Kineska poslovica kaže: „Onome ko zna da čeka, vreme otvara vrata”. Da li u ulaganju svog kapitala u Srbiji Kina vidi šansu za velike profite ili otvaranje vrata ka Evropi, ili i jedno i drugo? Zamenik direktora Instituta za Istočnu Evropu u Berlinu, profesor Teokaris Grigorijadis, kaže da je od početka godine primetno pojačano kinesko prisustvo na Balkanu, naročito u Srbiji. Naša zemlja je u saobraćajnom i infrastrukturnom pogledu važna za region, ali i za Srednju Evropu. Srbija se nalazi na putu svile. Kineska roba će se iz solunske luke prevoziti do Beograda, a odatle do Srednje i Jugoistočne Evrope.

Misleći verovatno na kinesku privatizaciju smederevske Železare i borskog basena, predsednik najmnogoljudnije zemlje na svetu, u kojoj živi petina ukupnog stanovništva planete, Si Đinping, poručio je srpskom predsedniku Aleksandru Vućiću da su Kina i Srbija čelični prijatelji, a „čelični prijatelj je najbolji od najboljeg”. Da li čelični prijatelj ima čelični stisak i kako će se kineske investicije u našu privredu odraziti na njen razvoj pokazaće dani pred nama. Ono što je izvesno jeste to da će se čelično prijateljstvo zapečatiti Industrijskim parkom prijateljstva u Borči. Ministar finansija Srbije Siniša Mali potpisao je u Pekingu sporazum s kineskom kompanijom KRBK, koja će Srbiji doneti investiciju od dve milijarde evra. Park bi trebalo da privuče više od 1.000 kineskih kompanija i da otvori 10.000 novih radnih mesta.

Kineski gigant Ziđing majning grup, koji zauzima visoko 1200. mesto na „Forbsovoj” listi 2.000 najvećih svetskih kompanija, postao je strateški partner Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Odgovor na pitanje da li je Srbija, iako manjinski vlasnik, sačuvala takozvanu zlatnu akciju, tj. pravo da se pita za strateški važne stvari, i dalje nije potpuno jasan. Druga kineska poslovica kaže da onaj ko pita ispadne budala pet minuta, ali da onaj ko ne pita ostane budala ceo život. U duhu te drevne istočnjačke mudrosti čini se da je bolje da to pitanje postavimo ponovo, jasno i glasno.