Rast cena stanova od 6% u odnosu na isti period prošle godine

RGZ indeks cena stanova za Republiku Srbiju u trećem tromesečju 2025. godine iznosi 187,56 što predstavlja rast cena stanova od 6% u odnosu na isti period prošle godine. U poređenju sa drugim tromesečjem 2025. godine cene stanova u Srbiji su zabeležile rast od 1,43%.

Međugodišnje cene stanova u „starogradnji“ su, na nivou Srbije, porasle za 6,04% dok je „novogradnja“, odnosno, kupovina od investitora, imala međugodišnji rast koji je iznosio 5,92%.

Tokom trećeg tromesečja 2025. broj ugovora kojima su prometovani stanovi iznosio je 11.741 (0,5% više nego u istom periodu prošle godine), uz ukupnu vrednost od 1,131 milijardi evra (11,4% više nego prošle godine).

Gledano po regionima u Srbiji, u trećem tromesečju najveći rast prodaje stanova od 6,9% ostvario je region Južne i Istočne Srbije sa rastom vrednosti prometa od 26,6% u trećem kvartalu 2025. godine, sledi Grad Beograd gde je broj prodaja stanova porastao za 1,4%, a vrednost kupoprodaja je veća za 9,8% u odnosu na isti period prošle godine. U regionu Vojvodine zabeleženo je smanjenje prodaje stanova od 2% sa rastom vrednosti prometa od 9,1%, a Šumadije i Zapadne Srbije beleži smanjenje prodaje stanova od 1,3% i porast vrednosti kupoprodaja za 12,1%.

Kada je reč o cenama stanova, u odnosu na treći kvartal 2024. godine, cene su porasle u regionu Grada Beograda za 6,55%, Vojvodine za 6,26%, dok je u regionu Južne i Istočne Srbije međugodišnja stopa usporila na 5,49%, a u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji za 4,62%. Najsnažniji rast cena zabeležen je u regionu Beograda i iznosio je 6,55%.

U širem evropskom kontekstu, kretanja na domaćem tržištu stanova u skladu su sa preovlađujućim trendovima u Evropskoj uniji. Prema poslednjim dostupnim podacima objavljenim na sajtu Eurostata, koji se odnose na drugo tromesečje 2025. godine, indeks cena stambenih nepokretnosti u Evropskoj uniji beleži rast od 5,40% međugodišnje. Iako većina država članica Evropske unije beleži umeren i relativno ujednačen rast cena stambenih nepokretnosti, pojedina tržišta izdvajaju se izraženijom dinamikom. Najveći međugodišnji rast cena u T2 2025. zabeležen je u Portugalu i to 17,23%, slede Bugarska sa 15,51% i Mađarska sa 15,12%. Godišnji pad cena zabeležen je u samo jednoj od ukupno 27 evropskih zemalja u T2 2025. godine, i to u Finskoj i iznosi -1,33%.

RGZ indeks je razvijen u skladu s međunarodnim metodološkim smernicama i  obezebeđuje građanima i privredi da na jednostavan način, ažurno i besplatno prate kretanja na tržištu nepokretnosti.

Ukoliko ste kupili stan od 2019. godine do danas, pomoću indeksa cena stanova možete lako proceniti koliko danas vredi vaš stan, da li mu se cena uvećala ili umanjila.
Potrebno Vam je:
·       Cena po kojoj ste kupili stan
·       Indeks iz kvartala i godine kada ste stan kupili
·       Najnoviji indeks iz izveštaja Republičkog geodetskog zavoda

Formula za izračunavanje vrednosti:
(Cena kupovine stana × Najnoviji indeks) ÷ Indeks iz perioda kupovine = Današnja vrednost

*Indeksi za sve kvartale od 2019. godine dostupni su u tabeli u izveštaju RGZ indeks cena stanova na sajtu Republičkog geodetskog zavoda

Primer:
Ako ste u drugom kvartalu 2020. godine kupili stan u Beogradu u novogradnji za 150.000 EUR, a indeks je tada bio 112,38, dok je trenutni indeks za treći kvartal 2025. godine u Beogradu u novogradnji 174,00, današnja vrednost stana se računa ovako:
(150.000 × 174,00) ÷ 112,38 = 232.247,73 EUR

Rezultat je da je vašem stanu porasla vrednost približno za 54,8%, saopštio je Republički geodetski zavod.