Svaki pisac treba da vodi računa o svom stilu, a uspešan pisac mora da vodi računa i o svojim računima. Čist račun predstavlja najbolju pretpostavku za dugu ljubav, tj. za korektan poslovni odnos. To pravilo trebalo bi da se odnosi i na ljude od pera, koji neretko dospevaju u situaciju da sami sebi izigravaju i menadžere, i računovođe, i advokate.
U martu davne 1922. godine jedna obligacija koja se zakomplikovala bacila je senku na lepu poslovnu saradnju mladog pisca Miloša Crnjanskog i njegovog izdavača S. B. Cvijanovića. Naime, Crnjanskog su žuljali novci koje beše unapred primio od izdavača, a za koje izdavaču nije isporučio obećani rukopis. Protegao se rep toj nesrećnoj akontaciji, pa je ona postala uzrok interesantne prepiske. Iako je pomenuta korespondencija poprskana kavaljerskom kolonjskom vodicom, ona ipak sva puca od nepomirljive ubeđenosti obe strane u ispravnost vlastite pozicije.