Više od polovine ponuđača zadovoljno sistemom javnih nabavki

Više od polovine ponuđača je zadovoljno sistemom javnih nabavki u Srbiji, mada  broj onih koji ga ocenjuju pozitivno opada, dok svaki peti kao ključni problem ističe rizik od korupcije. Da je sistem dobar smatra i trećina građana, kao i većina naručilaca, pokazalo je novo istraživanje NALED-a o percepciji javnih nabavki u Srbiji.

Rezultati istraživanja sprovedenog u okviru projekta „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za dobru upravu“, koji podržava Vlada Švedske, pokazuju da je dve petine građana upoznato sa sistemom javnih nabavki, a 60% njih ne veruje da se postupci sprovode fer i transparentno. Istovremeno, raste poverenje u nevladine organizacije, koje sada predstavljaju najpouzdaniji izvor informacija za trećinu građana.

- Prema poslednjim dostupnim podacima za 2024, kroz javne nabavke utrošeno je približno devet milijardi evra, što nam govori da su one ne samo važan instrument za obezbeđivanje kvalitetnih javnih usluga, već i moćno sredstvo podrške razvoju privrede, posebno malih i srednjih preduzeća sa kojima je zaključeno 75% ukupnog broja ugovora. Zato je važno povećati konkurenciju, ali i nastaviti sa radom na povećanju zelenih nabavki, čije je učešće u 2024. duplirano u odnosu na prethodnu – rekla je Ana Ilić, direktorka za dobru upravu i projekte u NALED-u, danas na predstavljanju istraživanja.

Programski direktor Transparetnosti Srbija Nemanja Nenadić je istakao da je potrebno da se više firmi ohrabri da učestvuje u javnim nabavkama i da prijavi nezakonitosti.

- Kod ocene nadzora, 92% građana je tražilo da kontrola bude stroga. I pored svih drugih preventivnih mehanizama, sasvim je sigurno da se, bez adekvatne kontrole, ne može očekivati da sistem funkcioniše. Broj postupaka javnih nabavki koji su podvrgnuti kontroli kod nas nije adekvatan. Pre svega, reč je o nedovoljnom broju koji ulazi u monitoringresornih institucija, malom broju ponuđača i reviziji DRI koja dođe kasno - rekao je Nenadić.

Prema rezultatima istraživanja, sve tri grupe ispitanika saglasne su da prioritet treba uvek davati kvalitetu kod odabira ponuda, te da cena ne treba biti jedini kriterijum za dodelu ugovora. Zdravstvo se prepoznaje kao oblast u koju treba najviše ulagati, a slede obrazovanje i infrastruktura. 

Direktor Instituta za javno-privatno partnerstvo u Sloveniji Boštjan Ferk smatra da je konkurencija opala u svojim zemljama i da je prosečan broj ponuda u Srbiji sada približan stanju u Sloveniji, zbog čega je potrebno raditi na izgradnji poverenja u sistem.

- To ćemo postići jačanjem nezavisnih antikorupcijskih tela, razvojem sistema za praćenje konkurencije kako bismo nešto naučili iz prethodnih grešaka, standardizacijom i digitalizacijom procedura, objavljivanjem godišnjih planova nabavki i kontinuiranim obukama za sve koji učestvuju u sistemu – izjavio je Ferk.

Šefica Odeljenja za razvojnu saradnju u Ambasadi Kraljevine Švedske An Šarlot Malm istakla je da je sistem javnih nabavki u Švedskoj visoko decentralizovan, sa oko 3.700 naručilaca, da je transparentan i da podstiče konkurenciju.

- To je podstaklo mala i srednja preduzeća da se uključe i ohrabrilo ih da inoviraju kako bi dobile ugovore i osnažilo čitave sektore poput čistih tehnologija, digitalnih usluga i građevinarstva – zaključila je Malm.