Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Carski glasovi kosmetskih slavuja osvojili Beograd

Koncert izvornih pesama u čast Jordana Nikolića i Mare Đorđević
Piše: Ljiljana Staletović

Završnica tradicionalnog muzičkog festivala „Carski glasovi“ okupila je sredinom aprila u beogradskom Kulturnom centru „Vlada Divljan“ tridesetak mladih vokalnih solista iz više mesta s Kosova i Metohije, piše prištinsko "Jedinstvo". Učesnici festivala, koji se četvrtu godinu zaredom organizuje u čast vokalnih solista Jordana Nikolića i Mare Đorđević, predstavili su se publici izvođenjem bogatog muzičkog stvaralaštva kosmetskih Srba, starih, izvornih pesama nastajalih tokom vekova. Istovremeno, pokazali su i svoju humanost. Prihod od prodatih ulaznica namenili su višečlanoj porodici Dogandžić iz Štrpca. Sav prihod s prve večeri festivala, održane 6. marta u Gračanici, namenjen je za lečenje jedanaestogodišnjeg Luke Sekulića iz ovog mesta.

Publika je na početku imala priliku da vidi kraći film posvećen Jordanu Nikoliću i Mari Đorđević, koji su promovisali srpsku izvornu muziku sa Kosova i Metohije.Čuli su i neke od pesama koje su snimili. „Ej, dragi, dragi, božurove sadi“, razleglo se salom u izvođenju Jordana Nikolića, dok su se na platnu smenjivale njegove i fotografije kosmetskih gradova. Ovo po svemu specifično muzičko veče bilo je i edukativnog karaktera. Kratkim filmom, kasnije kroz reči voditelja Aleksandre Rakić i Zorana Stankovića, publika se upoznala s tradicijom muzičkog stvaralaštva Srba iz naše južne pokrajine. Ovu tradiciju baštini Udruženje estradnih umetnika i izvođača Kosova i Metohije na čelu sa Dejanom Aksićem i direktorom festivala „Carski glasovi“ Zlatkom Stojanovićem, koji su i organizatori ove muzičke manifestacije. Zatim su se na sceni jedno za drugim pojavljivali mladi solisti. Vokalni solisti iz Gračanice, Kusca, Livađa, Čaglavice, Kosovske Mitrovice, Lapljeg Sela, Novog Brda, Šilova i Štrpca uneli su sebe u svaku pesmu. Dobro uvežbani, vođeni Zlatkom Stojanovićem, pevali su pesme koje su teške i za iskusnije pevače. Pevajući emotivno i nadahnuto, preneli su svoja osećanja i na publiku, koja nije ostala ravnodušna ni na njihov scenski nastup. Svojim anđeoskim glasovima pokazali su se kao dostojni naslednici Jordana Nikolića i Mare Đorđević. Ali i najpoznatijeg srednjovekovnog pevača Dragana Prizrenca.

 – Veliko mi je zadovoljstvo što u eri poplave šunda i rijalitija imamo i prave čuvare izvorne muzike, među kojima se izdvaja Svetozar Igić. Audicije za ovaj festival pokazale su da i među najmlađom decom širom Kosova i Metohije ima naslednika Mare Đorđević i Jordana Nikolića – izjavio je Zlatko Stojanović za „Jedinstvo“.

Tokom dvosatnog programa, salom su se orile pesme za dušu, meke, uglavnom vesele, ređe čežnjive, tužne, koje lako, kako se samo pesmom može, svedoče o istoriji Kosova i Metohije. „Moj golube, ne padaj mi na maline“, „Udade se Živka Sirinićka,“, „Tegnaj mi oro, mori Bojano, „Marijo, deli bela kumrijo“, „Goranine, ćafanine“, „Gusta mi magla padnala“, „Marijo, ćero mori“ i druge pesme, podigle su publiku na noge. Obučeni u nošnju iz svojih sredina, kao i etno haljine ukrašene kosovskim vezom, koje su uradile članice Udruženja poslovnih žena „Avenija“ iz Lapljeg Sela, pevači su predstavili tradiciju i kulturu kosmetskih Srba. Pevali su uz pratnju Narodnog orkestra Radio-televizije Srbije pod rukovodstvom Vlade Panovića, koji je izveo i splet pesama s Kosova i Metohije. Na sceni su kao gosti nastupili vokalna grupa „Brojanica“, solisti Danka Stojiljković, Ranko Šemić, Svetozar Igić, Renato Henc i glumac Miloš Vasić. Veliki doprinos koncertu dali su Mira Drobac, urednica muzičke produkcije RTS-a, i direktor Kulturnog centra „Vlada Divljan“ LJubiša V. Đurović. 

Kroz pesme, Srbi su izražavali emocije, prenosili dešavanja, svakodnevni život, običaje, čuvali identitet. Vezani za sredinu u kojoj su živeli, ispevali su pesme s karakterističnim umetničkim izrazom. „Carski glasovi“ čuvaju od zaborava kosmetski ritam i stare pesme koje u našoj muzičkoj literaturi pronalazimo kod Stevana St. Mokranjca, Miloja Milojevića, dr Dragoslava Devića, sestara Janković, Danice i LJubice, Koste Manojlovića i prof. Miodraga A. Vasiljevića. To su pesme ispevane da se pamti, peva i s merakom sluša. Stihovi su kulturu, običaje, ljude i staro vreme sačuvali. Stojanović je, radeći s mladim vokalnim solistima, sačuvao pesme koje su se na česmama „rodile“, koje su zanatlije, trgovci i čobani ispevali. To su lirske pesme nastale od malih priča, koje daju veliku radost, ili nose tugu. Često su i šaljive, poput „Zaljubi se šeret Mane, šeret Mane od Gnjilane“, koju je izveo Ranko Šemić.

„Pesma nas je održala, pesmi hvala“ govori narod, ne bez razloga. Vole Kosovci da zapevaju i kolo zaigraju. Čak i u situacijama kada bi drugi ćutali i plakali, ne gube duh. Vazda su pevali, javno, na svadbama, krštenjima, saborima, i krišom pod Turcima. U takvim uslovima nastale su pesme koje čuvaju bogatu nematerijalnu baštinu kosmetskih Srba. Prošlog petka publika je još jednom mogla da se uveri da su Kosovo i Metohija i pesma i igra, i tuga velika u isto vreme. „Oro se vije kraj manastira“, „Sviće, sviće Vidovdan“, pevali su zajedno publika i svi učesnici završne večeri festivala. 

Dok je koncert još trajao, smenjivale su se slike i komentari na društvenim mrežama. „Bilo je zadovoljstvo slušati decu sa Kosova i Metohije, njihove čarobne glasove. Ne kaže se slučajno „kroz Kosovo ne pevaj“, primetila je književnica Olivera Budimir. Svoj ponos nije krila ni predsednica Udruženja poslovnih žena „Avenija“ Gordana Đorić: „Ne mogu a da ne napišem koliko sam bila ponosna na našu decu, koja su pevala anđeoskim glasom i publici priredila pravo uživanje“. Ovaj festival otkrio je prave mlade talente koji će, kako je primetio novinar Jugoslav Rađenović, „u budućnosti činiti srž srpske tradicionalne narodne muzike.“   

Na završnim večerima festivala u Gračanici i u Beogradu pojavilo se tridesetak pevača, izabranih između oko dve stotine koji su učestvovali na audicijama održanim širom Kosova i Metohije. Žiri je imao težak zadatak, a Stojanović je ističe da su deca koja su se pojavila pred publikom „pravi biseri i čuvari naše muzičke tradicije“.

– Unuke Mare Đorđević, koje su bile u publici, pozvale su nas da organizujemo koncert u Pančevu. Dobili smo pozive da se predstavimo publici u Požarevcu, Somboru, Sremskim Karlovcima, Baljaluci, na Zlatiboru, i da učestvujemo na eko radnoj akciji koju organizuje SORAS (Savez omladinskih radnih akcija Srbije). Očekujemo da nam podršku u prevozu pruži Opština Gračanica – rekao je Stojanović za „Jedinstvo“.

Devojčice i dečaci su tokom trodnevnog boravka u Beogradu bili gosti Kancelarije za Kosovo i Metohiju, gde ih je dočekala zamenica direktora Milena Parlić, Radio Beograda i Televizije Srbije, glumca i pevača Milana Vasića i FK Partizan. Na stadionu Partizana, uoči početka utakmice četvrtfinala Kupa Srbije u fudbalu između kluba domaćina i FK Voždovac, otpevali su himnu Srbije. Kosmetski slavuji vratili su se kućama puni utisaka, kao i organizatori koji nastavljaju svoju misiju. Okupljanjem mladih, baštinjenjem bogate muzičke tradicije Srba s Kosova i Metohije i duhovnim jačanjem srpske zajednice, festival „Carski glasovi“ u potpunosti opravdava svoje postojanje.

Ostali naslovi

Na koji način projekat EKOOPŠTINA oblikuje budućnost održivih rešenja na lokalne zajednice
Srpska ekonomija
Projekat EKOOPŠTINA pomaže lokalnim samoupravama da promovišu održiva rešenja u oblastima upravljanja otpadom, upravljanja vodama... O projektu govori Bojana Zeković, docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
Rast malvera u mobilnom bankarstvu i fišinga u kriptovalutama
Srpska ekonomija
Malver u mobilnom bankarstvu porastao 3,6 puta a fišing u kriptovalutama skočio za 83%. Zemqe napogođenije finansijskim malverom za računare bili su Turkmenistan, Tadžikistan, Kazahstan, Švajcarska, Kirgistan, Meksiko, Argentina, Paragvaji Urugvaj
CSG grupa Fondacijom podržava zaposlene i mlade
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ je primer uspešne integracije tradicije i inovacija u industrijskom sektoru. Kroz kontinuirana ulaganja u opremu, revitalizaciju proizvodnih kapaciteta i stručnu obuku radne snage, fabrika je postala jedno od ključnih mesta za proizvodnju visokokvalitetnih vojnih i industrijskih proizvoda u regionu
Inovativni fasadni sistem, jednostavan za primenu
Srpska ekonomija
Kompanija Saint-Gobain u svom portfoliju ima novi fasadni sistem EnveoTherm, koji je razvila koristeći najnovije tehnologije uz izuzetne performanse, sa visokom fleksibilnošću u dizajnu i kao adekvatno rešenje za sve vrste objekata koji je ETA (European Technical Assessment) sertifikovan
Informisanje u doba veštačke inteligencije
Srpska ekonomija
Gotovo 63 odsto predstavnika poslovne zajednice u Srbiji potvrdilo je da koristi AI alate u poslovnom okruženju. Ovaj procenat je možda i veći jer deo njih koristi alate koje ne prepoznaju kao veštačku inteligenciju. AI alati se već dosta koriste za efikasnije, brže i jednostavnije istraživanje i prikupljanje informacija, dobijanje inspiracije, kreiranje tekstualnog, foto i video sadržaja...
Veliki povratak elegancije i šarma starog Beograda
Srpska ekonomija
Hotel Bristol, delo čuvenog arhitekte Nikole Nestorovića izgrađen između 1910. i 1912. godine, nije bio samo arhitektonska ikona Beograda, već i dom brojnim istaknutim ličnostima, uključujući Džona i Dejvida Rokfelera, Josipa Broza Tita, šahovskog velemajstora Garija Kasparova i pisca Momu Kapora
Gospodski provod sa Vladom Georgijevim
Srpska ekonomija
Vlado Georgijev ponovo otkriva čari vrhunske muzike kroz jedinstvenu seriju koncerata pod nazivom „Gospodski provod“u Sava Centru. Nakon što je decembarska serija nastupa osvojila srca posetilaca, Vlado se vraća na scenu sa novim terminima – 8., 9. i 10. februara – kada će, u „plavoj dvorani“, ponovo dočarati magiju trenutaka koji se pamte
Zamenom javne rasvete za tri meseca Užice ima uštedu od 26,5 miliona dinara
Srpska ekonomija
Grad Užice je uspešno sproveo projekat rekonstrukcije, racionalizacije i održavanja javnog osvetljenja, primenjujući model javno-privatnog partnerstva (JPP). Pre realizacije, godišnji troškovi za javno osvetljenje, obuhvatali su potrošnju električne energije i troškove održavanja, oko 900 hiljada evra
Ulaganje od 25 miliona evra fabrike „14. oktobar“ i zadovoljstvo zaposlenih
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ planira ulaganja u modernizaciju proizvodnog parka, povećanje obima proizvodnje i uvođenje novih robotizovanih linija, kao i nova radna mesta. U naredne dve godine ulaganje od 25 miliona evra ima za cilj dupliranje proizvodnje i konkurentnost na tržištu
Novi arsenal sajberkriminalaca i rastuća pretnja po poslovanje
Srpska ekonomija
Veštačka inteligencija transformiše industrije širom sveta. Iako postavlja temelje za veću inovativnost i efikasnost, ona takođe pruža nove prilike za sajberkriminalce. Veštačka inteligencija je bez sumnje snažno oružje za hakere koje donosi neviđene pretnje za preduzeća