Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Privlačenje i zadržavanje zaposlenih najveći problem u kompanijama

Istraživanje
Srpska ekonomija

Infostud je tokom februara 2023. godine sproveo istraživanje Puls HR zajednice koje je obuhvatilo različite industrije, kao što su: proizvodnja, auto industrija, prodaja, FMCG i bankarstvo i osiguranje. Fokus istraživanja bio je na ključnim izazovima privlačenja kandidata i zadržavanja zaposlenih. Ovo istraživanje takođe pruža informacije o najvećim izazovima s kojima se kompanije van IT industrije suočavaju, kao i o strategijama privlačenja, zadržavanja i motivisanja zaposlenih.

Prema rezultatima istraživanja, najveći izazovi za kompanije van IT industrije u prethodne 2 godine bili su privlačenje kandidata i zadržavanje zaposlenih. Čak 50% ispitanika navelo je ove izazove kao najvažnije. Međutim, na vrhu liste su takođe visoka fluktuacija zaposlenih i motivacija, koju je navelo 27% ispitanika.

Kada je reč o specifičnim industrijama, rezultati istraživanja pokazuju da su najveći izazovi u proizvodnji bili privlačenje kadrova, što je istaklo 73% ispitanika. U auto industriji uočavamo da su najpristuniji bili organizacioni izazovi, što je čak 33% ispitanika je naglasilo ovo kao najveći problem, što je iznad proseka. Međutim, fluktuacija zaposlenih u ovoj industriji je ispod proseka, koju ocenjuje samo 13% ispitanika.

Kada su u pitanju FMCG industrije, privlačenje kandidata predstavlja veliki izazov, jer 65% ispitanika ga je označilo kao najvažniji, što je iznad proseka. U bankarstvu uočavamo da je zadržavanje zaposlenih bio ključni poduhvat. Čak 76% ispitanika iz ove industrije ga je označilo kao glavni napor. Takođe, fluktuacija zaposlenih i problem zadržavanja kandidata takođe se nalazi na vrhu, jer ga 48% ispitanika navodi kao problem.

Sa istim izazovima se suočava i IT industrija kad je u pitanju privlačenje kandidata. Istraživanje je pokazalo i da male IT kompanije teže prate trendove i uvode benefite, srednje kompanije se najviše bore sa tim kako da privuku kandidate, a velike kako da zadrže zaposlene.

Rad od kuće sve manje popularan u kompanijama

Kada je reč o radnom okruženju, istraživanje je pokazalo da postoji razlika u pristupu radu izvan kancelarije (remote rad) i radu u kancelariji. Opšti podaci nam govore da je rad iz firme obavezan za sve zaposlene u 46% kompanija. Manji procenat kompanija, njih 25% dozvoljava da neki zaposleni rade od kuće, dok neki treba da dolaze u kancelariju. Samo 15% kompanija daje zaposlenima da dolaze određenim danima u kancelariju.

Kada govorimo o specifičnim industrijama, najveći broj ispitanika, zbog prirode posla kojim se bave, navodi da je rad iz firme obavezan. Na vrhu liste nalaze se: auto industrija (66%), prodaja (63%) i proizvodnja (56%).

Top menadžment ne zna kolika je stopa zadržavanja zaposlenih unutar kompanije

Kada je reč o retenciji (zadržavanju zaposlenih), postoje razni benefiti za kompanije kao što su manji troškovi zapošljavanja, povećana produktivnost, kvalitetnije radno okruženje, lakše zadržavanje znanja i veština, kao i bolja ukupna reputacija kompanije.

Samo 32% ispitanika navodi da je stopa retencije preko 90% u njihovoj kompaniji, dok čak 27% njih ne zna kolika je stopa retencije unutar kompanije. Ovakav podatak je najčešći u firmama sa preko 300 zaposlenih, gde njih čak 32% ne zna kolika im je stopa zadržavanja zaposlenih.

Zanimljivo je da 34% ispitanika iz oblasti prodaje nije znalo kolika im je stopa retencije, a još zanimljivije je da od tih 12 osoba koje su to naveli, čak 10 je iz sektora HR-a ili TOP menadžmenta! Ipak, najveći procenat onih koji ne znaju kolika im je stopa retencije zabeležen je u oblastima bankarstva i osiguranja (43% ispitanika).

Poslovi Infostud i dalje vodeći sajt za zapošljavanje

Visoka stopa odlazaka zaposlenih iz kompanije može imati brojne negativne efekte na poslovanje, uključujući veće troškove zapošljavanja, smanjenu produktivnost, smanjenu motivaciju zaposlenih, lošiji kvalitet proizvoda i usluga, kao i manju ukupnu reputaciju kompanije.

Dalje istraživanje je obuhvatilo i izvore zapošljavanja koji su najefikasniji za kompanije van IT industrije. Rezultati pokazuju da se online oglasi za posao na sajtovima za zapošljavanje, Linkedin i preporuke izdvajaju kao najuspešniji kanali.

Kada su u pitanju sajtovi za zapošljavanje, sajt poslovi.infostud.com je i dalje najefikasniji kanal za zapošljavanje, sa čak 97% ispitanika koji su ga istakli.

Važno je napomenuti da se sve veća pažnja posvećuje utvrđivanju employer branding strategiju kao ključnog faktora za privlačenje i zadržavanje talenata. Preko 50% kompanija iz FMCG sektora već ima definisanu EB strategiju, dok je 6% ispitanika izjavilo da ne zna šta je employer branding. Dok najveći broj ispitanika koji nisu planirali da se bave ovom temom dolazi iz oblasti prodaje (29%).

Društvene mreže – efikasan kanal za privlačenje kadrova

Takođe, istraživanje je pokazalo da se kompanije fokusiraju i na interne procese i na eksternu komunikaciju, što predstavlja pozitivan signal i suprotstavlja se predrasudama da se EB aktivnosti odnose samo na eksternu komunikaciju.

Među kanalima za employer branding, najzastupljeniji su kompanijski nalozi na društvenim mrežama, kompanijski profili na portalima za zapošljavanje, kao i kompanijske aktivnosti na sajmovima zapošljavanja, konferencijama i studentskim dešavanjima.

Preko 50% kompanija pruža povratnu informaciju kandidatima

Nedostatak povratnih informacija je tema koju kandidati najviše ističu kao problem. Rezultati pokazuju da 54% ispitanika uvek pruža povratnu informaciju kandidatima, dok ostali navode nedostatak vremena i neadekvatne prijave kao glavne razloge za nedostatak povratnih informacija. Takođe, 80% ispitanika sprovodi neki vid evaluacije zaposlenih, pri čemu godišnje evaluacije prednjače.

Međutim, istraživanje nam pokazuje da privlačenje kandidata i zadržavanje zaposlenih predstavljaju najveće izazove za kompanije van IT industrije. Ali i visoka fluktuacija zaposlenih i nedostatak motivacije takođe predstavljaju velike teškoće. Pozitivna praksa koja se javlja kod kompanija je što prepoznaju značaj paketa vrednosti za zaposlene (EVP) i posvećuju pažnju internim procesima i eksternoj komunikaciji za izgradnju svog brenda poslodavca.

I dalje nedostatak povratnih informacija može predstavljati problem za privlačenje kandidata, međutim na osnovu istraživanja uviđamo da se ovakva praksa u kompanijama poboljšava, što će pružiti bolju sliku nje u očima kandidata.

Ostali naslovi

Sve sofisticiranije praznične prevare
Srpska ekonomija
Kako se približavaju novogodišnji praznici, podsećamo vas da to nije vreme samo za magiju i slavlje, već i idealna prilika za prevarante da zloupotrebe prazničnu jurnjavu za poklonima i dobrim ponudama. Usred sjaja proslava kraja godine, identifikovano je nekoliko istaknutih prevara koje ciljaju potrošače u različitim regionima i na različitim jezicima
Društvo u Srbiji i dalje pretežno patrijarhalno
Srpska ekonomija
„Čak 48% svetske migrantske populacije čine žene. One imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći, često su nezaštićene od nasilja i izložene riziku seksualne i radne eksploatacije, kao i trgovini ljudima“, navela je Jovana Stamenković iz GIZ na otvaranju događaja „Izazovi i prilike u migracijama: perspektiva rodne ravnopravnosti“
Radnicima prilikom odabira posla najvažnija visina plate
Srpska ekonomija
Visina plate ostaje najvažniji faktor za odabir posla u Srbiji,a za čak 66% ona je presudan kriterijum. Ipak, dobri međuljudski odnosi su i dalje izuzetno važni, jer ihkao predusne prilikom odabira poslodavaca navodi više od polovine ispitanika (61%). Na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja, koja je važna za više od trećine ispitanika
Šta spaja Rokfelere, Milenu Dravić, Moma Kapora i Cuneta Gojkovića?
Srpska ekonomija
Od trenutka kada se u svom punom sjaju i raskoši predstavio Beogradu 1912. godine, hotel Bristol, arhitektonsko remek-delo ingenioznog Nikole Nestorovića, stekao je status centra mondenskog života u srpskoj prestonici. Podignut je u srcu Savamale
Zgradi Stare pošte vraća se originalni izgled
Srpska ekonomija
Zgrada Stare pošte na Savskom trgu, u okviru Beograda na vodi, uskoro će biti potpuno rekonstruisana, a nakon završetka radova, nekada monumentalnoj građevini biće vraćen originalni, raskošni izgled iz 1929. godine, kada je i podignuta u srpsko-vizantijskom stilu. U Korunovićevom zdanju biće smešteni Arheološki muzej i dve pozorišne scene
E-fakture kao osnova digitalne transformacije u Srbiji
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji zahteva prevazilaženje brojnih izazova kako bi digitalna rešenja postala temelj potpunih transformacija u privredi i državnim organima koji se bave porezima, o čemu smo razgovarali sa profesorkom finansija i kreativne ekonomije dr Hristinom Mikić sa Metropolitan Univerziteta u Beogradu
Šta mladi očekuju i kako poslodavci mogu da odgovore?
Srpska ekonomija
Tokom oktobra 2024. godine, Startuj Infostud je sproveo istraživanje među 1805 mladih u Srbiji kako bi stekao dublji uvid u njihove stavove i iskustva na tržištu rada. Rezultati ukazuju na značajne promene koje generacija Z donosi u poslovno okruženje, ali i na izazove sa kojima se suočava na početku karijere
Najbolji rezultati u oblasti društvene odgovornosti i brige o zaposlenima
Srpska ekonomija
Istraživanje koje je sprovela Američka privredna komora u Srbiji u saradnji sa konsultantskom kompanijom EY, pod nazivom „Uvidi o politikama i aktivnostima kompanija u oblasti ESG-a i održivosti“, otkriva ključne trendove i izazove s kojima se kompanije u Srbiji suočavaju
Nova strategija za stare izazove
Srpska ekonomija
Povratak u domovinu često je izazov koji prevazilazi individualne priče povratnika. Oni koji se vraćaju u Srbiju po osnovu sporazuma o readmisiji, prinudno ili svojevoljno, suočavaju se sa nizom poteškoća: od ponovne izgradnje života u zemlji iz koje su jednom otišli, preko prevazilaženja traumatičnih iskustava iz inostranstva
Jesen je pravo vreme za sadnju
Srpska ekonomija
Život u gradu ne mora da znači da nismo povezani sa prirodom. Zeleno utočište možemo napraviti i sami. Naime, urbano baštovanstvo je rastući globalni trend koji uveliko stiže i kod nas. Podrazumeva uzgajanje kako dekorativnih biljaka, tako i voća, povrća ili začinskog bilja na krovnim terasama, balkonima, krovovima, u zajedničkim baštama, vertikalnim vrtovima