Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Novi arsenal sajberkriminalaca i rastuća pretnja po poslovanje

Veštačka inteligencija
Srpska ekonomija

Veštačka inteligencija transformiše industrije širom sveta. Iako postavlja temelje za veću inovativnost i efikasnost, ona takođe pruža nove prilike za sajberkriminalce. Od automatizacije napada do nadmudrivanja sistema visoke sigurnosti, veštačka inteligencija je bez sumnje snažno oružje za hakere koje donosi neviđene pretnje za preduzeća.

Nedavno istraživanje kompanije Kaspersky sprovedeno među stručnjacima za bezbednost informacija iz srednjih i velikih preduzeća širom sveta pokazalo je da 46% ispitanika smatra da je većina sajber napada sa kojima su se njihove organizacije susrele u poslednjih 12 meseci na neki način koristilo veštačku inteligenciju. Sajberkriminalci koriste veštačku inteligenciju na razne načine što dovodi do potrebe za novim načinom kako preduzeća mogu da zaštite svoje infrastrukture.

Kako sajberkriminalci koriste veštačku inteligenciju

Veštačka inteligencija omogućava sajberkriminalcima da napadaju svoje ciljeve sa većom brzinom i preciznošću. Jedna od najznačajnijih transformacija je način na koji je veštačka inteligencija iz korena promenila automatizovane kampanje za fišing i socijalni inženjering. Uz pomoć alata veštačke inteligencije, hakeri sada mogu da dubinski analiziraju podatke zaposlenih, saznaju njihove pozicije u kompaniji i obrasce ponašanja u komunikaciji, kao i da otkriju njihovu aktivnost na društvenim mrežama kako bi kreirali veoma personalizovane i verodostojne taktike socijalnog inženjeringa.

Zabrinjavajuće je to što sajberkriminalci u prevarama takođe koriste veštačku inteligenciju za generisanje dipfejk audio i video sadržaja, imitujući glasove i izgled direktora ili drugih rukovodilaca. Pored toga, veštačka inteligencija pomaže napadačima da zaobiđu tradicionalne bezbednosne mehanizme. Korišćenjem algoritama mašinskog učenja, napadač može testirati sve moguće varijante napada u realnom vremenu, što mu omogućava efikasniji način izbegavanja detekcije od strane sajberbezbednosnog softvera i zaštitnog zida.

Opseg pretnji i trošak za preduzeća

Pojava napada podržanih veštačkom inteligencijom znači da su sada sva preduzeća izložena većem riziku, bez obzira na njihovu delatnost i veličinu. Prethodno, neka preduzeća možda nisu bila percipirana kao potencijalne mete, ali veštačka inteligencija sada omogućava napadačima da prošire svoje operacije. Sajberkriminalci mogu napasti hiljade kompanija istovremeno uz minimalan napor. Napadi se sada mogu izvoditi efikasnije, dok se tragovi koji vode do izvora zlonamernog dela skrivaju.

Šteta povezana sa napadima vođenim veštačkom inteligencijom, kako finansijska, tako i reputaciona, može biti ozbiljna za preduzeća. Pored toga, mogu uslediti novčane kazne i pravni troškovi, kao i dugoročna šteta po poverenje kupaca, što je posebno osetljivo područje za sektore poput finansija, zdravstva i pravnih usluga, koji u velikoj meri zavise od poverenja potrošača i poverljivosti.

Kako preduzeća mogu da se zaštite

Kako bi se suprotstavile rastućoj pretnji od sajberkriminala vođenog veštačkom inteligencijom, preduzeća moraju da se fokusiraju na izgradnju sveobuhvatnog okvira sajberbezbednosti, a ne da se oslanjaju isključivo na rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji. Iako alati bazirani na veštačkoj inteligenciji igraju ključnu ulogu u praćenju i detekciji pretnji u realnom vremenu, oni sami po sebi nisu dovoljni. Efektivna sajberbezbednost zahteva višeslojni pristup koji uključuje napredne bezbednosne alate, redovno obučavanje zaposlenih i proaktivno planiranje odgovora na incidente. Samo kombinovanjem tehnologije, edukacije i pripreme preduzeća mogu izgraditi otpornost koja je neophodna za suočavanje sa izazovima koje donose sve sofisticiranije pretnje vođene veštačkom inteligencijom.

Ostali naslovi

Novi arsenal sajberkriminalaca i rastuća pretnja po poslovanje
Srpska ekonomija
Veštačka inteligencija transformiše industrije širom sveta. Iako postavlja temelje za veću inovativnost i efikasnost, ona takođe pruža nove prilike za sajberkriminalce. Veštačka inteligencija je bez sumnje snažno oružje za hakere koje donosi neviđene pretnje za preduzeća
Deficit zanatlija
Srpska ekonomija
Po podacima sajta Poslovi Infostud, 2024. godinu obeležila je stabilnost na tržištu rada u Srbiji, sa ukupno objavljenih 73.732 oglasa za posao, što je za svega 0.7% više nego u 2023. godini. Ovaj blagi rast ukazuje na odsustvo velikih promena, ali i na kontinuitet u potražnji za radnicima
E-fakture kao alat modernizacije srpske privrede
Srpska ekonomija
Nove funkcionalnosti Sistema elektronskih faktura (SEF) imaju značajan potencijal da pomognu modernizaciju poreskog sistema u Srbiji. Razvoj SEF-a ne samo da pojednostavljuje poslovanje privrede, već i doprinosi transparentnijem i efikasnijem upravljanju fiskalnih tokova
Sve sofisticiranije praznične prevare
Srpska ekonomija
Kako se približavaju novogodišnji praznici, podsećamo vas da to nije vreme samo za magiju i slavlje, već i idealna prilika za prevarante da zloupotrebe prazničnu jurnjavu za poklonima i dobrim ponudama. Usred sjaja proslava kraja godine, identifikovano je nekoliko istaknutih prevara koje ciljaju potrošače u različitim regionima i na različitim jezicima
Društvo u Srbiji i dalje pretežno patrijarhalno
Srpska ekonomija
„Čak 48% svetske migrantske populacije čine žene. One imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći, često su nezaštićene od nasilja i izložene riziku seksualne i radne eksploatacije, kao i trgovini ljudima“, navela je Jovana Stamenković iz GIZ na otvaranju događaja „Izazovi i prilike u migracijama: perspektiva rodne ravnopravnosti“
Radnicima prilikom odabira posla najvažnija visina plate
Srpska ekonomija
Visina plate ostaje najvažniji faktor za odabir posla u Srbiji,a za čak 66% ona je presudan kriterijum. Ipak, dobri međuljudski odnosi su i dalje izuzetno važni, jer ihkao predusne prilikom odabira poslodavaca navodi više od polovine ispitanika (61%). Na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja, koja je važna za više od trećine ispitanika
Šta spaja Rokfelere, Milenu Dravić, Moma Kapora i Cuneta Gojkovića?
Srpska ekonomija
Od trenutka kada se u svom punom sjaju i raskoši predstavio Beogradu 1912. godine, hotel Bristol, arhitektonsko remek-delo ingenioznog Nikole Nestorovića, stekao je status centra mondenskog života u srpskoj prestonici. Podignut je u srcu Savamale
Zgradi Stare pošte vraća se originalni izgled
Srpska ekonomija
Zgrada Stare pošte na Savskom trgu, u okviru Beograda na vodi, uskoro će biti potpuno rekonstruisana, a nakon završetka radova, nekada monumentalnoj građevini biće vraćen originalni, raskošni izgled iz 1929. godine, kada je i podignuta u srpsko-vizantijskom stilu. U Korunovićevom zdanju biće smešteni Arheološki muzej i dve pozorišne scene
E-fakture kao osnova digitalne transformacije u Srbiji
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji zahteva prevazilaženje brojnih izazova kako bi digitalna rešenja postala temelj potpunih transformacija u privredi i državnim organima koji se bave porezima, o čemu smo razgovarali sa profesorkom finansija i kreativne ekonomije dr Hristinom Mikić sa Metropolitan Univerziteta u Beogradu
Šta mladi očekuju i kako poslodavci mogu da odgovore?
Srpska ekonomija
Tokom oktobra 2024. godine, Startuj Infostud je sproveo istraživanje među 1805 mladih u Srbiji kako bi stekao dublji uvid u njihove stavove i iskustva na tržištu rada. Rezultati ukazuju na značajne promene koje generacija Z donosi u poslovno okruženje, ali i na izazove sa kojima se suočava na početku karijere