Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Finansijska ušteda, udobniji dom i očuvanje životne sredine u jednom

Energetski efikasna rešenja
Srpska ekonomija

Kada je prošle godine objavljeno da je pandemija dovela do smanjenja ekološkog otiska od 9,3 odsto, što se smatra najvećim smanjenjem u proteklih pola veka, mnogi su to videli kao jedan od njenih retkih pozitivnih aspekata. Istina je, međutim, da će ovaj efekat biti kratkotrajan, usled oživljavanja privrede i normalizovanja saobraćaja. Iako kao pojedinci možemo da imamo vrlo mali uticaj na globalne tokove, navike koje usvajamo i energetski efikasna rešenja koja primenjujemo u svom domu mogu značajno da doprinesu očuvanju životne sredine. Osim što smanjuje emisiju gasova koji proizvode efekat staklene bašte, prednost ovih rešenja ogleda se i u tome što u našem domaćinstvu dovode do značajnih ušteda.

Procenjuje se da domaćinstva na Zapadnom Balkanu troše oko tri puta više energije od evropskih zemalja. Kada je o Srbiji reč, podaci pokazuju da čak oko 300.000 kuća nema ni termoizolaciju i troši četiri do pet puta više energije nego domaćinstva u Evropskoj uniji.

Koliku uštedu možemo da ostvarimo uz pomoć energetski efikasnih rešenja?

Najveći deo energije troši se na zagrevanje i hlađenje prostorija, a prema nekim procenama domaćinstva na ove stavke troše i do 50 odsto svojih mesečnih prihoda. Svrha energetski efikasnih rešenja je da dovedu do smanjenja nepotrebne potrošnje energije, što direktno dovodi do finansijskih ušteda.

Tako, na primer, izolacija mineralnom vunom i stiroporom i ugradnja kvalitetnih vrata i prozora pomažu da u prostoriji duže održimo željeni nivo temperature. Savremeni grejni sistemi, kao što su kotlovi na biomasu i pelet, menjaju sisteme koji koriste fosilna goriva, dovode do uštede troškova i smanjenja zagađenja. U kombinaciji sa drugim sistemima obnovljive energije, poput solarnih panela ili toplotnih pumpi, ušteda je još veća.

Da računica bude jasnija, procene pokazuju da se ugradnjom 10 cm toplotne izolacije u neizolovanu kuću sa grejanjem na gas može godišnje uštedeti oko 440 evra. Ukoliko ta kuća koristi električno grejanje, godišnje se može uštedeti oko 710 evra, odnosno 750 evra za kombinaciju plave i crvene zone. Za domaćinstva koja se greju uz pomoć peći na pelet moguća je godišnja ušteda i do 550 evra.

Osim ugradnje ovih rešenja, koja kao početna investicija zahtevaju nešto veće izdatke, značajne uštede možemo ostvariti i tako što ćemo standardne halogene sijalice zameniti led rasvetom, ili dotrajale kućne uređaje, poput frižidera, zamrzivača, veš mašina i klima uređaja, zameniti onim novije generacije koji troše manje energije. Njihova energetska efikasnost označena je ocenama u vidu boja – zelena označava najveću, a crvena najmanju energetsku efikasnost. Najzad, ako želimo da smanjimo potrošnju energije u svom domu, čak i svakodnevne navike, poput korišćenja struje tokom niže tarife i gašenja svetla u prostorijama koje ne koristimo, mogu da ostvare vidljive uštede.

Višegodišnja finansijska podrška za energetski efikasna rešenja

Već nekoliko godina unazad Erste Banka, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), kroz Program finansiranja zelene ekonomije (GEFF) za Zapadni Balkan, aktivno promoviše energetsku efikasnost u domaćinstvima. Početkom juna, Erste Banka je potpisala drugu po redu kreditnu liniju obezbedivši dodatnih 10 miliona evra dostupnih građanima za ulaganje u poboljšanje energetske efikasnosti.

Prošlogodišnji podaci Erste Banke ukazuju na veliko interesovanje klijenata za ove kredite. Prosečan iznos kredita je bio 398.500 dinara, dok je prosečan vremenski period otplate bio 46 meseci. Građani su ova sredstva najčešće koristili za izolaciju zidova i krova, zamenu stolarije, kao i za instaliranje kotlova na biomasu i pelet. Najveći broj kredita za energetsku efikasnost je odobren u Vranju, Zrenjaninu i Somboru.

Ostali naslovi

Carski glasovi kosmetskih slavuja osvojili Beograd
Piše: Ljiljana Staletović
Mladi vokalni solisti s Kosova i Metohije, vođeni muzičkim urednikom i direktorom festivala „Carski glasovi“ Zlatkom Stojanovićem, predstavili su se u Beogradu izvođenjem izvornih srpskih pesama. Prihod od prodatih ulaznica namenili su višečlanoj porodici Dogandžić iz Štrpca
Koliko je civilno društvo u Srbiji uključeno u izradu javnih politika?
Srpska ekonomija
Saradnja sa civilnim društvom na izradi zakona, uz unapređenje razumevanja uloge nevladinih organizacija i efikasnije korišćenje ekspertize ovog sektora, važne su za kreiranje efikasnih mera i javnih politika. Iako dijalog sa državom postoji, većina organizacija se ne oseća dovoljno uključeno, iako bi sve želele da rade na reformama
Dostupnost radne snage i inflacija najveći izazovi za privredu u 2024.
Srpska ekonomija
Unapređenje javnih finansija, borba protiv sive ekonomije i bolji uslovi za preduzetnike i inovacije trebalo bi da budu u vrhu liste prioriteta nadležnih institucija u 2024. godini kako bi se olakšalo poslovanje u Srbiji, pokazala je anketa članova NALED-a iz privatnog, javnog i civilnog sektora
Pokrenuta digitalna platforma Budi deo plana
Srpska ekonomija
Glas građana i privrede u urbanističkom planiranju jasnije i glasnije će se čuti nakon što je i zvanično pokrenuta digitalna platforma “Budi deo plana”, preko koje će korisnici, u realnom vremenu, dobijati obaveštenja o izmenama planskih dokumenata i moći da na njih elektronskim putem podnesu eventualne prigovor
Da li znate po kojim znamenitim ličnostima ulice u Beogradu na vodi nose ime?
Srpska ekonomija
Gradeći najmodernije naselje u Srbiji na desnoj obali Save, Belgrade Waterfront nije propustio da se s puno pijeteta odnosi i prema brojnim istorijskim ličnostima koje su zadužile kako Beograd, tako i čitavu našu zemlju
Sve je OK kada je neko tu za tebe
Srpska ekonomija
Podaci pokazuju da u Srbiji čak 1/3 mladih ne zna kako može dobiti psihološku pomoć, dok gotovo 40 odsto njih kaže da bi stigma u vezi sa mentalnim zdravljem morala da se smanji kako bi se ohrabrili da zatraže neophodnu pomoć
Koje benefite zaposleni najviše cene?
Piše: Jelena Zdravkovski
Privlačenje i zadržavanje talentovanih i kvalifikovanih zaposlenih je ključni izazov za kompanije u 2023. godini kako su pokazala brojna istraživanja. Kako bi se izdvojile od konkurencije i stvorile motivisano i zadovoljno radno okruženje, kompanije sve češće nude različite benefite svojim zaposlenima
Evropska unija ulaže u očuvanje kulturnog nasleđa i tradicije u malim sredinama
Srpska ekonomija
Seosko zvono u selu Smedovac kod Negotina kao i zvonik biće rekonstruisani zahvaljujući sredstvima Evropske unije iz projekta „EU za turizam i kulturno nasleđe“
Stabilnost, sigurnost i inovacije kao zajednički interes svih tržišnih učesnika
Srpska ekonomija
Tokom prethodnih 11 godina Srbija je prešla put od zemlje koju je odlikovala monetarna i finansijska nestabilnost i neizvesnost, do zemlje koja ima inflaciju uporedivu sa ostalim zemljama, stabilnu valutu...
Plaćena praksa za studente – važna stepenica na početku karijere
Srpska ekonomija
Prazno polje u CV-ju u delu radnog iskustva uobičajeni je problem s kojim se mladi susreću kada pred kraj studija ili sa „svežom“ diplomom u ruci krenu u potragu za prvim zaposlenjem