Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Koliko je civilno društvo u Srbiji uključeno u izradu javnih politika?

Srbija
Srpska ekonomija

Saradnja sa civilnim društvom na izradi zakona, uz unapređenje razumevanja uloge nevladinih organizacija i efikasnije korišćenje ekspertize ovog sektora, važne su za kreiranje efikasnih mera i javnih politika. Međutim, iako dijalog sa državom postoji, većina organizacija se ne oseća dovoljno uključeno, iako bi sve želele da rade na reformama, pokazala je nova anketa stavova privrede, civilnog i javnog sektora o javno-privatnom dijalogu u Srbiji, koju je sproveo NALED na indikativnom uzorku.  

Prema rečima direktora Smart Kolektiva i člana Savetodavnog odbora NALED-a Nevena Marinovića, učešće organizacija civilnog društva (OCD) u kreiranju zakona, važno je i zato što one predstavljaju specifične grupe građana - mlade, manjine i druge ranjive kategorije, koje bi bez njihovog učešća ostale zanemarene. Ipak, da se dijalog poboljšao u poslednjih godinu dana, smatra svega 30% anketiranih organizacija, a da je potrebno unaprediti saradnju sa njima, navodi i Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o napretku Srbije. 

- Pozitivno je što se, u poređenju sa istraživanjem iz 2021, povećao udeo organizacija koje su bile uključene u zakonodavne aktivnosti i da 75% ispitanika navodi da je sarađivalo sa resornim organima, najčešće kroz komentarisanje nacrta zakona i učešće u radnim grupama za izradu propisa. Ipak, važno je reći da se i u onim procesima koji uključuju OCD, stiče utisak da se to radi više zbog ispunjavanja forme – istakao je Marinović. 

Istraživanje, takođe, pokazuje da su se predstavnici OCD resornim organima u prethodnoj godini uglavnom obraćali mejlom, kako bi dobili uvid u informacije od javnog značaja, što ukazuje na nedostatak poverenja i saradnje. Kako bi se unapredila komunikacija, organizacije najpre navode da je potrebno jačanje transparentnosti i traže veću odgovornost institucija za kvalitet ovog procesa, dok predstavnici javnog sektora podvlače i jačanje internih kapaciteta za vođenje dijaloga. 

- Institucije bi, pre svega, trebalo da redovno informišu udruženja o ključnim aktivnostima i blagovremeno ih uključuju u kreiranje politika. To ne znači da ih samo obaveste i na kraju odbace dostavljene predloge, nego da zaista iskoriste znanja, kapacitete i dobre sugestije. S druge strane, civilno društvo mora da ostane istrajno i da izlazi sa konkretnim rešenjima, jer obe strane nose odgovornost za uspostavljanje bolje saradnje. Na kraju, propisi koji nastaju kroz dijalog poput Zakona o socijalnom preduzetništvu i programa razvoja ovog sektora koji je u pripremi, imaju mnogo veće šanse da budu sprovedeni u praksi i podržani od strane celog društva – zaključuje Marinović. 

Od institucija koje su formirale radne grupe, 43% ističe da je redovno u njihov rad uključivalo predstavnike privrede i civilnog sektora, a 38% je to činilo nešto ređe. Takođe, tri četvrtine predstavnika institucija navodi da stavove privrede i civilnog sektora uglavnom uzima u obzir prilikom donošenja i izmena propisa. Da može bolje, potvrđuju i podaci poslednjeg Regulatornog indeksa Srbije, prema kojem su u 2022. javne rasprave i konsultacije održane su za svaki drugi zakon od značaja za privredu, a nacrti su bili dostupni u dve trećine slučajeva. 

U Srbiji je aktivno oko 36.500 udruženja, tj. postoji jedna organizacija na 180 građana, a dominantno se bave oblastima zaštite ljudskih prava, životne sredine, ekonomskog razvoja, demokratije i evrointegracija. Posmatrano prema broju stanovnika, među zemljama regiona u broju osnovanih OCD - prednjači Hrvatska sa nešto više od 51.500 (jedno udruženje na 83 građana), u BiH je registrovano oko 25.500 (jedno udruženje na 125 građana), a u Crnoj Gori više od 6.100 (jedno udruženje na 100 građana). 

Ostali naslovi

Na koji način projekat EKOOPŠTINA oblikuje budućnost održivih rešenja na lokalne zajednice
Srpska ekonomija
Projekat EKOOPŠTINA pomaže lokalnim samoupravama da promovišu održiva rešenja u oblastima upravljanja otpadom, upravljanja vodama... O projektu govori Bojana Zeković, docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
Rast malvera u mobilnom bankarstvu i fišinga u kriptovalutama
Srpska ekonomija
Malver u mobilnom bankarstvu porastao 3,6 puta a fišing u kriptovalutama skočio za 83%. Zemqe napogođenije finansijskim malverom za računare bili su Turkmenistan, Tadžikistan, Kazahstan, Švajcarska, Kirgistan, Meksiko, Argentina, Paragvaji Urugvaj
CSG grupa Fondacijom podržava zaposlene i mlade
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ je primer uspešne integracije tradicije i inovacija u industrijskom sektoru. Kroz kontinuirana ulaganja u opremu, revitalizaciju proizvodnih kapaciteta i stručnu obuku radne snage, fabrika je postala jedno od ključnih mesta za proizvodnju visokokvalitetnih vojnih i industrijskih proizvoda u regionu
Inovativni fasadni sistem, jednostavan za primenu
Srpska ekonomija
Kompanija Saint-Gobain u svom portfoliju ima novi fasadni sistem EnveoTherm, koji je razvila koristeći najnovije tehnologije uz izuzetne performanse, sa visokom fleksibilnošću u dizajnu i kao adekvatno rešenje za sve vrste objekata koji je ETA (European Technical Assessment) sertifikovan
Informisanje u doba veštačke inteligencije
Srpska ekonomija
Gotovo 63 odsto predstavnika poslovne zajednice u Srbiji potvrdilo je da koristi AI alate u poslovnom okruženju. Ovaj procenat je možda i veći jer deo njih koristi alate koje ne prepoznaju kao veštačku inteligenciju. AI alati se već dosta koriste za efikasnije, brže i jednostavnije istraživanje i prikupljanje informacija, dobijanje inspiracije, kreiranje tekstualnog, foto i video sadržaja...
Veliki povratak elegancije i šarma starog Beograda
Srpska ekonomija
Hotel Bristol, delo čuvenog arhitekte Nikole Nestorovića izgrađen između 1910. i 1912. godine, nije bio samo arhitektonska ikona Beograda, već i dom brojnim istaknutim ličnostima, uključujući Džona i Dejvida Rokfelera, Josipa Broza Tita, šahovskog velemajstora Garija Kasparova i pisca Momu Kapora
Gospodski provod sa Vladom Georgijevim
Srpska ekonomija
Vlado Georgijev ponovo otkriva čari vrhunske muzike kroz jedinstvenu seriju koncerata pod nazivom „Gospodski provod“u Sava Centru. Nakon što je decembarska serija nastupa osvojila srca posetilaca, Vlado se vraća na scenu sa novim terminima – 8., 9. i 10. februara – kada će, u „plavoj dvorani“, ponovo dočarati magiju trenutaka koji se pamte
Zamenom javne rasvete za tri meseca Užice ima uštedu od 26,5 miliona dinara
Srpska ekonomija
Grad Užice je uspešno sproveo projekat rekonstrukcije, racionalizacije i održavanja javnog osvetljenja, primenjujući model javno-privatnog partnerstva (JPP). Pre realizacije, godišnji troškovi za javno osvetljenje, obuhvatali su potrošnju električne energije i troškove održavanja, oko 900 hiljada evra
Ulaganje od 25 miliona evra fabrike „14. oktobar“ i zadovoljstvo zaposlenih
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ planira ulaganja u modernizaciju proizvodnog parka, povećanje obima proizvodnje i uvođenje novih robotizovanih linija, kao i nova radna mesta. U naredne dve godine ulaganje od 25 miliona evra ima za cilj dupliranje proizvodnje i konkurentnost na tržištu
Novi arsenal sajberkriminalaca i rastuća pretnja po poslovanje
Srpska ekonomija
Veštačka inteligencija transformiše industrije širom sveta. Iako postavlja temelje za veću inovativnost i efikasnost, ona takođe pruža nove prilike za sajberkriminalce. Veštačka inteligencija je bez sumnje snažno oružje za hakere koje donosi neviđene pretnje za preduzeća