i uopšte 60.000 radno sposobnih, da kažem, pacijenata, koji dolaze kod vas u dom zdravlja. To je stvarno ogroman pritisak na zdravstvene ustanove. Pogotovo na izabrane lekare. Čini mi se da nekako izabrani lekar jako puno neke administracije ima.

MIROSLAV DMITROVIĆ: Pa jeste, jeste. Tako je bilo ranije.

JELENA BOJOVIĆ: E sad dolazimo – pacijent je bio u domu zdravlja, dobio je tu potvrdu, sa tom potvrdom očigledno mora da dođe kod poslodavca. Kao što svi znamo, po Zakonu o radu, 72 sata ima pacijent da donese poslodavcu. Evo, kako vi to vidite, kako je to do sada bilo, što se vas tiče?

DRAŠKO KNEŽEVIĆ: Iako sam ovde kao predstavnik kompanije Lidl, mislim da mogu slobodno da kažem da ću svojim odgovorom predstaviti celu privredu. A to je da sve kompanije, jedva čekaju da ovaj sistem zaživi jer gubimo mnogo vremena u distribuciji doznaka od zaposlenog koji je na bolovanju, do rukovodioca ili do kompanije same. Trenutni proces, mogu da vam predstavim kako je kod nas u kompaniji, jeste da zaposleni, kada se razboli, mora da dostavi potvrdu svom nadređenom rukovodiocu koji dalje distribuira tu potvrdu službi obračuna zarada.

Vidite da je to, da kažem, proces iz više koraka i sa ovim novim sistemom mi ćemo to sve da smanjimo i onda će sami i zaposleni biti zadovoljniji. Rukovodioci će imati fokus na svoje dnevne zadatke, a obračunska služba i kadrovska služba će moći da se bave i nekim, da kažem, drugim poslovima koji su u dobrobitu svih zaposlenih.

JELENA BOJOVIĆ: A da vas pitam, baš iz perspektive vaših zaposlenih, je li se dešavalo da vas zovu: „E ne mogu da dostavim, dostaviće tetka, stric, ujak?“

DRAŠKO KNEŽEVIĆ: Jeste, jeste. To imamo svakodnevno i stvarno veliki su izazovi vezano za ovaj sistem trenutni koji funkcioniše, distribucija papirnih doznaka. Zaposleni ne mogu da dostave ili kada dostave ta potvrda ili doznaka možda nije ispravno popunjena.

JELENA BOJOVIĆ: Pa se vraćaju?

DRAŠKO KNEŽEVIĆ: Vraća se nazad u dom zdravlja. Veliki je pritisak na kolege koji rade obračun i kadrovsku, da krajem meseca da sve doznake koje su pristigle, obračunaju, vide da li su ispravne i na kraju obaveste te zaposlene koji su na bolovanju da moraju opet da idu da izvade ispravnu doznaku. Tako da lanac svih zaposlenih i ljudi na koje utiče i mislim da svi će imati veliki benefit u ovom novom sistemu. U suštini, gledamo, gledamo da zaštitimo zaposlene jer nije nam interes da imamo više ljudi koji su bolesni. Poenta je da smanjimo procenat bolovanja.

JELENA BOJOVIĆ: Dobro, znači u samom postupku je definisano da pre svega imamo tu potvrdu kada je pacijent otvorio bolovanje. Onda imamo doznake koje su na kraju svakog meseca, znači, koje se obavezno pošalju, odnosno mora zaposleni da dođe da bi doneo svom poslodavcu, da bi poslodavac mogao da izvrši isplatu zarade. A to je bitno ljudima naravno kad su na bolovanju i te kako, treba im i više sredstava. A kada se pređe 30 dana, odnosno ukoliko dođe na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, onda ima još dodatna, da kažem, papirologija sa strane pre svega poslodavca, ali o tom možemo možda i malo kasnije još da popričamo, o tome šta sve se treba dostaviti Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje u postupku obračuna naknade zarade, odnosno refundacije.

Tako da, trenutni sistem, kao što smo rekli, ovako funkcioniše, ali evo, idemo ka novom sistemu. I sad, ja sam sad slušala neke najave, ali bih volela, Nikola, možda malo više da nam objasniš kako će sistem funkcionisati ubuduće. Ali neke najave kažu sprečiće se da građani, odnosno pacijenti budu kuriri. Ja već vidim da je to tako.

Drugo – postoji 1,5 miliona bolovanja godišnje se otvori u Srbiji, što je jako veliki broj, od čega 150.000 godišnje na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Tako da imamo i jako veliku količinu upravo ovih poslova koji se tiču obračuna naknade zarade.

I imamo dva, tri puta pritisak na izabranog lekara da neku papirologiju sprovodi, a u to vreme bi se možda mogao posvetiti dodatno pacijentu. Moja izabrana lekarka je stvarno fokusirana na mene, ali često ljudi kažu da se dešava zbog tih silnih papira koji lekari moraju non-stop da popunjavaju, da se eto gubi možda i kvalitet zdravstva. Eto, kažem da je veliki pritisak na same lekare.

Ali Nikola, evo, možete da pojasnite kako će sistem izgledati od 1. januara?

NIKOLA RADOMAN: U suštini je ovako, ovaj, sve to kao što ste rekli kako je bilo, i upravo zbog toga smo mi krenuli u tu digitalizaciju tog, da kažemo, procesa samog otvaranja bolovanja i svih tih stvari koje su vezane i koje prate bolovanje, kako bi upravo svima pružili neophodnu pomoć i olakšicu. Kroz sistem e-bolovanje izgleda tako da ceo taj proces od samog ulaska [pacijenta] prati digitalizacija, od samog ulaska pacijenta kod lekara. Znači pacijent dođe sa problemom da je bolestan, obrati se svom izabranom lekaru, izabrani lekar kroz informacioni sistem otvara to bolovanje.

Već tu imamo urađene unutar tog informacionog sistema određene algoritme koji već na osnovu unete dijagnoze lekara, lekaru daju preporuku o dužini trajanja, potencijalnoj dužini. Jer, postoje neki pravni akti koji definišu koliko određeno bolovanje može da traje, koje može izabrani lekar da da, pre nego što ode 30. dana na cenjenje kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Znači, već samim tim lekar ne mora da računa ništa koliko je potrebno, sistem mu to daje kao preporuku, da terapiju pacijentu, pregleda, dogovore se oko termina kontrole. Sam taj kontrolni pregled je u stvari za informacioni sistem dan kada bi potencijalno moglo da se završi to bolovanje i samim tim, upravo ovo što smo pričali o šetanju pacijenata, ukoliko pacijent ozdravi do tog kontrolnog datuma, on čak i ne mora da se pojavljuje ponovo kod izabranog lekara, već tog dana sistem prepoznaje da je bolovanje bilo predloženo da toliko traje i samim tim se to bolovanje zatvara, kreiraju se doznake i one se u ovom trenutku šalju i pacijentu i njegovom poslodavcu.

Tako da, prethodno ova potvrda koju je dobio, ona se isto takođe šalje pacijentu i poslodavcu, tako da pacijent ne mora više da se šeta do poslodavca bolestan da bi odneo tu potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad. Znači, sad je ona dostupna službi koja se bavi kadrovima, koja dalje posle uz dobijene doznake, radi obračun vezano za tog svog zaposlenog. Tako da, na taj način, već smo u startu uštedeli kako vreme lekaru, tako i smanjili šetanje pacijentu.

Dalje, ukoliko se bolovanje desi da traje duže od 30 dana, 30. dan sistem to prepozna i automatski kreira uput za Lekarsku komisiju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Znači, ranije je pacijent morao da ide na tu komisiju da nosi raznu papirologiju. Sada, kroz sistem se direktno šalje RFZO sva validna dokumentacija vezano za taj slučaj bolovanja. 30. dana komisija zaseda u Fondu i vraća informaciju izabranom lekaru.

Takođe, pacijent, odnosno osiguranik, dobija informaciju u vidu SMS-a ili maila koje je naveo u svom elektronskom kartonu, dobija notifikaciju da je njegov slučaj razrešen i da se javi izabranom lekaru. Kad stigne odluka Fonda, izabrani lekar ili produžava to bolovanje ili zatvara, opet se kreiraju doznake i šalju, kako pacijentu na portal е-zdravlje, tako i sistemu e-poslodavac, odnosno direktno poslodavcu. Tako da na taj način smo i taj scenariо pokrili da nema šetanja pacijenta. To je otprilike ukratko kako cela ta procedura bi trebala da funkcioniše sada sa novim sistemom e-bolovanja.

JELENA BOJOVIĆ: Imam jedno pitanje, a posle ću vas da pitam kako vi to ispred zdravstvene ustanove vidite. Аli, pitanje mi se odnosi, krenuli ste sa pilotiranjem ovog sistema, već.

NIKOLA RADOMAN: Tako je.

JELENA BOJOVIĆ: Nikola, izvini, samo da možda objasnimo. Imamo tri informaciona sistema…

NIKOLA RADOMAN: Tako je, to je isto bitno da se razume. Znači, postoje tri komponente ovog sistema. Imamo sistem koji je, da kažemo, najzahtevniji, to je ovaj deo zdravstveni, gde je najveća logika i da kažemo najveća organizacija svih tih slanja dokumentacije, u smislu elektronskog, i komunikacije sa različitim sistemima, kreće od zdravstvenog sistema jer on na neki način inicira.

JELENA BOJOVIĆ: On je generator podataka, odnosno dokumenata i distribuira sad i RFZO i poslodavcu.

NIKOLA RADOMAN: Jeste, tako je. Imamo, sa druge strane, sistem koji je vezan, mi ga zovemo sistem za komisije, to je sistem RFZO, u kome se primaju svi ti, da kažemo, ovaj, podaci vezano za slučaj određenog pacijenta za određeno bolovanje koje je duže od 30 dana. I sa treće strane, imamo komponentu koja se odnosi na poslodavca, gde se nalaze svi poslodavci koji su uvezani u taj sistem koji treba da komuniciraju, da kažem, iz ova dva sistema, da dobiju finalni produkt u vidu doznake ili privremene sprečenosti za rad, kao i u perspektivi od marta da krenu sa povratnom spregom tu, da mogu i oni da komuniciraju sa zdravstvenim sistemom nazad, kako bi mogli da ulože prigovore, žalbe i da rade sam obračun.

JELENA BOJOVIĆ: Da, da, ali pitala sam, krenuli ste pilotiranje u par zdravstvenih ustanova. Pa sam samo htela da tu možda kažete odakle je krenulo.

NIKOLA RADOMAN: Krenulo je od četiri zdravstvene ustanove. To su Dom zdravlja Voždovac, Dom zdravlja Vračar, Dom zdravlja Zvezdara i Dom zdravlja Zemun. Tu smo krenuli sa te četiri ustanove. Rađen je pilot projekat, tu su održane obuke lekarima. Bilo je raznog otpora, međutim sve se to na neki način sleglo. Sve su to neke dečije bolesti na koje nailazite prilikom implementacije nečeg novog. Znači, uvek postoji neki vid otpora. Sada je to nekako uhodano i sada je to sve to krenulo da radi i funkcioniše.

JELENA BOJOVIĆ: Ako mogu da te prekinem, pa ćemo se vratiti na to vezano za povezivanje se s drugima. Vračar je, znači, bio pilot dom zdravlja i vi ste bili najbolji.

MIROSLAV DMITROVIĆ: Ne znam baš to...

JELENA BOJOVIĆ: Šalim se, šalim se malo, ali kako su reagovali vaši lekari?

MIROSLAV DMITROVIĆ: Znate kako, uvek postoji strah od nečeg novog. Mi u zdravstvu smo malo imali loša iskustva u ranijim godinama. To je kod starih lekara kad se neka novina uvodi, jer je ona uvek značila dodatnu administraciju. Jer uvodila se neka novost, ali se zadržavao i stari princip.

JELENA BOJOVIĆ: Pa ste duplo radili.

MIROSLAV DMITROVIĆ: Pa se duplo radi, jeste. Međutim, u zadnjih desetak godina nije tako. Nama je, meni je primer kada smo motivisali doktore, jeste bio e-recept. I sa e-receptom smo mi na početku imali malo strahove, odbojnosti od pacijenata i od lekara. A sad ja ne mogu da zamislim rad lekara bez e-recepta, odnosno sa papirnim receptom. Čak je onako simpatično kada zaposlite nove doktore, mlade doktore, sad njima objašnjavate kako je to bilo. To izgleda kao kada objašnjavate sada deci video kasete ili neke stvari iz prošlog veka...

JELENA BOJOVIĆ: … ili telefon.

MIROSLAV DMITROVIĆ: ...da se papirno pišu recepti i da lupaš neke pečate. Tako da jeste postojao malo strah. Imalo je tu brojnih pitanja. Ali, opet, pilot projekat je zato i služio. Taj sistem nije bio, ne može biti savršen u startu, jer ne znamo kakvi sve izazovi nas čekaju, kakvi će biti zahtevi poslodavaca, pacijenata i kakvi će problemi nastati. Ali smo imali jako dobru komunikaciju sa Ministarstvom zdravlja. Imali smo jako dobru obuku u startu. I nekad smo se čuli na dnevnom nivou i rešavali smo, rešavali smo probleme.

JELENA BOJOVIĆ: Sad ste vi već neko vreme u sistemu.

MIROSLAV DMITROVIĆ: Jesmo već, ja mislim, i više od pola godine.

JELENA BOJOVIĆ: Jel ima nekih pitanja još uvek ili za sad ide kako treba? Mislim, verujem da ima i dalje pitanja. To nije ni sporno, čini mi se da je i dobro da imamo i pitanja i odgovore, ali čini vam se da ide kako treba. Što se tiče lekara...

MIROSLAV DMITROVIĆ: U ovom trenutku da, sve je manje i manje nekih problema koji se javljaju ili nekih nedoumica, nekih specifičnosti, da kažemo. Većinu problema koji su bili smo do sad već prepoznali i otklonili.

NIKOLA RADOMAN: Da, upravo i to je bila ideja kroz taj pilot projekat. Znači, vi kada puštate neku novinu, vi imate, da kažemo, neki taj poslovni proces koji digitalizujete. Imate neku zakonsku legislativu koja vas drži u tim nekim okvirima. Ali imate i ono što je nešto što zateknete na terenu što je običan život. Što je nešto što u suštini nama treba svima da pomogne i vi onda gledate kako da izađete u susret i lekarima i eventualno izmenite još nešto što niste u startu prepoznali. To je u stvari najveći benefit svakog pilot projekta, gde vi nešto dok testirate možete da naučite - e, ovo mi je možda bolje ovako, ajde ako može to da se izmeni, meni je lakše.

Pa da, naravno, da ćemo to uraditi upravo zbog toga da bi olakšali ljudima. Slušali smo i građane koji su testirali u suštini, i njihov, njihov feedback smo imali. Tako da baš smo gledali da maksimalno izađemo u susret, da sistem bude fleksibilan kako bi olakšao svima nama živote.

JELENA BOJOVIĆ: Da, radili smo dosta i druge informacione sisteme, bavili se različitim informacionim sistemima i uvek je to ključ. Nije samo onaj koji je krajnji korisnik da bude srećan, nego i onaj koji radi u sistemu. Ako postoji otpor unutar sistema, to neće ni profunkcionisati.

Pričali smo tome da postoji informacioni sistem, znači u Ministarstvu zdravlja, šaljete informacionom sistemu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, šaljete i informacionom sistemu koji radi Kancelarija za IT upravu, koji je u stvari napravljen pre svega za poslodavce.

Kakva su tu sad vaše očekivanja? I htela sam da vas pitam, počeli ste priču o obračunu naknade zarade i refundaciji, pa eto čisto da nam objasnite i u tom smislu. Od 1. januara počinje ovaj uvid u dokumentaciju kao što su potvrde i doznake, a od 31. marta će početi i obračun naknade zarade, pa eto možda da nam kažete, možda nam to pomogne svima nama kako da popravimo i taj deo sistema da bude na korist poslodavcima.

DRAŠKO KNEŽEVIĆ: Jasno, prvo ću se osvrnuti na očekivanja. Očekivanja su prevashodno da smanjimo utrošak vremena u obradi bolovanja, to jest doznaka. Što se tiče kompanija, nama je neophodno da dobijemo sve relevantne podatke, kako bi mogli da vodimo evidenciju o našim zaposlenima, da li su na dužim, kraćim bolovanjima. Koliko sam razumeo kolege, imaćemo instant informaciju da li je neko od zaposlenih…

NIKOLA RADOMAN: Tako je. Upravo ta, što sam ja pričao, vezano za datum kontrole će biti prva informacija koja će stići do poslodavca, da vaš zaposleni ima bolovanje planirano do tog i tog dana. I vi ćete onda tog dana znati da li je bolovanje zatvoreno ili se i dalje produžava. Tako da, to je nešto što vi niste mogli da znate, jer zaposleni nije imao obavezu da vam se javlja. A ovde je ipak neki dodatni vid, da kažemo, neke informacije za vas.

JELENA BOJOVIĆ: Predvidljivosti.

NIKOLA RADOMAN: Predvidljivosti, jeste.

DRAŠKO KNEŽEVIĆ: To nam mnogo znači...

NIKOLA RADOMAN: Zbog vaših planova.

DRAŠKO KNEŽEVIĆ: Jer možemo i lakše da planiramo zaposlene, rad…

JELENA BOJOVIĆ: Zamene, smene...

DRAŠKO KNEŽEVIĆ: ... organizaciju. Apsolutno, sve je olakšano. Tako da, što se tiče poslodavca, bitno nam je da dobijemo relevantne podatke. Mislim da su to kolege već postavile kako treba. I u skladu s tim mi ćemo onda i naše poslovanje da, da prilagodimo. Mi se ne plašimo promena, jedva čekamo promene, jer su to promene na bolje. I osvrnuo bih se, kompanija Lidl jako ulaže u digitalizaciju, automatizaciju procesa. I samim tim, ovo je negde znak da i javne ustanove idu u tom pravcu, tako da podržavamo, podržavamo te promene.

JELENA BOJOVIĆ: Da, raduje me. Jednu stvar koju ste bili rekli, a znam da će sada vama, prosto, taj informacioni sistem i omogućiti, jeste prvo dobićete informaciju odmah. Mislim, do sada je, naravno, bio taj zakonski rok od 72 sata, što je značilo da i dan-dva može da se desi da vam se ne javi zaposleni. Ali sada, prosto, pošto je stvar distribucije informacije u trenutku kad se ona desi…

NIKOLA RADOMAN: u realnom vremenu…

JELENA BOJOVIĆ: ...u realnom vremenu, da kažem, kompanije će dobijati informaciju o tome da je zaposleni otvorio bolovanje u trenutku kada se, kada se to i desi, što će biti sjajno. Kažem ja, iz perspektive i Kancelarije za IT, koja radi na tom informacionom sistemu, moram da kažem da su većina vaših bojazni, odnosno onoga što vas je tištilo ranije, će biti rešena kroz ovo.

Jedna stvar koju ste pomenuli, jeste tačnost podataka. Mislim da je to Ministarstvo zdravlja uradilo fantastično, u smislu da su napravili jasno, ne može sad lekar da pogreši. Ima, prosto, u informacionom sistemu, vodi ih proces na način da će te podatke mnogo, mnogo lakše dobijati.

Dakle, povezan je informacioni sistem sa podacima centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, pa se zna koji je zaposleni vezan za kog poslodavca. Tako da u tom kontekstu će olakšati i nekako biti preciznije. Ranije je sam zaposleni tu diktirao, odnosno bilo je u lokalnom informacionom sistemu, da kaže PIB, naziv poslodavca, pa to može da ne bude uvek, uvek kako treba, a sada će to biti u potpunosti, nadam se, na pravi način.

DRAŠKO KNEŽEVIĆ: Dakle, pitali ste me za način obračuna bolovanja.

DRAŠKO KNEŽEVIĆ: Trenutno, mislim pričamo o sistemu kakav jeste pre ovog digitalizovanja, poslodavac je morao da čeka doznake koje mu dostavlja zaposleni. Na kraju meseca obrađuje sve te doznake. Kao što sam rekao, dešava se u praksi da te doznake, možda, nisu ispravno popunjene, nisu jasno vidljive. To sve otežava i usporava sam proces obračuna i kolege iz obračuna i kadrovske administracije troše mnogo vremena na taj proces.

JELENA BOJOVIĆ: Da, da. Mislim, da objasnimo samo i da, verovatno puno ljudi ne zna, ali vi te papire nosite na šalter.

DRAŠKO KNEŽEVIĆ: Jeste. Što se tiče dugih bolovanja, bolovanja preko 30 dana, koje refundira država, poslodavac je u obavezi da prikupi doznake, platne liste, potvrde iz Poreske uprave, iz banke i svu tu dokumentaciju da dostavlja u papirnom obliku, poštom, relevantnom fondu. I jasno nam je svima da je to proces koji mora da se menja, da opet tu se i gube pošiljke, određena novčana sredstva se izgube. Na godišnjem nivou to nisu mala sredstva kada sve saberemo. Tako da i sa strane finansijskog aspekta je veliki benefit što se uvodi ovaj novi sistem bolovanja.

JELENA BOJOVIĆ: Da, da. NALED je radio baš jedan proračun vezano za poslodavce. Sedeli smo, prosto i gledali kako to trenutno izgleda. Na godišnjem nivou procenjeni trošak ove procedure je bio 750 miliona do 1,8 milijardi dinara. Što je stvarno ogroman trošak. Ovde pričamo samo za poslodavce koji je bio trošak, da pripremi tu papirologiju, da je fizički odnese, odnosno pošalje poštom i svi ti problemi koji su se dešavali. Tako da ste potpuno...

DRAŠKO KNEŽEVIĆ: Jeste, i naglasio bih da naša kompanija isplaćuje bolovanja…

JELENA BOJOVIĆ: … unapred.

DRAŠKO KNEŽEVIĆ: ...unapred, ne čeka refundaciju od države. Ali onda imamo problematiku da ostvarimo tu refundaciju. I to je možda podstrek i za kompanije koje čekaju refundaciju da znaju da mogu da i one krenu u isplatu kada je i osnovna zarada, da ne čekaju od države, jer će sad imati siguran put ka refundaciji bolovanja.

JELENA BOJOVIĆ: Apsolutno ste u pravu, odnosno, lepo ste predstavili sve ovo. I zato je prva faza, 1.1.2026, znači u januaru, počinje prvi deo u kojem će poslodavac dobijati informaciju o potvrdama i doznakama elektronskim putem. Pa ćete imati te strukturirane podatke, informacije, pravo da to vidite. To radi Kancelarija za IT upravu. Treba da budete registrovani na portalu e-Uprava. I da imate tu ulogu u sistemu koja se zove Rad sa bolovanjima. I da onda u odnosu na to pristupite informacionom sistemu koji će vam davati na uvid ove podatke. Naravno, isključivo samo za vaše zaposlene. I često se postavlja pitanje, pa mislim da je bitno da kažemo vezano za dijagnoze ili bilo kakve zdravstvene...

NIKOLA RADOMAN: Da, upravo sam hteo, upravo čitam ti misli. Upravo je to suština. Znači, zakon je jasno definisao da doznaka ne treba da sadrži dijagnozu pacijenta, što je, naravno, ispoštovano i sistem e-bolovanja šalje isključivo doznaku koja je bez dijagnoze. E, sad, imamo slučajeve kada je definisano ugovorom o radu određene kompanije, gde kompanija...

JELENA BOJOVIĆ: Ili kolektivnim ugovorima.

NIKOLA RADOMAN: Ili kolektivnim ugovorom, da, gde kompanija jednostavno želi pacijentu da isplati stoprocentnu zaradu na osnovu određene bolesti koju zaposleni ima. Često su to C-dijagnoze koje su vezane za neke od malignih bolesti. Ali, često su to i određene druge dijagnoze.

Tako da, mi smo omogućili pacijentima koji to pravo žele da ostvare od svog poslodavca, da imaju mogućnost da zahtevaju na tom inicijalnom pregledu, kod izabranog lekara, kada su se prvi put pojavili, ovaj, zbog privremene sprečenosti za rad, da zamole lekara da im čekira da dijagnoza ipak završi zbog samog tog kolektivnog ugovora ili posebnog nekog ugovora koji je definisan sa, sa poslodavcem.

JELENA BOJOVIĆ: Ali isključivo na zahtev pacijenta.

NIKOLA RADOMAN: Isključivo samo na zahtev pacijenta. Tako da i na taj način ćemo olakšati vama kao poslodavcima da imate uvid za određenog pacijenta da je određena dijagnoza koja potvrđuje, način obračuna njegove zarade.

DRAŠKO KNEŽEVIĆ: Podržavam i tu novinu, jer realno govoreći, nema potrebe da poslodavac ima uvid u šifru bolesti.

NIKOLA RADOMAN: Tako je, tako je.

DRAŠKO KNEŽEVIĆ: Poslodavcu je neophodno da zna osnov bolovanja i sve drugo je već stvar, kao što je Nikola pomenuo, do internih procedura poslodavaca. Da li ima propisano da plaća 100% za teže bolesti ili ne, ali opet odlično je to što sam zaposleni može da da saglasnost i da odluči da li poslodavac ima uvid u šifru bolesti.

JELENA BOJOVIĆ: Dobro, mislim da nekako, čini mi se da smo lepo predstavili i objasnili kako će informacioni sistem i cela ta digitalizacija pomoći pre svega poslodavcima, kako će pomoći, stvarno imamo utisak i lekarima, u smislu da mnogo manji pritisak imamo na njih, ali jednu stvar koju bih volela Nikola, da pomeneš, jeste pacijenti, odnosno građani. Kako ja, kada sam na bolovanju, mogu da vidim svoju potvrdu i doznaku?

NIKOLA RADOMAN: Pa, možete da vidite na dva načina. Jedan način je, koji je trenutno, ovaj, uspostavljen, je da se registrujete na portal za pacijente e-zdravlje, gde vi nakon posete tog lekara, kreira vam se, ovaj, elektronski dokument od strane vašeg lekara i šalje se na portal e-zdravlje. Takođe, doznaka, ovaj, se, nakon kreiranja, šalje na portal e-zdravlje. I naravno, svi ti dokumenti se šalju ka poslodavcu. Kroz sistem e-Uprave koji je razvijen, ovaj, dobiće direktno poslodavac. Ali...

JELENA BOJOVIĆ: A ja sam htela da pitam, ja imam ovu aplikaciju, e-zdravlje…

NIKOLA RADOMAN: Tako je…

JELENA BOJOVIĆ: … jel ću ja tu moći da vidim?

NIKOLA RADOMAN: Vi tu možete da vidite pregled, jer mi sada uspostavljanjem ovog sistema, da kažemo od tog datuma kad smo ga uspostavili, pratimo sva vaša bolovanja koja ste i koja ćete u budućnosti imati. Tako da će vam biti sva bolovanja dostupna na jednom mestu. Pored toga, sadržaj ovog portala je mnogo širi od samog bolovanja i on sadrži ceo elektronski zdravstveni karton za pacijenta. Da bi se njemu pristupilo, pošto su to naročito osetljivi podaci, jedina stvar koju pacijenti, odnosno građani, moraju da ispune, to je da postanu e-građani. Znači da se registruju na portalu e-Uprave, da izvade, da kažemo, ili kvalifikovani sertifikat, ili Consent ID mobilnu aplikaciju, koja je dosta jednostavnija, a podržava, ovaj, logovanje na portal e-zdravlje. I da, kada se prvi put uloguju, posle to mogu da, koriste na otisak prsta, ili na neki pin koji sami kreiraju. Znači, ta prva samo registracija, malo možda komplikovanija za njih, ali jednostavno, zbog zaštite podataka i bezbednosti, moramo da koristimo taj najviši nivo autentikacije pristupa, a to je država, ovaj, propisala da su to, ili kvalifikovani elektronski sertifikat, ili, ili Consent ID mobilna aplikacija, preko koje se ulogujete.

Znači, samim logovanjem na sistem, vi imate od svih tih funkcionalnosti, pristup zdravstvenom kartonu, pristup bolovanjima, pristup svim vašim, ovaj, propisanim receptima, možete da zakazujete pregled kod vašeg lekara. Tako da...

JELENA BOJOVIĆ: Ja sam veliki promoter, inače, e-zdravlje aplikacije. Baš sam htela, možda nema veze sa bolovanjem, ali moram da vam ispričam. Moj sin, jelte, ide kod lekara, nekad ima visoku temperaturu, odemo u dva noću nekad u zdravstvenu ustanovu, i zbog hitnih razloga. I, ovaj, meni se dešavalo da dođemo na šalter tamo i onda vadimo krv i čekaju se rezultati.

Kažu, čim budu rezultati gotovi, primiće vas ponovo lekar. Ja imam aplikaciju i u aplikaciji mogu da dobijam i sve podatke, znači, za svog, za svog sina. Ja sam bukvalno bila na aplikaciji u dva ujutru i gledala u aplikaciju samu i kad je, čim je stigao u aplikaciju rezultat laboratorije, ja sam odmah prišla šalteru i rekla, e rezultat je gotov, jel možemo da uđemo - možete. Tako da, onda su me svi gledali tamo u čekaonici, pošto sam ja bila onako spremna da što pre uđem. Bilo je dva ujutru, ovaj, i bila sam stvarno, želela da što pre priđemo lekaru.

Tako da, hoću da kažem, cela digitalizacija, stvarno, koliko god se mi kao pacijenti često plašimo, šta ćemo, kako ćemo, ko sad ima tu podatke, kako - stvarno može mnogo, mnogo da vam pomogne.

NIKOLA RADOMAN: Naravno, to što ste napomenuli, roditelji imaju uvid za svoju decu, takođe, preko onog koga su osigurani. E, sad, jedan roditelj može da deli sa drugim roditeljem podatke, tako da oba roditelja mogu u svakom trenutku da imaju uvid u zdravstvene podatke svoje dece. I upravo je to taj benefit, ovaj, da dobiju informacije na vreme, ovaj, vezano za određene izveštaje, analize.

JELENA BOJOVIĆ: Rekli smo da, imali smo pilot zdravstvene ustanove koje su krenule, krenuo je rolaut u decembru na ostale...

NIKOLA RADOMAN: Tako je.

JELENA BOJOVIĆ: Očekujemo naravno da svi budu 1. januara...

NIKOLA RADOMAN: Pa, nama je očekivanje da 1. januara bude svih 158 domova zdravlja. Znači, mi ih imamo 158 ustanova na primarnoj zdravstvenoj zaštiti, koje mogu da pišu, čiji lekari mogu da pišu bolovanja.

Znači, prema važećem Zakonu o zdravstvenom osiguranju, trenutno samo vaš izabrani lekar, izabrani ginekolog i izabrani stomatolog, odnosno pedijatar može da piše bolovanje. Tako da mi očekujemo potpunu pokrivenost za ovaj 1. januar, da to sve funkcioniše.

JELENA BOJOVIĆ: Dobro. Rekli ste da je vama, kao zdravstvenoj ustanovi, značilo to što ste bili u pilotu, pretpostavljam, obuke lekara. Šta mislite da je najbitnije da Ministarstvo zdravlja uradi za druge lekare, za druge zdravstvene ustanove? Jesu li to obuke, je li to, šta je?

MIROSLAV DMITROVIĆ: Predstavljanje samog sistema, naravno. Sistem sada, po meni, već funkcioniše, tako da će biti mnogo lakše sada se uključiti nego na samom početku. Mislim da obuke neće morati biti toliko intenzivne, kao što je bilo u startu, jer opet i kolege su u komunikaciji jedni sa drugima, između sebe. Tako da se već dosta toga i zna o celom ovom projektu. I, naravno, komunikacija sa građanima...

JELENA BOJOVIĆ: Komunikacija sa građanima, da bi znali i da ne treba da dobiju taj papir.

MIROSLAV DMITROVIĆ: Apsolutno, i da kada ovo bude zaživelo, da ne mora dolaziti krajem meseca po doznaku, ako se bolovanje ne produžava. Ako je kontrola, neki period kada se se on već oseća zdrav i spreman je da je ode na posao, ne mora se uopšte ni javljati svom izabranom lekaru, ukoliko je takva situacija ili ukoliko proceni. Tako da, brojni su benefiti koje im samo treba predstaviti.

JELENA BOJOVIĆ: Da, dobro, odlično. Za poslodavce, hoćete da vidite sistem, da klikćete.

DRAŠKO KNEŽEVIĆ: Tako je, tako je. Kao i prilikom implementacije svakog projekta, moraju svi članovi koji su uključeni u projekat, u ovom slučaju, i državne institucije, i poslodavci, da, i zaposleni da budu informisani o svim segmentima projekta. Tako da, ne sumnjam da će to da bude kako treba.

JELENA BOJOVIĆ: Da, sam informacioni sistem je već razvijen i tokom decembra će biti obuke za poslodavce i video-tutorijali i uputstva. Nadamo se da neće biti puno bolesnih ljudi 1, 2. januara, ali, u svakom slučaju, od 1. januara će ceo sistem profunkcionisati, a do tada ćete imati priliku, naravno, kažem, i da vidite i video-tutorijale, imaćemo infodane, obuke, svi zajedno, Ministarstvo zdravlja će biti uključeno, jako nam je bitna ta veza, odnosno cela komunikacija. Zato što od 1. januara svi poslodavci, i državni organi, i privredni subjekti, svako ko ima zaposlene, a zaposleni odlaze na bolovanje, ima pravo i obavezu, znači, da kroz ovaj informacioni sistem, u stvari, vrši uvid u ove podatke.

Znači, za početak 1. januar - uvid u podatke i uvid u dokumenta, a onda, od 31. marta, ono čemu se, pretpostavljam najviše i nadate, od 1. aprila, u stvari, ali da ne bude prvoaprilska šala, ja kažem 31. mart, će biti i omogućen obračun naknade zarade, podnošenje zahteva za refundaciju, podnošenje prigovora, pošto i poslodavci po zakonu imaju pravo da podnesu prigovor na ocenu izabranog lekara ili lekarske komisije, ili zahtev za veštačenje, ukoliko žele da se, da kažem, ponovi procena zdravstvenog stanja pacijenta.

Tako da, nekako, krenuli smo, čini mi se da obuhvatamo sve značajne elemente, pre svega za poslodavca, ali, eto, od 31. marta, možda ćemo ponovo napraviti, tamo negde u aprilu, da vidimo kako sistem radi. Možda Nikola neće hteti da se pojavi tad, šalim se.

NIKOLA RADOMAN: Što kvalitetnije obuke, što kvalitetnije obuke i što kvalitetnije informacije dobiju poslodavci i građani, to će i sam proces implementacije biti lakši. Tako da, mogu još jednom apel, samo da budu obuke, na obukama da obradimo sve situacije, i da informacije se spuste na sve učesnike, i mislim da ćemo svi, onako, biti zadovoljni kada krene ovaj novi sistem.

JELENA BOJOVIĆ: Dobro. Za kraj, da vas pitam. Evo, sad smo, pričali smo malo o e-receptu, pričali smo o e-bolovanju, malo dotakli aplikacije. Šta biste vi voleli da se u zdravstvu dalje digitalizuje? Ja ću da pišem - šalim se.

NIKOLA RADOMAN: Pa, u suštini, najbitnija stvar je sada da isto pustimo elektronski zdravstveni karton na način koji omogućava pristup strukturiranim podacima svim lekarima, ovaj, na svim nivoima zdravstvene zaštite, uključujući specijaliste. Za sada je to moguće i dozvoljeno, ovaj, samo izabranom lekaru, a mi želimo da svi to vide. I, naravno, građani kroz aplikaciju e-zdravlje će imati uvid u to.

Ono što nas čeka u nekom narednom periodu, ovaj, u bliskoj, da kažemo, budućnosti, to je unapređivanje upućivanja pacijenata, tzv. e-uput koji mi koristimo. I mi želimo da izvučemo maksimalne benefite iz tog sistema, da unapredimo taj proces upućivanja uz, da kažemo, implementaciju nekih kliničkih puteva koji prate to upućivanje do specijaliste. Da ne trošimo bezveze resurse ako je neko upućen kod, ne znam, pulmologa na viši nivo zdravstvene zaštite, a da mu prethodno nije urađen rendgen pluća ili odrađene neke biohemijske, laboratorijske analize koje su potrebne za taj pregled.

JELENA BOJOVIĆ: Jer vi dođete jednom, a on vam kaže prvo mi uradite ovo, pa se vratite.

NIKOLA RADOMAN: To je nešto što želimo stvarno u narednoj godini da nam bude jedan od prioriteta, taj e-uput. Takođe, dalje imamo da završimo priču sa elektronskim receptom, gde nam je još ostala bolnička lista lekova. To su lekovi, ovaj, sa B i C liste lekova. Ovaj, želimo i njih da imamo u elektronskom izdavanju i praćenju jer smatramo da su tu potencijalno velike uštede, jer vi nemate kontrolu apsolutnu prilikom izdavanja takvih lekova i to je nešto što nam je jako važno.

Dalje, nešto radićemo vezano za podršku sanitarne inspekcije Ministarstva zdravlja da i tu unapredimo određene procese. Da, isto želimo da napravimo jedan stomatološki zdravstveni karton na nacionalnom nivou, tako da i tu unificiramo sve usluge na jednom mestu i da one budu distribuirane između svih stomatologa u okviru zdravstvene zaštite. Takođe, u fokusu nam je i integracija svih ovih naših servisa i privatnog sektora. Znači, želimo na neki način da uvučemo i privatni sektor.

Evo, sad imamo već od 1. januara najavu da će krenuti e-recept i iz privatnih ustanova tako da će i lekar iz privatne ustanove moći da piše recepte. Ovaj, takođe, e-lab projekat, koji je, ovaj, isto u fazi puštanja u ovoj godini. Očekujemo i privatne laboratorije da uvežemo, tako da građani će moći da imaju uvid i u nalaze iz državnih, iz privatnih i lekari će takođe moći da vide te nalaze. Što mislim da je veliki benefit.

JELENA BOJOVIĆ: Moram da te prekinem, Nikola. Mislim, doći ćemo do 2040. sa tim tvojim raznim idejama.

NIKOLA RADOMAN: Pa jeste, da. To je to. I neka još, da kažemo, veštačka inteligencija kao šlag na torti.

JELENA BOJOVIĆ: Bravo, bravo. Moram samo da kažem odmah, NALED okuplja i privatne zdravstvene ustanove i komoru zdravstvenih ustanova, znači u smislu javnih. I mislim da nam je svima interes, i nekako, i jednima i drugima da se, prosto, ti podaci razmenjuju, uvezuju. I posebno nas raduje to povezivanje i sa privatnim zdravstvenim ustanovama.

Naravno, i tu treba postaviti neke standarde, da to sve bude uređeno na pravi način i od strane privatnih zdravstvenih, pošto se, da kažem, pritisak pravi dosta i na naravno javno zdravstvo. Ali to je nekako u svim ovim informacionim sistemima, ono za šta se mi zalažemo jeste da se što pre uključi privatni sektor, pa me raduju ove najave.

Šta vi vidite kao prioritet u digitalizaciji zdravlja?

MIROSLAV DMITROVIĆ: Pa evo ovo što je rekao Nikola. Nama će najzačajnije, u stvari, najveća novina će biti e-karton da zaista zaživi. I to će mnogo olakšati administraciju, tu neku duplu administraciju što vodimo. Ali generalno, svaki proces koji će lekaru omogućiti da se više posveti pacijentu, a manje administraciji, a to je upravo kroz digitalizaciju je dobrodošao, naravno.

JELENA BOJOVIĆ: Dobro, sjajno. Da, e-recept, e-laboratorija, razmena podataka, e-karton.

MIROSLAV DMITROVIĆ: Da, e-recept, e-laboratorija, razmena podataka, svakako, znači, izbacuje se papir, pacijent više kad dolazi kod svog izabranog lekara neće morati da donosi neku laboratoriju koju je radio privatno ili nešto. Njemu će automatski u kartonu biti vidljivo kada da bude zaživelo, ako se ne varam.

NIKOLA RADOMAN: Tako je. Generalno je fokus i da kažemo strategija i Ministarstva i države vezana za prevenciju. Znači, mi želimo da preventivno delujemo na pacijente kako bi bili zdravi, a u sve to je uključena digitalizacija koja bi trebala da oslobodi prostor lekarima kako bi se, ovaj, ta politika sprovodila u smislu pozivanja na preventivne preglede, screening preglede, tako da to je suština da se otvara što više vremena lekaru, da može da se bavi pacijentima, a ne nekim administrativnim poslom.

JELENA BOJOVIĆ: Mislim da je Nikola dao dobar šlagvort i za tebe. Pomenuo je prevenciju, pretpostavljam da je vama kao poslodavcu jako bitno da vam zaposleni budu zdravi. Ali, evo, šta su vama prioriteti? Možda i kao poslodavac, a možda i kao pacijent?

DRAŠKO KNEŽEVIĆ: Pa jeste, mogu da kažem, da govorim u oba lica. Ovaj, u suštini jeste, poslodavcima je najvažnije zdravlje svojih zaposlenih. Tako da imamo situaciju gde, na primer, koleginice koje su na trudničkom, moraju da dostavljaju doznake...

JELENA BOJOVIĆ: Da, da, da.

DRAŠKO KNEŽEVIĆ: Isto da kažem je to neki veliki izazov za njih, trudnice, porodilje, zaposleni koji imaju teže bolesti. Sve su to problematike koje se nadamo da ćemo sa ovim novim sistemom e-bolovanja prevazići. I ako me pitate koje su neke naše buduće želje…

JELENA BOJOVIĆ: ...novogodišnje želje…

DRAŠKO KNEŽEVIĆ: …novogodišnje želje… Pa u suštini, privreda podržava digitalizaciju. Govorim u ime privrede, iako sam iz kompanije. I mislim da imamo dosta prostora za digitalizaciju svih ustanova. Tako da, nadamo se da će Ministarstvo zdravlja biti pozitivan primer i negde pokretač za promene svih državnih institucija.

JELENA BOJOVIĆ: Hvala. Hvala vam puno na učešću u ovom našem podkastu. Nadam se da vam je bilo prijatno. Meni je, meni je svakako bilo. Najavljujemo e-bolovanje. I evo još jednom za kraj: od 1. januara 2026. primena novog sistema e-bolovanje - poslodavac. 31. marta, odnosno 1. aprila, korišćenje sistema od strane poslodavca da rade obračun naknade zarade, podnose prigovore, odnosno zahteve za veštačenje. Znači, kraj marta počinje i taj deo sistema. Ovaj sistem e-bolovanje poslodavac uspostavlja Kancelarija za IT upravu. Ali pre toga potpuno funkcionalan sistem koji je uradilo Ministarstvo zdravlja, koji omogućava, pre svega, povezivanje lekara, poslodavaca, pacijenata i RFZO je već operativan. I u želji da nam naredna godina bude što zdravlja, hvala.

SVI: Hvala.