Partnerstvo sa Rusijom oslonac u formiranju razvojne agende Srbije

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je danas u Moskvi, učestvujući na Međunarodnom izvoznom forumu ''Proizvedeno u Rusiji'', da partnerstvo sa Rusijom predstavlja snažan oslonac u formiranju razvojne agende Srbije.

Brnabić je na plenarnom zasedanju „2030. je već na pragu. Šta treba uraditi?“, na kojem se obratio i predsednik Vlade Ruske Federacije Mihail Mišustin, predočila da je Vlada Srbije odredila tri ključna razvojna prioriteta do 2030. godine, izdvojivši pre svega razvoj i upotrebu veštačke inteligencije.

Ona je kao drugi prioritet navela podizanje kapaciteta u oblasti biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta, a na trećem mestu energetsku sigurnost i stabilnost, uz obezbeđivanje uslova za dugoročno održiv rast i zaštitu životne sredine, odnosno Zelenu agendu.

Kao predsednica Vlade, stalno se preispitujem šta možemo da učinimo da bi ljudi i privreda u Srbiji spremnije dočekali budućnost i postajali sve konkurentniji, uz kontinuirani rast životnog standarda, rekla je Brnabić i dodala da je Srbija uspela da se pokrene i da počne da pobeđuje.

Premijerka je ukazala na to da je, nakon decenija ekonomskog sunovrata, Srbija pod vođstvom Aleksandra Vučića, tadašnjeg premijera, a danas predsednika, zahvaljujući uspešnoj fiskalnoj konsolidaciji i reformama, uspela da preokrene stvari u svoju korist – smanji nezaposlenost, pokrene kapitalne investicije i krene putem političke i ekonomske stabilnosti.

A onda smo 2016. godine shvatili da moramo da idemo korak dalje, da nastavimo da se menjamo kako bismo dodatno ubrzali naš ekonomski rast, nadoknadili propuštene decenije i pozicionirali se kao zemlja pobednik u 21. veku, naglasila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, Vlada Srbije je tada donela stratešku odluku da krene u sveobuhvatnu digitalizaciju: javne uprave, privrede i društva u celini.

Za samo četiri godine, kako je istakla, Srbija je uspela da od informacionih i komunikacionih tehnologija napravi ubedljivo najbrže rastući sektor naše ekonomije, koji danas ima najveći izvoz.

Brnabić je navela da je Srbija uvela programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama i oformila specijalizovana IT odeljenja u srednjim školama, kao i da sledeće godine završava potpunu digitalizaciju svih škola u Srbiji.

Premijerka je objasnila da će svi učenici imati pristup brzom internetu i najmodernijim digitalnim nastavnim materijalima, dodavši da su povećani kapaciteti naših tehničkih fakulteta i da su izgrađena četiri naučno-tehnološka parka.

Uveli smo značajne poreske olakšice za investiranje u startap kompanije i istraživanje i razvoj. Oformili Fond za nauku, i više nego desetostruko uvećali budžet Fonda za inovacije, prenela je Brnabić.

Predsednica Vlade je rekla da Srbija prati razvoj novih tehnologija u Rusiji i da su, zahvaljujući tome, uspostavljena važna partnerstva sa najjačim svetskim naučnim centrima, kao što je Skolkovo.

Sve ovo nam je, uz ogromne investicije u projekte izgradnje putne i železničke infrastrukture, na kojima sarađujemo i sa ruskim kompanijama, kao što je RŽD, pomoglo da imamo otporniju privredu i da u prošloj godini pandemije naš privredni pad bude minimalan – samo 0,9 odsto, a da ove godine imamo brz oporavak i dinamičan rast od više od sedam odsto, naglasila je ona.

Prema njenim rečima, Vlada Srbije će nastaviti da ulaže u to da budemo infrastrukturno jaki i povezani, kako unutar zemlje, tako i sa čitavom Centralnom i Jugoistočnom Evropom.

Takođe, kako je istakla, Srbija će nastaviti da ulaže u znanje, inovacije i napredne tehnologije.

Predsednica Vlade  je ukazala na to da je razvoj veštačke inteligencije definisan kao strateški važan stub daljeg privrednog razvoja Srbije, sa jasnim planom da se do kraja 2030. godine profilišemo kao regionalni lider u toj oblasti.

Ona je podsetila na to da je Srbija prva u regionu i 26. na svetu usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije i da je formiran Institut za razvoj veštačke inteligencije.

Prema njenim rečima, obezbeđena je platforma za razvoj veštačke inteligencije koju besplatno koriste svi naučno-tehnološki parkovi, univerziteti i instituti u Srbiji, a radi se i na razvijanju i korišćenju veštačke inteligencije u javnoj upravi.

Predviđa se da će veštačka inteligencija do 2030. godine doprineti svetskom BDP-u sa 15,7 triliona dolara i mi u ovome vidimo veliku šansu za Srbiju, prenela je premijerka.

Brnabić je kao drugi strateški važan stub privrednog razvoja Srbije do 2030. godine, ali i nakon toga, označila bioekonomiju, navodeći da će novi savremeni BIO4 Kampus za biomedicinu, biotehnologiju, bioinformatiku i biodiverzitet biti mesto saradnje fakulteta, naučnih instituta, startapova i velikih kompanija u toj oblasti.

Ta investicija, kako je objasnila, vredna je približno 200 miliona evra, a do 2030. godine očekuje se da bioekonomija u Srbiji ostvari godišnji prihod veći od milijardu evra, što će značajno doprineti platnom bilansu i ekonomskom razvoju.

Ona je napomenula da je na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu otvoren najsavremeniji Centar za sekvenciranje genoma i predočila da će biotehnologija biti presudna ne samo za otpornost zdravstvenog sistema i medicine, već i za ekonomski rast, ali i za nacionalnu bezbednost.

Želimo da do 2030. godine imamo personalizovani pristup medicini i ishrani, kao i mogućnost napredovanja u oblasti upotrebe genetičkih dostignuća u energetici i unapređenju životne sredine, poručila je predsednica Vlade.

Srbija je napravila veliki korak sa proizvodnjom vakcine „Sputnjik V“ protiv COVID-19, konstatovala je ona i iskazala zahvalnost Rusiji na podršci da se ta vakcina proizvodi u našoj zemlji.

Prema njenim rečima, treći strateški prioritet Srbije do 2030. godine jeste pitanje energetske budućnosti, uz napomenu da je naša zemlja pokrenula najveći investicioni ciklus u energetici u poslednjih 30 godina.

Rusija je najbliži partner Srbiji u postizanju energetske stabilnosti i sigurnosti za građane i privredu, što je, kako je istakla, pokazao i nedavni dogovor predsednika Srbije i Rusije.

U smislu spoljne politike, Srbija teži punopravnom članstvu u EU i to ni na koji način ne predstavlja prepreku za dalje unapređenje političkih i ekonomskih odnosa na svim nivoima između dve zemlje, potvrdila je Brnabić.

Ona je posebno ukazala na saradnju dveju zemalja u oblasti inovacija i naprednih tehnologija, pre svega, na izgradnji centra za visoke tehnologije i inovacije, za koji je okvirni ugovor potpisan juče.

Premijerka je ujedno podsetila i na osnivanje „Tačke ključanja“ u Srbiji, kao centra spojenog sa mrežom digitalnih „habova“ Rusije.

Verujem da je razmena ideja među partnerima najbolji temelj i garant uspeha. Zato ću, kao predsednica Vlade, raditi na tome da naše partnerstvo bude još jače i sveobuhvatnije, zaključila je Brnabić, koja je obraćanje počela i završila sa nekoliko rečenica na ruskom jeziku.

Ona je nakon plenarne sednice sa premijerom Ruske Federacije Mihailom Mišustinom obišla izložbu ''Proizvedeno u Rusiji'', na kojoj je, između ostalog, predstavljen i srpsko-ruski projekat „Beogradski dijametar“, koji se odnosi na modernizaciju i razvoj BG voza.

Međunarodni izvozni forum u Moskvi održava se od 2012. godine i predstavlja međunarodnu platformu na kojoj izvoznici, eksperti, zvaničnici i razvojne institucije razgovaraju o aktuelnim pitanjima izvoznih aktivnosti i razvijaju praktična rešenja za povećanje izvoza ruske robe i usluga u svetu.